Amerika se bruka u Persijskom zalivu

Dok tankeri puni nafte gore u Persijskom zalivu, rat se širi regionom, a cena nafte pleše oko 100 dolara po barelu, sve je jasnije da je Bliski istok gurnut u opasan haos koji je počeo američko-izraelskim napadom na Iran.

To je haos koji razotkriva američku nekompetentnost u sukobu.

Iran je tokom noći izveo nove napade na ciljeve u Iraku, Bahreinu i Omanu, što je izazvalo požare na više energetskih postrojenja i luka u regionu. Italijanska vojna baza u iračkom gradu Erbilu pogođena je projektilom tokom noći, a danas je u Omuskom moreuzu projektilom pogođen nemački kontejnerski brod.

Neidentifikovani dron sinoć je oštetio luksuzni neboder u Dubaiju, u području Krik Harbor. Iako nije poznato odakle je lansiran niti ko stoji iza napada, činjenica da je grad, koji je godinama simbol bogatstva i luksuza, među metama još od početka sukoba dovoljno govori o nivou nereda u koji rat gura region.

Svi ti napadi ukazuju na to da Iran pokušava da izazove dugotrajan ekonomski šok u regionu. Ta strategija za sada funkcioniše, budući da cene nafte nastavljaju da rastu. Brent nafta jutros se kretala oko 100 dolara po barelu.

Razmera krize vidi se i u tome što su velike zemlje počele da puštaju rekordne količine nafte iz strateških rezervi kako bi pokušale da stabilizuju tržište.

I dok je Iran potpuno iznenadio SAD, američki predsednik Donald Tramp govori da je Amerika pobedila Iran. Ironično, američki tanker zapaljen je nedugo nakon te Trampove izjave, što sugeriše da u Teheranu očigledno niko nije dobio poruku da je rat već završen, prenosi “Indeks”.

U stvarnosti, nestabilnost koju je Iran izazvao pokazuje da Vašington ne uspeva da zaštiti brodove u regionu ni ključne pomorske rute, a time ni da spreči potrese na globalnom energetskom tržištu i širu destabilizaciju svetske ekonomije.

Ono što je sada sve očiglednije jeste da Sjedinjene Države, uprkos ogromnoj vojnoj nadmoći, teško mogu da slome Iran. Teheran se za ovakav sukob pripremao decenijama, razvijajući strategiju asimetričnog rata koja cilja upravo na globalnu ekonomiju i pomorske rute.

Stvari je sažeto izneo iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je još 1. marta na mreži X napisao da je Iran imao dve decenije da proučava poraze američke vojske.

„Bombardovanja u našem glavnom gradu nemaju uticaja na našu sposobnost vođenja rata. Decentralizovana mozaična odbrana omogućava nam da odlučimo kada će, i kako, rat biti završen“, napisao je.

“Fajnenšel tajms” piše da rat koji je Tramp započeo nema dobar završetak jer nema naznaka da će se režim predati. Osim toga, Iranci koji su ranije masovno protestovali protiv režima sada ne izlaze na ulice, zabrinuti za sopstvenu bezbednost.

Analitičari upozoravaju da je nakon početka ovakvog sukoba teško pronaći jednostavan izlaz.

“Volstrit džurnal”  u analizi o mogućim posledicama sukoba navodi da Tramp sada pokazuje znake da želi da smiri sukob, ali i da brzo povlačenje može ostaviti dugoročne posledice po globalnu bezbednost i energetsku stabilnost.

U analizi se napominje i da Iran dopušta svojim partnerima, uključujući Kinu, da iz Persijskog zaliva izvoze naftu, dok drugim državama to onemogućava. Time je Teheran pokazao da može da blokira Hormuški moreuz i time stekao snažnu geopolitičku polugu. To bi u budućnosti moglo da natera zalivske države da ublaže odnose sa Iranom.

Analitičari smatraju da je Iran izgubio veliki deo vojne moći, ali ne i sve kapacitete, te bi, ako režim ostane na vlasti, mogao ponovo da pokuša da ojača vojsku. Loša vest je da bi Iran mogao ostati u poziciji da proizvede nuklearno oružje.

„Zarobljeni smo između dva ishoda, a svaki je gori od drugog“, rekao je Mahdi Gulum iz tink-tenka ORF “Midl ista” u Bahreinu.

 „Jedan je da režim ostane na vlasti, a drugi da u Iranu nastane vakuum moći. Politika Trampove administracije na Bliskom istoku nije bila do kraja promišljena, odluka o ovom ratu doneta je na brzinu, a njene posledice su pogrešno procenjene“, rekao je Gulum.