Da li su SAD i Izrael pogrešno procenili Iran

Svet tre­ba da bu­de spre­man da ce­na naf­te do­stig­ne 200 do­la­ra po ba­re­lu jer su još tri bro­da na­pad­nu­ta u blo­ki­ra­nom Or­mu­skom mo­re­u­zu, upo­zo­ri­la je ju­če Iran­ska voj­na ko­man­da. Iran je na­sta­vio sa ga­đa­njem me­ta u Izra­e­lu, ali i ši­rom Bli­skog is­to­ka, de­mon­stri­ra­ju­ći da i da­lje mo­že da uz­vra­ti udar i po­re­me­ti snab­de­va­nje naf­tom, upr­kos ono­me što je Pen­ta­gon opi­sao kao naj­in­ten­ziv­ni­je ame­rič­ko-izra­el­ske na­pa­de do sa­da. Ce­ne naf­te ko­je su sko­či­le po­čet­kom sed­mi­ce su se smi­ri­le, a ber­ze su se opo­ra­vi­le, a in­ve­sti­to­ri se, ka­ko pre­no­si Roj­ters, za­sad kla­de da će ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp pro­na­ći brz na­čin da okon­ča rat ko­ji je za­po­čeo sa Izra­e­lom pre sko­ro dve ne­de­lje.

Ali do sa­da ni­je bi­lo po­pu­šta­nja na te­re­nu, ni­ti bi­lo ka­kvog zna­ka da bro­do­vi mo­gu bez­bed­no da plo­ve kroz Or­mu­ski mo­re­uz, uski ka­nal duž iran­ske oba­le, ku­da se tran­spor­tu­je pe­ti­na svet­ske naf­te. Reč je ina­če o naj­ve­ćem po­re­me­ća­ju u snab­de­va­nju ener­gen­ti­ma još od vre­me­na naft­nih šo­ko­va se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka.

„Ce­na naf­te za­vi­si od re­gi­o­nal­ne bez­bed­no­sti ko­ju ste de­sta­bi­li­zo­va­li”, re­kao je Ebra­him Zol­fa­ka­ri, port­pa­rol iran­ske voj­ne ko­man­de, u ko­men­ta­ri­ma upu­će­nim Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Na­kon što su kan­ce­la­ri­je jed­ne ban­ke u Te­he­ra­nu na­pad­nu­te to­kom pret­pro­šle no­ći, Zol­fa­ka­ri je na­ja­vio na­pa­de na ban­ke ko­je po­slu­ju sa Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma ili Izra­e­lom. „Lju­di ši­rom Bli­skog is­to­ka tre­ba­lo bi da osta­nu na 1.000 me­ta­ra od ba­na­ka”, upo­zo­rio je Zol­fa­ka­ri.

Vi­so­ki izra­el­ski zva­nič­nik re­kao je za Roj­ters da izra­el­ski li­de­ri u pri­vat­nim raz­go­vo­ri­ma pri­hva­ta­ju da iran­ski vla­da­ju­ći si­stem mo­že da pre­ži­vi rat. Dva dru­ga izra­el­ska zva­nič­ni­ka re­kla su za bri­tan­sku agen­ci­ju da ne­ma na­zna­ka da je Va­šing­ton bli­zu okon­ča­nja kam­pa­nje.

Po­sle ju­če­ra­šnjeg na­pa­da na tri bro­da u Or­mu­skom mo­re­u­zu broj plo­vi­la po­go­đe­nih u re­gi­o­nu od po­čet­ka su­ko­ba u Ira­nu po­ras­tao je na naj­ma­nje 14. To po­ka­zu­je da su tr­go­vač­ki bro­do­vi i da­lje na li­ni­ji va­tre. Iran­ska re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da upo­zo­ri­la je da će sva­ki brod ko­ji pro­la­zi kroz mo­re­uz bi­ti me­ta. Ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp za­pre­tio je da će po­ja­ča­ti ame­rič­ke na­pa­de na Iran ako na­sta­vi da ome­ta mo­re­uz.

Iran­ski kor­pus islam­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de (IRGC) sa­op­štio je da je iz­vr­še­no vi­še no­vih ta­la­sa uda­ra u ope­ra­ci­ji „Pra­vo obe­ća­nje 4” pro­tiv ose­tlji­vih i stra­te­ških ame­rič­kih i izra­el­skih me­ta. IRGC na­vo­di da je 37. ta­las ope­ra­ci­je tra­jao „vi­še od tri sa­ta, sa kon­ti­nu­i­ra­nim, vi­še­sloj­nim ra­ket­nim uda­ri­ma, uklju­ču­ju­ći i naj­te­že ti­po­ve ra­ke­ta”, pre­no­si iran­ska te­le­vi­zi­ja Pres.

