Rijad upozorio Teheran da će uzvratiti

Obećanje predsednika Masuda Pezeškijana da više neće gađati susedne zemlje je imalo kratak rok trajanja. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati Pezeškijanovo izvinjenje vide kao praznu retoriku i pripremaju se za mogući uzvratni udar.

Iran je nastavio sa napadima raketama i dronovima na četiri zemlje regiona u sklopu borbe protiv američko-izraelskih vazdušnih napada. Kuvajt se u noći između subote i nedelje našao pod jakim iranskim napadom. Meta su bili vazduhoplovna baza Al Adri, Vladina zgrada u Kuvajt Sitiju, kao i rezervoari za gorivo na međunarodnom aerodromu, a tokom gašenja požara poginula su dva vatrogasca, saopštili su zvaničnici.

Od početka agresije četiri osobe su ubijene u iranskim napadima na Ujedinjene Arapske Emirate, saopštilo je juče Ministarstvo odbrane UAE. U objavi na „ Iksu” se navodi da su za osam dana bili meta za 238 balističkih raketa, 1.422 drona i osam krstarećih raketa, prenosi „Al Džazira”.

Zbog opasnosti da ceo Bliski istok plane, Saudijska Arabija je upozorila Teheran da, iako je za diplomatsko rešenje iranskog konflikta sa SAD, kontinuirani napadi na kraljevinu i njen energetski sektor mogli bi da navedu Rijad da uzvrati, navela su četiri upućena izvora za Rojters.

Ova poruka je preneta Iranu pre nego što se iranski predsednik Masud Pezeškijan javno u govoru izvinio susednim zemljama regiona Persijskog zaliva zbog akcija Teherana, u očiglednom nastojanju da ublaži gnev regiona zbog udara kojima su pogođeni civilni ciljevi.

Očito da Pezeškijanovo izvinjenje nije donelo smirivanje situacije u regionu. Unutar Irana je dočekano kritikama, a u zemljama Persijskog zaliva s nevericom i pretnjama odmazdom. Tvrdolinijski klirik i poslanik Hamid Rasaji u objavi na društvenoj mreži „ Iks” je napisao da je televizijsko izvinjenje bilo „slabo, neprofesionalno i javno neprihvatljivo”. Tako se poruka o nenapadanju komšijskih zemalja Persijskog zaliva u kojima Amerika ima svoje baze pokazala kao prazna retorika, a nije dobro primljena ni u Iranu, koji je još u vakuumu vlasti do izbora naslednika ubijenog vrhovnog verskog vođe Alija Hamneija.

Za zapadne analitičare neuspešni Pezešekijanov politički manevar je očito i znak raskola između političkog vrha i vojne strukture Iranske revolucionarne garde (IRGC), što dovodi u pitanje kontrolu predsednika nad armijom. To potvrđuje saopštenje ujedinjene borbene komande Iranskih oružanih snaga, Centralnog štaba „Hatam el Anbija”, koji je nakon toga naveo da će američke i izraelske baze i interesi širom regiona ostati mete.

Očito pod pritiskom, Pezešekijan je juče korigovao svoju izjavu uz izvinjenje rekavši da kada je zemlja napadnuta nema drugog izbora nego da uzvrati: „Neki možda misle da se, izražavajući žaljenje, zapravo izvinjavamo. To nije slučaj. Jednostavno nam je žao dragih ljudi u regionu koji bi zbog ovog sukoba mogli biti zabrinuti. Ali oni koji su nas napali sa svojih teritorija dobiće odgovor i odgovorićemo snažno”, rekao je Pezešekijan u novoj video poruci.

Sukob je ušao u drugu nedelju i dok Tramp najavljuje da režim u Teheranu samo što nije srušen, Iranska revolucionarna garda poručuje da bi snage ove zemlje mogle voditi narednih pola godine intenzivan rat sa SAD. Portparol garde Ali Momad Naini je zapretio da su do sada u napadima koristili rakete prve i druge generacije, ali da će u narednim danima početi da lansiraju „napredne i manje korišćene rakete dugog dometa”.

Da se doseg rata širi i da Iran ima sposobnost nanošenja štete proizvodivši i veliki broj žrtava, pokazalo je i to što je američki predsednik Donald Tramp prisustvovao dočeku posmrtnih ostataka šest američkih vojnika poginulih u napadu dronom na američku bazu u Kuvajtu prošle nedelje. Iranski šef bezbednosti Ali Larijani optužio je Trampovu administraciju da pokušava ponoviti scenario sličan venecuealanskom gde je svrgnut predsednik Nikolas Maduro: „Njihova percepcija bila je da će biti kao Venecuela, udariće, preuzeti kontrolu i biće gotovo, ali sada su u zamci”, izjavio je u unapred snimljenom intervjuu emitovanom na državnoj televiziji.

Postignut konsenzus o novom vrhovnom vođi Irana

Telo zaduženo za imenovanje vrhovnog vođe Irana postiglo je većinski konsenzus o imenovanju novog vrhovnog lidera, izjavio je juče jedan od članova veća, ajatolah Mohamed Mehdi Mirbageri.

Mirbageri je rekao da je postignut većinski konsenzus, ali da treba rešiti „neke prepreke” oko procesa izbora vrhovnog vođe, prenosi „Al Džazira”, pozivajući se na iranske državne medije.

Iranski mediji su naveli da je telo zaduženo za imenovanje vrhovnog vođe Irana imalo manje neslaganje oko toga da li njihova konačna odluka treba da usledi nakon ličnog sastanka sa izabranim vrhovnim vođom ili bez poštovanja ove formalnosti. Nakon što je prethodni vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskim napadima prvog dana rata, 28. februara formiran je tročlani savet za vođstvo koji privremeno upravlja zemljom neposredno nakon smrti vrhovnog vođe.

U njegovom sastavu su iranski predsednik Masud Pezeškijan, šef pravosuđa Golam Hosein Mohseni Edžei i šef paravojne milicije Basidža Alireza Arafi. Vrhovnog vođu bira Skupština eksperata, telo od 88 islamskih učenjaka koji su svi izabrani zbog svoje lojalnosti režimu.

Izraelska vojska raketirala naftne rezerve Irana u Teheranu

Izraelska vojska je prvi put napala iranske nacionalne naftne rezerve u Teheranu, rekao je portparol Izraelskih odbrambenih snaga. Kažu da je gađano 30 rezervoara nafte i da je to deo mera protiv iranskog rukovodstva. I Iranska revolucionarna garda je potvrdila bombardovanje naftne rafinerije na jugu glavnog grada.

Iranski Crveni polumesec upozorio je građane Teherana i okoline na rizik od toksične kiše posle eksplozija u naftnim postrojenjima. Izdato je i upozorenje građanima da izbegavaju kretanje ispod krošnji drveća, uz napomenu da kiša može da izazove hemijske opekotine i oštećenja pluća.

Reporter Si-En-Ema Frederik Plajtgen, koji izveštava iz Teherana, kaže da nebo iznad prestonice Irana prekrivaju ogromni crni oblaci: „Ovo se dešava posle velikog vazdušnog napada na jug i zapad grada prethodne noći, u kojem su pogođena naftna postrojenja, skladišta nafte, verovatno je i rafinerija nafte pogođena. Videli smo guste crne stubove dima”, opisuje Plajtgen.