​„Božji ljudi” uskoro u Beogradu

U Narodnom pozorištu u Beogradu počele su probe predstave „Božji ljudi”, po istoimenoj zbirci pripovedaka Borisava Stankovića, u režiji Juga Đorđevića. Premijera je planirana sredinom juna na sceni „Raša Plaović” nacionalnog teatra, a u podeli su Vanja Ejdus, Iva Milanović, Jelena Blagojević, Aleksandar Vučković, Nedim Nezirović i Novak Radulović.

–Narodno pozorište u Beogradu sprema ovu predstavu povodom dva značajna jubileja koja su u vezi sa Borisavom Stankovićem, jednim od najznačajnijih romansijera i pripovedača u srpskoj književnosti. 

Ove godine navršava se 150 godina od njegovog rođenja, a sledeće 100 godina od smrti, tako da „Božje ljude” pripremamo u okviru šireg državnog obeležavanja tih značajnih jubileja, kaže Zoran Stefanović, umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i dodaje:

– Ovom predstavom želimo da, na neki način, rehabilitujemo Stankovića pisca koga je dugo pratio glas da nije dovoljno dramatičan, iako je upravo svojim delom bio jedan od tri ključna temelja na kojima je naša književnost zakoračila iz 19. u 20. vek. S druge strane, u vremenu povišenih tenzija, mržnje i opšte nestabilnosti sveta, mi u pozorištu pokušavamo da pokažemo da postoji još nešto osim kapitala, efikasnosti, automatizacije i veštačke inteligencije. Jedino smo mi stvarni. Jedino mi nismo veštački. Zato je ovo projekat u koji verujem i kome se radujem. Uz to, ovo je i jedna od najboljih ekipa u vašoj generaciji koju imamo 

Govoreći o stvaralaštvu Borisava Stankovića, reditelj Jug Đorđević je istakao da mu je fascinantno što sve njegove priče, zapravo, pripadaju istom univerzumu.  

–Sve što je napisao na neki način je međusobno povezano. Ako, recimo, uzmete „Božje ljude”, njihove tragove možete pronaći i u „Koštani”, i u „Tašani”... ti likovi, sudbine i teme stalno se prepliću i koegzistiraju kroz čitav njegov opus. Kada čitate njegova izabrana dela, imate utisak kao da čitate veliko, jedinstveno delo, jer sve pripada tom posebnom, fascinantnom i pomalo paradoksalnom svetu koji je Bora stvorio. Upravo u toj paradoksalnosti pronalazim dramu. Mislim da svaka drama u osnovi nastaje iz nekog paradoksa. Kod Stankovića je, recimo, zanimljivo to što on kao muškarac na izuzetno senzibilan način piše o ženama, što je za njegovo vreme bilo prilično neobično. Takođe, on piše o prostoru koji je na raskršću između Istoka i Zapada, u trenutku kada se sudaraju stari i novi društveni poredak. Sve su to napetosti iz kojih prirodno nastaje drama. Kod „Božjih ljudi” me je privuklo nešto što ni sam ne mogu sasvim racionalno da objasnim: nešto što je više instinktivno, nešto što osećate u želucu. To je za mene bila snažno pozorišna priča. Upravo zbog toga ovde nema klasične dramatizacije, već će pristup biti donekle nekonvencionalan. Moj zadatak u ovom procesu je da više slušam taj unutrašnji instinkt nego racionalnu analizu, rekao je Đorđević kome će ovo biti treća saradnja sa Narodnim pozorištem u Beogradu, nakon što je s uspehom režirao predstave „Uspavanka za Aleksiju Rajčić” i „Gospođa Olga”.

Kako je naveo, u radu na predstavi, uz Borin tekst, oslanjaće se i na knjigu „Ranjav i željan” Roberta Hodela, posvećenu životu i delu Borisava Stankovića.

–Takođe, važan deo predstave biće i odnos glumaca prema temama koje otvaramo. Već sam naslov „Božji ljudi” sugeriše jednu od ključnih tema, a to je religija: odnos čoveka i Boga. Tu su i teme smrti, jer se radnja odvija na groblju, što samo po sebi nosi snažan paradoks: ljudi koji zapravo žive na mestu smrti. Zatim tema ljubavi; prema drugim ljudima, prema domovini, prema prostoru iz kog potičemo, ali i prema Bogu. Sve su to univerzalne teme koje na prvi pogled mogu delovati kao opšta mesta, ali suštinski obeležavaju čitavo Borino delo. Ideja je da kroz svaku pripovetku pokušamo da otkrijemo na koji način ona sama želi da bude ispričana na sceni. Zbog toga predstava neće imati jedinstven stil, svaka priča će pronaći svoj scenski izraz, poručuje Jug Đorđević.

Dramaturgiju potpisuje Đorđe Kosić, a u umetničkom timu ovog pozorišnog dela su i Andrea Rondović (scenografija), Velimirka Damjanović (kostimografija), Nevena Glušica (komponovanje muzike), Milica Cerović (scenski pokret), i dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).