U sa­op­šte­nju IRGC na­vo­di se da su to­kom ove fa­ze po­go­đe­ni „ne­pri­ja­telj­ski ci­lje­vi u Er­bi­lu u irač­kom Kur­di­sta­nu, Pe­ta flo­ta ame­rič­ke mor­na­ri­ce u Ba­hre­i­nu i voj­ni cen­tri u Ber Ja­ko­vu u sr­cu Tel Avi­va”. IRGC na­vo­di i da su iden­ti­fi­ko­va­ne i ne­ke dru­ge me­te, po­put sa­te­lit­skog ko­mu­ni­ka­ci­o­nog cen­tra ko­ji je po dru­gi put po­go­đen u ju­žnom Tel Avi­vu i oku­pi­ra­ne lu­ke Ha­i­fa. Me­te su po­go­đe­ne ra­ke­ta­ma „he­i­bar še­kan”, „ka­dr” i „te­škim i ra­zor­nim” ra­ke­ta­ma „ho­ram­ša­hr”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju. Do­da­je se da su svi pro­jek­ti­li no­si­li vi­še bo­je­vih gla­va, a da su ra­ke­te „ka­dr” no­si­le bo­je­ve gla­ve te­ži­ne „jed­ne to­ne”.

Izra­el­ske od­bram­be­ne sna­ge (IDF) sa­op­šti­le su ju­če da Iran lan­si­ra ba­li­stič­ke ra­ke­te i dro­no­ve iz „gu­sto na­se­lje­nih ci­vil­nih pod­ruč­ja” i da ti­me do­vo­di u opa­snost ci­vil­no sta­nov­ni­štvo. „Ove ak­ci­je na­mer­no i di­rekt­no do­vo­de iran­ske ci­vi­le u opa­snost, ka­ko ka­da se lan­se­ri ko­ri­ste, ta­ko i ka­da ih uni­šti izra­el­sko rat­no va­zdu­ho­plov­stvo”, ka­zao je port­pa­rol IDF-a na per­sij­skom je­zi­ku, pot­pu­kov­nik Ka­mal Pen­ha­si, pre­neo je „Tajms ov Izra­el”.

Li­ban­ski TV ka­nal El Ma­ja­din pre­neo je da je Iran je na­veo tri ključ­na uslo­va za bi­lo ka­kav even­tu­al­ni do­go­vor u ve­zi sa nu­kle­ar­nim pro­gra­mom. Zva­nič­ni­ci iz Te­he­ra­na za­tra­ži­li su ga­ran­ci­je da se na­pa­di na Iran ne­će po­no­vi­ti, kao i pu­nu kon­tro­lu nad svim fa­za­ma ob­ra­de nu­kle­ar­nog go­ri­va, od eks­plo­a­ta­ci­je ru­de ura­ni­ju­ma do pro­iz­vod­nje nu­kle­ar­nog go­ri­va za re­ak­to­re. Po­red to­ga, vla­sti u Ira­nu zah­te­va­ju na­kna­de za pre­tr­plje­ne šte­te i gu­bit­ke usled ame­rič­ko-izra­el­skih na­pa­da.

Tre­ća run­da in­di­rekt­nih nu­kle­ar­nih pre­go­vo­ra iz­me­đu Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Ira­na, vo­đe­na u Že­ne­vi uz po­sre­do­va­nje Oma­na, odr­ža­na je kra­jem fe­bru­a­ra, a to­kom raz­go­vo­ra ni­je po­stig­nut do­go­vor o ključ­nim pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču obo­ga­ći­va­nja ura­ni­ju­ma i tra­ja­nja even­tu­al­nog spo­ra­zu­ma.

Ame­rič­ka stra­na je tra­ži­la da bu­du­ći nu­kle­ar­ni spo­ra­zum osta­ne na sna­zi neo­gra­ni­če­no i da Iran sma­nji za­li­he obo­ga­će­nog ura­ni­ju­ma, dok je Te­he­ran od­ba­cio ne­ke od tih zah­te­va i in­si­sti­rao na svom pra­vu na obo­ga­ći­va­nje ura­ni­ju­ma u mir­no­dop­ske svr­he.

Ru­si­ja na­sta­vlja sa po­dr­škom Te­he­ra­nu.

„U stal­nom smo kon­tak­tu sa iran­skom stra­nom i sa iran­skim ru­ko­vod­stvom”, re­kao je Dmi­trij Pe­skov, port­pa­rol Kre­mlja, pre­no­si RIA No­vo­sti.

On je pod­se­tio da je ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin iz­ja­vio je da je Ru­si­ja uvek sprem­na da pru­ži sva­ki do­pri­nos ko­ji mo­že po­mo­ći da se ob­no­vi mir na Bli­skom is­to­ku. „Kao što je pred­sed­nik Pu­tin re­kao, Ru­si­ja je uvek sprem­na da pru­ži svoj do­pri­nos ob­na­vlja­nju mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu”, is­ta­kao je Pe­skov.

