​EU razmatra hitne mere zbog skoka cena energenata

Lideri Evropske unije (EU) razmatraju danas hitne mere za ublažavanje rasta cena energenata izazvanog ratom u Iranu i pokušavaju da pronađu kratkoročna rešenja za nagli rast cena energenata, koji je dodatno podstaknut zatvaranjem Ormuskog moreuza i napadima Irana na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku, ocenjuje Rojters.

Cene nafte tipa Brent ponovo su porasle nakon iranskih napada na energetske objekte u Kataru i Saudijskoj Arabiji, dok su cene gasa u Evropi dostigle dvostruko viši nivo u odnosu na početak sukoba 28. februara.

U analizi, Rojters navodi da EU dugoročno planira da smanji zavisnost od fosilnih goriva kroz razvoj domaće niskougljenične proizvodnje energije, ali da su kratkoročna rešenja ograničena.

Pojedine članice izražavaju sumnju da EU može brzo da ublaži cenovni šok, imajući u vidu razlike u energetskim sistemima i poreskim politikama među 27 država članica.

Prema navodima Rojtersa, lideri će tokom samita zatražiti od Evropske komisije da hitno predstavi paket privremenih ciljanih mera za ublažavanje rasta cena uvoznih fosilnih goriva.

predložila je izmene sistema trgovine emisijama (ETS), kao i mogućnost smanjenja poreza na energente ili povećanja državne pomoći industriji.

Međutim, povećanje državne pomoći moglo bi da produbi razlike između bogatijih i siromašnijih članica, dok je smanjenje poreza otežano zbog povećanih budžetskih izdvajanja za odbranu, pojašnjava agencija.

Unutar EU postoje i podele oko reforme ETS sistema, koji obavezuje kompanije da kupuju dozvole za emisiju ugljen-dioksida.

Dok pojedine zemlje traže dodatne ustupke za industriju, druge, uključujući Španiju i Holandiju, protive se slabljenju sistema.

Evropski samit održava se danas u Briselu, a teme će, prema pozivnom pismu predsednika Evropskog saveta Antonija Košte biti eskalacija sukoba na Bliskom istoku, situacija u Ukrajini, evropska konkurentnost, bezbednost i migracije.

Na dnevnom redu biće i jačanje odbrambene spremnosti EU, uključujući razvoj evropske odbrambene industrije, kao i napredak u oblasti migracija i azila, što ostaje jedan od političkih prioriteta Unije, prenosi Tanjug.