Ponašanje otkriva krivca

Scena u kojoj osumnjičeni da je počinio krivično delo izgleda kao vulkan pred erupciju, nervozno lupa prstima po stolu, odvezuje kravatu simbolično pokušavajući da dođe do daha, premešta ključeve iz ruke u ruku, „igra” se mobilnim telefonom, gleda u pravcu vrata s vidljivom željom da što pre izađe iz prostorije, iskusnom policajcu ne ostavlja ni najmanju sumnju u to da li njegov ispitanik ima čistu savest.

Međutim, pošto je u našem zvaničnom policijskom školstvu postojala edukativna praznina kada je u pitanju tehnika vođenja forenzičkog intervjua, doktor psihologije i docent na Kriminalističko-policijskoj akademiji na predmetu psihologija kriminala Dag Kolarević osmislio je kurs namenjen inspektorima koji vode informativne razgovore sa prestupnicima. Ističući da intervjui sa osumnjičenima, svedocima i žrtvama čine dobar deo posla policijskog inspektora, naš sagovornik će u Društvu psihologa Srbije tokom februara držati seminar pod nazivom „Tehnike forenzičkog intervjuisanja”, koji ima za cilj da polaznicima prenese osnovna i praktična znanja kako se vodi razgovor sa osumnjičenima za neko krivično delo. Ovaj kurs je namenjen ne samo policijskim inspektorima, već i predstavnicima pravosuđa, advokatima, tužiocima, sudskim veštacima, kao i stručnjacima centara za socijalni rad kojima je u opisu posla rad sa maloletnim delinkventima i nasilje u porodici.

„Forenzičko ispitivanje počinje tako što se prvo proverava kako se osoba ponaša kada govori istinu – zbog toga joj se postavljaju pitanja tipa kada je rođena, na kojoj adresi živi, da li je u braku... Kada se utvrdi način na koji iskreno odgovora na lične podatke, polako se uvode pitanja u vezi sa krivičnim delom i posmatraju se njene reakcije”, priča Dag Kolarević.

Naš sagovornik objašnjava da se onaj ko je počinio krivično nalazi pod stresom, i u takvom stanju reaguje „borbom ili bežanjem”, odnosno agresivnim ili pasivno-odbrambenim ponašanjem.

„Osumnjičeni koji se agresijom brani od straha da će biti otkriven unosi se policajcu u lice ili mu se telesno približava, provocira svađu ili drži prekrštene ruke. Veoma često, uznemirena osoba čini razne nervozne i nevoljne pokrete – lupka prstima po stolu, namešta dugmiće, prebacuje sitne predmete iz ruke u ruku, češka se i dodiruje lice. Onaj ko reaguje pasivno i odbrambeno povlači se unazad, drži ruke u prekrštenom stavu, gleda u pravcu vrata sa jasno vidljivom željom da što pre izađe iz situacije u kojoj se nalazi ili se drži za naslon stolice tako da izgleda kao da će svaki čas da ustane”, naglašava Dag Kolarević, dodajući da izuzetak od ovog pravila čine iskusni kriminalci, glumci i političari – oni su izvežbani da lažu i teško ih je razotkriti.

„Podjednaka pažnja obraća se na reči i na intonaciju, glasnost i ritmičnost. Drugim rečima, nisu bitne samo reči koje osoba izgovara, već i ’muzika’ koja prati ritam tih reči. Primera radi, osoba koja je kriva obično zamuckuje, govori ubrzano ili ćuti i pravi duge pauze, hoće da se svađa…Kada se brani, ona govori tiho, a kada je na korak od priznanja obično ’splasne’ – nije više napeta, ne nalazi se u odbrambenom položaju, govori promuklim i usporenim tonom, nagnuta je ka ispitivaču. A kada izgovori rečenicu: ’Šta će biti sa mnom?’, znači da počinje da vaga opcije za i protiv priznanja. U tom trenutku ispitivač mora da prikaže sve prednosti priznanja krivičnog dela i obično osumnjičenog ubeđuje rečima ’Vidim da si pošten čovek, baci taj teret sa leđa, biće ti lakše, svi smo mi grešili u nekom momentu života i mislili da je situacija bezizlazna, ali uvek postoji rešenje’…”, ističe ovaj psiholog.

Prilikom forenzičkog ispitivanja mora se voditi računa da ispitivač bude na neki način jednak ispitaniku – nije dobro da policajac u džinsu zakuca na vrata direktora preduzeća, baš kao što je besmisleno da elegantno odeven inspektor koristi ulični žargon tinejdžera, jer će delovati smešno.

„Iako saznanja naših policajaca ukazuju da žene veštije lažu, svetska istraživanja govore da ne postoje značajnije polne razlike kada je u pitanju veština manipulacije”, zaključuje psiholog Dag Kolarević.

Katarina Đorđević