Pre­mi­jer­ka Ita­li­je Đor­đa Me­lo­ni po­no­vi­la je ju­če da Ita­li­ja ne­će uče­stvo­va­ti u in­ter­ven­ci­ji Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Izra­e­la pro­tiv Ira­na, oce­nju­ju­ći da ta­kvi po­te­zi kr­še me­đu­na­rod­no pra­vo. „Upra­vo u kon­tek­stu kri­ze u me­đu­na­rod­nom si­ste­mu, gde pret­nje po­sta­ju sve stra­šni­je, a jed­no­stra­ne in­ter­ven­ci­je van okvi­ra me­đu­na­rod­nog pra­va se mno­že, mo­ra­mo da po­sta­vi­mo i ame­rič­ku i izra­el­sku in­ter­ven­ci­ju pro­tiv iran­skog re­ži­ma”, re­kla je Me­lo­ni­je­va u svom obra­ća­nju Se­na­tu uoči Sa­ve­ta EU i o kri­zi na Bli­skom is­to­ku, pre­neo je RAI.

Ona je, ta­ko­đe, re­kla da je ru­ski na­pad na Ukra­ji­nu bio pre­kret­ni­ca ko­ja je do­pri­ne­la glo­bal­noj de­sta­bi­li­za­ci­ji, uklju­ču­ju­ći i Bli­ski is­tok.

Ta­ko­đe je iz­ra­zi­la za­bri­nu­tost zbog iran­skog nu­kle­ar­nog oruž­ja i ra­ket­nih ka­pa­ci­te­ta, is­ti­ču­ći da bi oni mo­gli di­rekt­no da ugro­ze Ita­li­ju i ve­ći deo Evro­pe. Me­lo­ni­je­va je u obra­ća­nju pod­se­ti­la na „ma­sa­kr de­voj­či­ca na ju­gu Ira­na” i po­zva­la na utvr­đi­va­nje od­go­vor­no­sti, na­gla­ša­va­ju­ći da „bez­bed­nost ci­vi­la i de­ce mo­ra da bu­de za­šti­će­na”.

Što se ti­če ame­rič­kih voj­nih ba­za, Me­lo­ni­je­va je po­ja­sni­la da Ita­li­ja do sa­da ni­je pri­mi­la ni­je­dan zah­tev za nji­ho­vo ko­ri­šće­nje, ali da bi even­tu­al­ne od­lu­ke uvek bi­le po­ve­re­ne par­la­men­tu. „Ni­smo u ra­tu i ne že­li­mo da ide­mo u rat”, po­ru­či­la je ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka.

No­vi vr­hov­ni vo­đa Modž­ta­ba Ham­nei je ra­njen, ali je živ i zdrav

No­vi vr­hov­ni vo­đa Ira­na Modž­ta­ba Ham­nei je „živ i zdrav”, upr­kos rat­nim po­vre­da­ma, iz­ja­vio je Ju­sef Pe­ze­ški­jan, sa­vet­nik u Vla­di i sin iran­skog pred­sed­ni­ka. „Čuo sam ve­sti da je Modž­ta­ba Ham­nei ra­njen. Pi­tao sam ne­ke pri­ja­te­lje ko­ji su sa njim po­ve­za­ni. Re­kli su mi da je, hva­la Bo­gu, on živ i zdrav”, na­pi­sao je Ju­sef Pe­ze­ški­jan na „Te­le­gra­mu”.

Dr­žav­na te­le­vi­zi­ja je Ham­ne­i­ja na­zva­la „ra­nje­nim ve­te­ra­nom ra­ma­zan­skog ra­ta”, ali ni­je kon­kret­no na­ve­la ka­kve je po­vre­de za­do­bio, na­vo­di „Gar­di­jan”.

Pret­hod­no se spe­ku­li­sa­lo u ka­kvom je zdrav­stve­nom sta­nju i gde se na­la­zi Modž­ta­ba Ham­nei, ko­ji se ni­je po­ja­vlji­vao u jav­no­sti ot­ka­ko je kao vr­hov­ni li­der na­sle­dio po­koj­nog oca, aja­to­la­ha Ali­ja Ham­ne­i­ja. „Nju­jork tajms” je pi­sao da je Modž­ta­ba Ham­nei ra­njen pr­vog da­na ame­rič­kih i izra­el­skih na­pa­da na Iran, po­zi­va­ju­ći se na tri iran­ska i dva izra­el­ska zva­nič­ni­ka, ko­ji ni­su že­le­li da bu­du ime­no­va­ni.