Zločin se teško krije iza ludila

Psihijatri i psiholozi su još jednom potvrdili da je većina počinilaca krivičnih dela, za koje sud zatraži sudsko psihijatrijsko veštačenje – zdrava, dakle da podleže krivičnoj odgovornosti. Direktorka Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i predsednica Sudskopsihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Miroslava Jašović-Gašić navela je podatak da je od novembra 1998. godine do novembra 2007. godine ovo telo, kao najviše u ovoj oblasti, veštačilo u 162 predmeta, najčešće u slučajevima kada su prethodno postojala različita ili suprotstavljena mišljenja. U ovim predmetima, tek u nešto više od dva odsto utvrđeno je da počinioci dela ili lica za koje se tražilo utvrđivanje mentalnog stanja nisu bili zdravi, odnosno da su imali neki mentalni poremećaj.

– Naša veštačenja pokazuju da ne postoji veća stopa kriminogenog ponašanja među osobama koje imaju neki psihijatrijski poremećaj u odnosu na normalnu populaciju. Drugim rečima, većina počinilaca krivičnih dela za koje od nas sud traži sudskopsihijatrijsko veštačenje je zdrava, dakle uračunljiva, ima sposobnost zaključivanja ugovora, znači poslovnu sposobnost i sposobnost pisanja testamenta, što je takođe deo našeg posla – kaže Jašović-Gašić.

Dr Aleksandar Jovanović, forenzični psihijatar i član Suskopsihijatrijskog odbora na Medicinskom fakultetu, ukazao je da su kod nas nalazi veštaka često predmet rasprava i kritika advokata, kada im takvi nalazi ne odgovaraju, a da takvo postupanje nigde u svetu nije dopušteno. U medijima, kaže dr Jovanović, nalaze sudskoprihijatrijskih veštaka ne mogu komentarisati i kritikovati advokati, već o tome može da govori samo sud ili portparol suda.

– Kod nas, međutim, od stručnih, zdravorazumskih i moralnih nalaza veštaka advokati prave ono što mi zovemo "predstavom za stranku", a to se toleriše i ne sankcioniše – ukazao je dr Jovanović.

Dr Nada Janković, forenzični psiholog, objasnila je da je prvi zadatak najavljenog seminara da se olakša komunikacija između sudova i psihijatara i psihologa, odnosno da se nađe zajednički jezik koji bi stručne analize učinio lakšim za primenu na sudu. Zadatak veštaka je, kako je objasnila dr Janković, da kod ispitanika isključi sklonost "fabrikovanja" ludila zarad izbegavanja odgovornosti, kao i da prepozna sklonost ka izmišljanju određenih psihičkih tegoba ili preterivanja. Zadatak veštaka jeste i da proceni mentalni status u trenutku izvršenja krivičnog dela. Sudski veštaci u sudskopsihijatrijskim veštačenjima trude se da se nijedan zločin ne "sakrije" iza psihijatrijske dijagnoze. Međutim, čulo se da je i veoma važno da se utvrdi metodologija veštačenja koja je nužna i obavezujuća na sudu. Nada Janković je naglasila da sudski psiholozi i psihijatri imaju mnogo šire mogućnosti delovanja, a, za početak, i kod nas bi za dobijanje dozvole za nošenje oružja trebalo uvesti obavezne, vrlo precizne testove, upravo zato da bi se sprečilo da oružje dospe u ruke osoba sa psihičkim tegobama.

Dr Aleksandar Jovanović smatra da društvo previše očekuje od psihijatara i psihologa i da oni ne mogu da zaštite društvo od počinilaca krivičnih dela koji su duševno oboleli, a da pri tome u Srbiji ne postoji odgovarajuća infrastruktura društvenog nadzora. Psihijatri i psiholozi ovaj važan posao ne mogu da rade sami, bez odgovarajuće podrške stručnih timova u centrima za socijalni rad ili u službama za zbrinjavanje. Naveo je primer tinejdžera koji je nasrnuo na gimnazijskog profesora i od sudije dobio meru kućnog pritvora od tri meseca, pri čemu u društvu nema nikoga da obavi superviziju i da stvarno utvrdi da li taj učenik napušta kuću, jer to ne sme da uradi ni na 15 minuta, a svi znaju da se u praksi to ne poštuje!

Dr Jovanović je ukazao i da su zatvorske ustanove pretrpane ljudima, kojima je sud izrekao meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, ali su stručnjaci, lekari, psihijatri i psiholozi koji tamo rade preopterećeni, a uslovi neodgovarajući, jer neretko maloletno lice sobu deli sa nekim ko ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj. Često psihijatri koji su doneli prvobitni nalaz iz ovih zatvorskih ustanova dobijaju zahteve za preinačenje, odnosno skraćenje dužine čuvanja, jer, na primer, dobijaju napisano da je "osoba oseća dobro i popravila je svoje ponašanje" i na osnovu toga se traži nova odluka. Kada se po, izlasku na slobodu, dogodi incident, po pravilu se prozivaju psihijatri.