Pesnikinja mekih reči i snažnih ruku

Pirot – Pesnikinja, nastavnica srpskog jezika iz Babušnice, Vera Cvetanović nedavno je u Tršiću dobila "Vukovu povelju", a mesec dana ranije uručena joj je nagrada "Carica Teodora" na Večerima Branka Miljkovića u Nišu, kao i "Brankovo pismo i povelja". Ovim je nastavljen niz priznanja kojima je vrednovano stvaralaštvo ove svestrano talentovane žene. Vera je majka i baka, a sa porodicom živi u Babušnici. Zatičemo je u dnevnoj sobi kako slaže primerke prve, tek odštampane knjige pesama njene osmogodišnje unuke Teodore, čije ime nosi i jedna od devet Verinih knjiga poezije.

Vera je dete iz pečalbarske porodice iz babušničkog sela Bratiševca. Rođena je početkom pedesetih i još kao dete je imala mnogo obaveza. Na selu posla uvek ima i za decu, bez obzira na to kog su uzrasta, kaže nam Vera i dodaje da je i svog supruga naučila da kosi. To je samo jedan od "muških" poslova koje ova pesnikinja zna odlično da radi.

– Najteže mi je bilo kada me je majka budila u tri ujutru da bismo išle u šumu po drva. A čuvala sam i ovce, i kosila sam, a od deda Đure sam naučila i brazdu dobro da uzorem. Tada sam bila presrećna, a deda bi svaku brazdu ocenjivao peticom – priseća se Vera detinjstva, dodajući da je tada shvatila da samo veliki trud i upornost vode do željenog cilja.

– Žeđ za znanjem i ljubav prema pisanoj reči bile su mi pokretač u svemu što sam radila – kaže Vera, ističući da se udala već u dvadesetoj godini, a da joj je veliku podršku u daljem obrazovanju i napredovanju pružao suprug, ali i čitava porodica. Takođe, podršku je imala i u školi u kojoj babušničkim đacima predaje srpski jezik.

"Vera Cvetanović je dosegla svoj stvaralački i pedagoški vrhunac, uspela da na razne načine jezički opismeni i produhovi sredinu u kojoj živi i radi", navela je u preporuci Pedagoškom pokretu Srbije za dodelu "Vukove povelje" Radmila Mladenović, direktorka Osnovne škole "Despot Stefan Lazarević" u Babušnici.

Vera kaže da je ipak teško "došla do dnevnika". Posle osmogodišnjeg rada u gradskoj biblioteci i đačkoj zadruzi, počela je da radi kao nastavnik srpskog jezika, a uporedo je bila urednik i voditelj na babušničkom radiju. Nekoliko godina uređivala je i pisala za opštinski list "Lužničke novine".

– Još kada sam krenula u školu znala sam da ću biti neko ko će podučavati decu, jer sam to veoma želela. Kao nastavnik sam počela da radim posle tridesete godine. Entuzijazam i ljubav koju osećam prema srpskom jeziku drže me i danas i duhovni sam dužnik svojim đacima, svojoj školi, sredini u kojoj živim – naglašava naša sagovornica.

Vera je, pored mnogobrojnih kulturnih projekata, pokrenula i školski list "Đačke iskre", a već pet godina organizuje zimske pesničke škole, koje su iznedrile dva zbornika dečjih ostvarenja "Razbokoreni svet" i "Na krilima radosti". Prva zbirka bila je, između ostalog, povod da je 2006. Pedagoški pokret Srbije proglasi praktičarem godine i dodeli joj nagradu "Vasa Pelagić" za vrhunska ostvarenja u obrazovanju. Vera je i "Vitezov pesnik" i sa Dobricom Erićem i ostalim pesnicima putuje Srbijom i govori svoje stihove deci. Ova nadarena pesnikinja je povodom Dositejeve godine napisala tekst nove himne "Podigni glavu, Serbijo" i za to dobila nagradu. I dalje piše pesme, održava fizičku kondiciju cepajući drva za predstojeću zimu u dvorištu svojih roditelja i razmišlja o naslovu svoje naredne knjige.