Manifest ozbiljnosti, vizije i odlučnosti

U vremenu kada se svet menja brže nego ikada pre, kada se geopolitički areali sudaraju snagom tektonskih ploča, a globalna ekonomija suočava sa krizama koje se nižu jedna za drugom, Plan Srbija 2030–2035, koji je u subotu predstavio predsednik Aleksandar Vučić, ima izrazito veliki, gotovo sudbinski značaj. To je manifest ozbiljnosti, vizije i odlučnosti jedne nacije ne samo da preživi već i napreduje u haosu 21. veka. Ovaj plan nije tek puki inventar sektorskih ciljeva, on je putokaz ka budućnosti u kojoj Srbija neće biti periferija Evrope, već aktivni sudeonik kontinentalnog razvoja, sa ekonomijom koja raste i narodom koji veruje u sopstvene snage. No, šta to ovaj srednjoročni plan razvoja čini jedinstvenim i zbog čega predstavlja nasušnu potrebu u ovom vremenu?

Počnimo od osnovnog preduslova, a to su zapravo kapaciteti jedne države da na kredibilan način koncipira i održivo sprovodi planove razvoja. U današnjem svetu veoma je malo zemalja koje poseduju predispoziciju za takav strateški pristup. Pogledajmo Kinu, ona je možda jedina zemlja koja može da projektuje svoj razvoj decenijama unapred, sa petogodišnjim planovima koji se nižu kao stepenice ka prosperitetu i poziciji globalnog liderstva. Nasuprot tome, mnoge države preživljavaju iz dana u dan, zagledane u horizont ograničen izbornim ciklusima. Političke kampanje diktiraju prioritete, a dugoročni planovi, ako i postoje, predstavljaju tek slova na papiru. Srbija, međutim, ovim planom kao država demonstrira ozbiljnost i prikazuje snagu svog rukovodstva.

Plan Srbija 2030–2035 predstavlja dokaz da možemo da mislimo van okvira trenutnih kriza, planirajući razvoj čitavu deceniju unapred, sa investicijama od 17 milijardi evra do 2030. i ukupno 48 milijardi do 2035, isključujući ulaganja u vojsku i policiju. Ovo je i poruka svetu da Srbija nije više zemlja koja reaguje, već ona koja predviđa i ide u susret globalnim kretanjima. Nadalje, za ocenu svakog razvojnog plana presudno je važan kredibilitet onog ko ga koncipira.

U našem slučaju, iza ovog dokumenta stoji predsednik Vučić sa punim autoritetom, podržan rezultatima koji su ostvareni prethodnih godina. Pod njegovim vođstvom Srbija je doživela privredni rast koji je nadmašio očekivanja, sa BDP-om koji se uvećao dva i po puta, infrastrukturnim projektima poput novih auto-puteva i pruga koji su povezali zemlju, uz snaženje Vojske Srbije koja danas predstavlja moćan faktor odvraćanja za svakog ko bi pomislio da ugrozi našu zemlju. Da bismo dostigli te rezultate, bilo je potrebno mnogo posvećenosti i napornog rada na reformama koje su omogućile privlačenja stranih investicija, smanjenje nezaposlenosti i uvećanje životnog standarda.

Stoga kada predsednik Vučić govori o budućnosti, njegove reči nisu tek prazna obećanja, već odslikavaju konkretne planove zasnovane na dosadašnjim postignućima. Rezultati ostvareni u prethodnoj deceniji su najbolji putokaz kako se vizija pretvara u realnost. Ipak, moramo biti svesni toga da živimo u eri potpune nepredvidivosti. Ko bi pre samo nekoliko godina mogao da predvidi dramatične oružane sukobe kojima danas svedočimo u Evropi i širom Bliskog istoka, energetske krize ili tehnološke revolucije poput veštačke inteligencije koja menja sve? Malo ko može sa sigurnošću da kaže kako će svet izgledati već za nekoliko meseci, a kamoli za deset godina.

