Noć kada je gorela Pećka patrijaršija

Pre 45 godina, u noći između 15. i 16. marta 1981. godine, zapaljen stari manastirski konak u Pećkoj patrijaršiji i uništen deo vredne arhive, rukopisa i crkvenih predmeta.

Ovaj požar predstavlja jedan od prvih ozbiljnih udara na Srpsku pravoslavnu crkvu i srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, izjavila je za RTS istoričarka umetnosti i profesorka Univerziteta u Kragujevcu Jasmina Ćirić.

Profesorka Ćirić ukazuje i na simboliku datuma kada se požar dogodio.

„Dakle, u noći između 15. marta i 16. marta 1981. se dogodilo nešto što nikada pre nije u Pećkoj patrijaršiji, makar ne na taj način. A reč je o podmetnutom požaru. Ono što je u stvari vrlo zanimljivo jeste da je odabir datuma krajnje simboličan, jer je bio na praznik Nedelje pravoslavlja. Požar se dogodio na praznik koji liturgijski pominje i proslavlja hramove i svete ikone", rekla je Ćirićeva.

Prema njenim rečima, požar je izbio oko četiri sata ujutru, kada je u manastiru bilo oko 30 monahinja i nekoliko gostiju, među njima i profesor Prizrenske bogoslovije Damaskin Davidović.

Vatra je bila podmetnuta na više mesta u starom konaku.

„Podsetiću da je u pitanju konak impozantnih dimenzija, duži od 63 metra", naglasila je Ćirićeva.

Požar je zahvatio i novu drvenu konstrukciju konaka koji je tada bio u izgradnji.

„Požar su registrovali najpre u gornjim strukturama samog konaka, dakle u krovnoj konstrukciji, i ono što je još bila veća šteta jeste što je taj požar zahvatio i tek postavljenu novu drvenu konstrukciju novog konaka. To se sve nalazilo na zapadnoj strani", navela je Ćirićeva.

Požar je naneo veliku materijalnu štetu - izgorele su odaje tadašnjeg srpskog patrijarha Germana, sobe monahinja, magacin i radionice za ikonopis.

Ipak, zahvaljujući blagovremenoj reakciji  monahinja i Damaskina Davidovića, spasen je značajan deo manastirske riznice.

„Ikone, bogoslužbeni predmeti i tekstil iz 15. i 17. veka bili su sačuvani", istakla je ona.

Najveći gubitak predstavlja uništena arhiva pećkih patrijaraha, naglasila je Ćirićeva, dodajući da je u pitanju bila izuzetno važna dokumentacija koja je svedočila o istorijskim događajima od srednjeg veka, naročito u periodu osmanske vlasti.

Ona je podsetila i da su na gredama nakon požara pronađeni tragovi benzina i drugih zapaljivih materija, a reakcija vatrogasaca nije bila pravovremena.

Zvanični nalazi kao uzrok požara naveli su neispravne instalacije i dimnjak.

"Vrlo je važno pomenuti i da je patrijarh German neposredno nakon požara, a to je jedini dokument koji imamo sačuvan s tim u vezi, poslao jedan vrlo važan dopis predsedniku tadašnjeg Saveznog izvršnog veća Dobrivoju Vidiću u vezi sa požarom, upravo demantujući navode koji su vezani za neispravnost dimnjaka. On kaže u jednoj rečenici da je zaista reč o tome, taj bi se požar dogodio i 1974. '75, '76. itd.

Interesantno je u čitavom tom događaju da su kao glavni krivci navođeni zapravo urbanista grada Prizrena profesor Mikić i Andrija Kostić koji je bio izvođač radova, što je naravno kasnije odbačeno u postupku jer je bilo jasno da apsolutno nisu odgovorni za tako nešto", rekla je Ćirićeva.

Dodala je da je "monaštvo bilo pod određenim političkim pritiscima".

Požaru su prethodili veliki protesti Albanaca na Kosovu i Metohiji, koji nisu bili ograničeni samo na Prištinu, već su se širili i u drugim gradovima u južnoj srpskoj pokrajini.

"Ali opet, treba pomenuti da je podmetanju požara prethodio niz protesta, koji nisu bili samo u Prištini, već su bili u Uroševcu, Đakovici, Podujevu, dakle u nekoliko gradova se širili", rekla je Ćirićeva.

Nakon požara, dodaje ona, protesti su se nastavili, a u javnosti su se pojavljivali i politički zahtevi.

Požar u Pećkoj patrijaršiji često se posmatra kao jedan od ranih pokazatelja kasnijih napada na srpske svetinje, uključujući i pogrom iz marta 2004. godine, kada je stradalo više od 150 sakralnih objekata.

"Mi govorimo o prostoru koji, po kvadratnom kilometru, ima najveći broj sakralnih zdanja i značajnih spomenika", ukazala je Ćirićeva.

Istakla je da očuvanje tih zadužbina nije važno samo za srpsku istoriju, već da se  odbranom tih zadužbina brani i ono što je evropska i hrišćanska civilizacija.

"Dokle god je nas koji o ovome svedočimo, biće i ove teme dostupne u javnom diskursu. Ako prestanemo da o tome govorimo javno, argumentovano i tačno, neće nestati samo materijalni tragovi, već i sam diskurs", rekla je Ćirićeva.