Ignac, čovek koji razume jezik cveća

Bečej – U srcu Bačke, tamo gde se pitoma ravnica susreće sa rekom Tisom, jedan čovek bavi se zanatom koji ne poznaje žurbu modernog doba. Priča o Ignacu Sabou iz Bečeja je svedočanstvo o tihoj istrajnosti i porodičnom stablu koje je svoje korenje pustilo u samu dušu cvećarskog zanata dugog preko pola veka.

Biti cvećar u porodici sa takvom tradicijom obavezalo je Ignaca da sate i dane, mnoga proleća i leta provodi pod folijom plastenika. Danas ovo svojevrsno nasleđe ne može da se meri novcem, jer porodica Sabo živi u ritmu prirode. Ignac, kao čuvar tog plamena, nosi u rukama znanje koje se ne uči iz udžbenika. Dobro mu je poznat onaj fini osećaj kada biljka traži samo kap vode više ili trenutak hlada.

– Proizvodnja cveća je prilično zahtevan posao, a moji roditelji se tim zanatom bave od početka sedamdesetih godina prošlog veka. Samostalno sam u ovome od 1991. godine. Puno je ulaganja potrebno, pre svega dobri objekti koji imaju adekvatno provetravanje i grejanje za koje koristim čvrsta goriva. Jedan dobar objekat ne košta ispod 5.000 evra. Potrebne su godine da bi se bar nešto isplatilo i zato se ljudi retko odlučuju za cvećarku proizvodnju. Ovde čovek mora da bude angažovan svakog dana. Imam 12 plastenika, a ceo rasadnik zauzima površinu od pola hektara. Od 2.000 kvadratnih metara zaštićenog prostora pod cvećem, pod plastenicima se greje preko 1.000. Tokom leta koristimo 3.000 kvadratnih metara spoljašnjeg prostora– kaže Ignac Sabo, koji cveće neguje i proizvodi zajedno sa suprugom.

Njegov rad je duboko utkan u svakodnevicu Bečeja. On je onaj tihi sugrađanin kojeg ćete sresti na cvetnim pijacama, gde decenijama donosi boje koje razbijaju sivilo asfalta. U njegovim plastenicima vreme kao da teče sporije, a svaka saksija nosi pečat porodične discipline i ljubavi koja je preživela sve društvene i ekonomske promene poslednjih 50 godina. Jednostavno, Ignac je čovek koji razume jezik saksijskog cveća.

– Puno je vrsta cveća, preko 40. Zimi su aktuelne jagorčevine, dan i noć, zumbuli, ali ima svega i svačega. Nakon toga počinjemo sa proizvodnjom balkonskog cveća – muškatli, petunija, begonija, koje su i najtraženije. I cveće oseti vremenske nepovoljne prilike, a u prethodnih nekoliko godina je mnogo toplo i velika je suša, koja najmanje pogoduje muškatlama. Primat preuzimaju petunije, koje su malo otpornije na toplotu, ali i zahtevnije za negu. I cveće zahteva veliku pažnju, pa i priču, nekada im se obraćam kao živim organizmima – otkriva ovaj cvećar za „Politiku”.

Tradicionalno, pred svaki Osmi mart, njegovo dvorište, za promenu, preplave muškarci u potrazi za poklonima svojim nežnijim polovinama.

– Ima onih koji su probirljivi i tačno znaju šta traže, ali i primera kada samo ulete da nešto kupe na brzinu. Svako nađe nešto za sebe. Najtraženije su ciklame i karanfili – navodi Ignac.

U svetu u kojem smo suočeni sa instant proizvodima i kratkim rokom trajanja, porodica Sabo podseća na to da su najvrednije one stvari koje se neguju decenijama. Ignac Sabo stoji kao simbol onog starog, vrednog Bečeja, radnog, skromnog i uvek okrenutog lepoti koja niče iz sopstvenog truda.