Upravo zato je ovaj plan od presudne važnosti. On utvrđuje ambiciozne, ali realistične ciljeve, od prosečne plate od 1.700 evra i penzija od 750 evra do 2030, pa do izgradnje 578 kilometara novih auto-puteva i 930 kilometara pruga do 2035. godine. U svetu u kojem se sve toliko brzo menja, imati razvojni plan znači imati kompas u ruci. To je način da se ne prepustimo talasima, već da ih usmerimo u svoju korist. Poseban kvalitet Plana Srbija 2030–2035 leži u njegovoj sveobuhvatnosti. On ne zaobilazi nijednu sferu društvenog života, prepoznajući međuzavisnosti koje čine moderno društvo. Na primer, akcenat na obrazovanju i visokim tehnologijama je ključan, jer bez kvalitetnog školstva nije moguće planirati održiv privredni rast.

Isto tako, veštačka inteligencija se pozicionira kao novi faktor proizvodnje, sa potencijalom da poveća produktivnost za čitavih 700 odsto. Srbija je trenutno 39. zemlja na svetu po spremnosti za tehnološku revoluciju koju donosi veštačka inteligencija, a cilj je da postanemo regionalni lider u toj oblasti, sa novim data-centrima u Nišu i Kragujevcu, te superračunarima i fabrikama za proizvodnju humanoidnih robota i dronova. Demografija je još jedan važan stub ovog plana, jer predviđa nikada veća ulaganja u pronatalitetne mere, koje obuhvataju direktnu finansijsku pomoć za porodilje, te subvencije majkama za rešavanje stambenog pitanja, ali i alimentacioni fond i brojne programe za mlade.

A nad svim tim stoji kišobran mira i stabilnosti, za šta je neophodna izgradnja snažnih odbrambenih kapaciteta i zbog čega se planiraju ulaganja od najmanje 15 milijardi evra za vojsku, što uključuje i dalji razvoj domaće namenske industrije. U smutnim vremenima nijedna država ne sme dozvoliti da postane lak plen. Ako bi se smisao ovog plana mogao svesti na jednu sintagmu, to bi bila ubrzana konvergencija. To znači efikasno sustizanje zemalja centralne Evrope koje su nas prestigle u poslednjoj deceniji 20. i prvoj deceniji 21. veka, a sa kojima danas već hvatamo korak.

Plan ima afirmativan ton prema punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, ali pragmatično prepoznaje priliku za brži pristup šengenskoj zoni i jedinstvenom evropskom tržištu. Ovi elementi donose opipljive koristi za naše građane i privredu, u vidu lakšeg i efikasnijeg protoka robe, ljudi i kapitala, što podstiče ekonomiju i doprinosi političkoj stabilnosti. Sa investicijama u energetiku od 14,4 milijarde evra, uključujući u to i početak izgradnje nuklearnog postrojenja pre 2035, kao i u zdravstvo, poljoprivredu i komunalnu infrastrukturu, Srbija se pozicionira kao konkurentna zemlja u širim evropskim okvirima. Ovo nije samo ekonomska konvergencija, to je sveukupni društveni razvoj usmeren ka boljem životu građana, koji imaju razloga da sa realno zasnovanim optimizmom gledaju na sutrašnjicu.

Na koncu, Plan Srbija 2030–2035 nije samo dokument, on je poziv na akciju, na to da menjamo sebe kroz više rada i učenja. U svetu globalnih sukoba i kriza koje prete da nas preplave, ovaj plan nudi nadu i ukazuje pravac. Srbija pak ovim planom dokazuje da i male zemlje mogu da sanjaju velike snove. Držeći se ovog puta, 2035. ćemo dočekati kao nacija koja je prevazišla ograničenja epohe i spremno dočekala budućnost u njenom brzom hodu. U tome je najveća vrednost ovog plana, kako za nas danas, tako i za generacije koje dolaze.

*Ministar za evropske integracije