Umetnost, možda, menja svet

U okviru tradicionalne januarske postavke „Kritičari su izabrali”, modifikovane 2001. u autorsku izložbu laureata nagrade za likovnu kritiku„Lazar Trifunović”, kritičar Zoran Gavrić predstavlja Radovana Kragulja.

Praksa potvrđuje da je problem kritičarske recepcije veoma složen proces. U određenom kritičarskom diskursu, takođe, pouzdani pristup umetnikovom delu i nivo njegove recepcije od suštinske su važnosti u tom specifičnom dijalogu koji je uslovljen i različitim faktorima. U kontekstu ovog izbora, Zoran Gavrić se kritičarski pozicionirao u „prepoznavanju problema koje umetnik uočava u svetu života i koji postavlja u svome radu”.

Sudeći po upornom višedecenijskom zalaganju za određeni idejni koncept i njegovu vizuelizaciju, može se reći da Radovan Kragulj pripada onim stvaraocima koji su uvereni da umetnost dolazi iz života i da ona (možda) može da menja svet. „U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličene u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja”, zapisao je Kragulj. Naslovom teksta „Hommage kravi Radovana K.” Gavrić poentira umetnikov magistralni tematski tok u kojem je Krava (sveta životinja samo u Indiji), pre svega, metafora koja pali alarmno svetlo u opasnom narušavanju zakona prirode i gubljenju bazičnih etičkih principa u vezi čoveka i okruženja, a sve uime potrošačkog boga i kapitala.

Radovan Kragulj je poznat kao umetnik koji u svom radu koristirazličite sisteme predstavljanja; njegovo multimedijalno delo u procesu poznati britanski kritičar Edvard Lusi Smit definiše kao koncept istraživanja celovitosti ideja. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka Kragulj se afirmisao savršenim grafičkim radovima čija je idejna i vizuelna perfekcija (vrh medija) nagrađena na mnogim međunarodnim izložbama. Uspesi sa tumačenjima grafike ohrabrili su ga i on tokom decenija još više produbljuje sferu svojih interesovanja, u hodu menjajući i prilagođavajući sredstva izražavanja. Korpus Kraguljevog dela razvijao se u crtežu, grafici, slikama, instalacijama, okolini, performansu, video radu.

Ovaj izbor u Kulturnom centru nije uobičajen, jer umesto upadljive reprezentativnosti i vizuelne zavodljivosti, Gavrić inteligentno i nepretenciozno podvlači, pre svega, Kraguljevu stvaralačku utemeljenost u zadatom problemskom konceptu. Sveske (32) sa crtežima, kolažima i beleškama obuhvataju 35 godina umetnikovog rada – i uz nekoliko modela skulptura kamernih dimenzija i prateći video rad – predstavljaju primarni sadržaj ove postavke. Poznat je praktični i umetnički značaj ovakvih radnih svezaka, vizuelnih dnevnika u kojima se beleže prvi crteži i ideje kao male naznake kreativnih procesa; rad, osluškivanje, istraživanje, mreža suptilnih komentara, upozorenja, procesi, intervencije i refleksije, opšte, zajedničko i specifično – kao banka podataka ovaj sofisticirani idejni i vizuelni leksikon (ili eliksir matične ćelije) čuva i hrani svojim esencijalnim sadržajima umetnikov svet, njegovu tajnu šifru.

Na životnoj krivulji Radovana Kragulja markirane su pozicije rodne Bosne, Beograda (školovanje, prva izložba 1959), Londona, Velsa i Pariza. Sećanjem „Moje interesovanje za život ruralnog Velsa najvažnija je deonica u mom radu”, umetnik potvrđuje prirodu sopstvenog porekla i životnog iskustva.

Pre desetak godina Kragulj je izlagao simultano u četiri prostora u Beogradu, a ova nova izložba uverava da je njegov stvaralački koncept, bez obzira na životnu i umetničku zrelost, otvoren i nepredvidiv proces traženja i osluškivanja.Ovih dana, kada je naša umetnička javnost polemički obojena u vezi sa izborom predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji, kao i pitanjem autentičnog autorstva rada jednog od umetnika, još više imponuje Kraguljeva postavka „Pazite prolazi stado”, njegov angažovani stav, neiscrpna potreba za istraživanjem stanja sveta i odnosa čoveka prema fundamentalnim životnim pitanjima.