Te­žak put pregovora o budućoj vladajućoj kolaciji

Pre­mi­jer­ka Dan­ske Me­te Fre­de­rik­sen pod­ne­la je ju­če ostav­ku na funk­ci­ju to­kom sa­stan­ka sa dan­skim kra­ljem Fre­de­ri­kom, na­kon ob­ja­vlji­va­nja re­zul­ta­ta par­la­men­tar­nih iz­bo­ra. Taj po­tez je uobi­ča­jen i nji­me se po­kre­će pro­ces for­mi­ra­nja no­ve vla­de, po­seb­no jer od­la­ze­ća tro­stra­nač­ka vla­da ne­ma ve­ći­nu po­treb­nu za na­sta­vak man­da­ta. Oče­ku­je se da će Fre­de­rik­se­no­va osta­ti na funk­ci­ji kao vr­ši­lac du­žno­sti dok se ne for­mi­ra no­va vla­da, a ona i da­lje va­ži za jed­nog od fa­vo­ri­ta za me­sto no­vog pre­mi­je­ra.

Na osno­vu 100 od­sto pre­bro­je­nih gla­so­va so­ci­jal­de­mo­kra­te Me­te Fre­de­rik­sen su osvo­ji­le ve­ći­nu gla­so­va na pre­kju­če­ra­šnjim iz­bo­ri­ma, ali je ostva­re­ni re­zul­tat lo­ši­ji ne­go što se oče­ki­va­lo, do­bi­le su 22 od­sto gla­so­va, či­me su so­ci­jal­de­mo­kra­te i dru­ge le­vi­čar­ske stran­ke ko­je for­mi­ra­ju le­vi­čar­ski „cr­ve­ni blok” osvo­ji­le 84 me­sta u 179-čla­nom par­la­men­tu, da­kle – ne i ve­ći­nu.

Ve­ći­nu ni­su osvo­ji­le ni de­sni­čar­ske stran­ke „pla­vog blo­ka”, ko­ji­ma je pri­pa­lo 77 me­sta.

Fre­de­rik­se­no­va je na­kon pod­no­še­nja ostav­ke is­ta­kla hit­nu po­tre­bu za for­mi­ra­njem no­ve vla­de, jer je, ka­ko je na­ve­la u obra­ća­nju, „svet je po­stao sa­mo još ne­mir­ni­ji ot­ka­ko su ras­pi­sa­ni iz­bo­ri”. So­ci­jal­de­mo­krat­ska stran­ka je naj­ve­ća u Par­la­men­tu, ali su ovo bi­li naj­lo­ši­ji iz­bo­ri za tu stran­ku još od 1903. go­di­ne, sa­op­šti­la je dan­ska te­le­vi­zi­ja. Sa­da se ze­mlja ve­ro­vat­no su­o­ča­va sa vi­še­ne­delj­nim ko­a­li­ci­o­nim pre­go­vo­ri­ma, na­kon ko­jih po­sto­je ve­li­ki iz­gle­di da se for­mi­ra ko­a­li­ci­ja le­vog cen­tra, pi­še „Gar­di­jan”.

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va i biv­ši pre­mi­jer Lars Lo­ke Ra­smu­sen, li­der Ume­re­ne stran­ke de­snog cen­tra, sa osvo­je­nih 14 po­sla­nič­kih me­sta po svoj pri­li­ci će ima­ti pre­sud­ni uti­caj na for­mi­ra­nje ve­ći­ne. Na­i­me, on po­sta­je klju­čan je­zi­čak na va­gi iz­me­đu le­vog i de­snog blo­ka. Gra­đa­ni su sve vi­še ne­za­do­volj­ni tra­di­ci­o­nal­nim par­ti­ja­ma, dok Ra­smu­sen ko­ri­sti imidž opu­šte­nog i prag­ma­tič­nog po­li­ti­ča­ra.

On je u se­di­štu stran­ke prek­si­noć na­kon za­tva­ra­nja bi­ra­li­šta odr­žao go­vor pri­sta­li­ca­ma ko­je su sla­vi­le po­stig­nu­ti re­zul­tat, i po­zvao Fre­de­rik­se­no­vu i Tro­el­sa Lun­da Po­ul­se­na, li­de­ra dan­ske Li­be­ral­ne stran­ke, sa ko­jim je bio u ko­a­li­ci­ji vi­še od tri go­di­ne, da „si­đu sa dr­ve­ta” i pri­dru­že mu se u ko­a­li­ci­ji cen­tra. „Ono što je ja­sno – uz sve mo­gu­će re­zer­ve – mi­slim da ne­ma cr­ve­ne ve­ći­ne le­vo od nas, a ne­ma ni cr­no-pla­ve ve­ći­ne de­sno od nas”, re­kao je on pri­sta­li­ca­ma.

Po­ul­sen je u šta­bu svo­je stran­ke po­sle iz­bo­ra re­kao da je i da­lje kan­di­dat za pre­mi­je­ra i is­klju­čio je mo­guć­nost for­mi­ra­nja ko­a­li­ci­je sa so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma. Po­ul­se­no­va stran­ka je osvo­ji­la 10,1 od­sto gla­so­va i sa­mim tim 18 me­sta, što je po­raz za stran­ku, na­vo­di dan­ski TV 2. Ipak, ute­ši­la ga je či­nje­ni­ca da je nje­go­va par­ti­ja po­sta­la naj­ve­ća pla­va stran­ka i da ras­po­de­la man­da­ta ni­je obez­be­di­la cr­ve­nu ve­ći­nu, pa se sto­ga to­kom svog go­vo­ra obra­tio Lar­su Lo­keu Ra­smu­se­nu sa že­ljom da for­mi­ra pla­vu cen­tri­stič­ku vla­du.

Pre­o­sta­la me­sta u par­la­men­tu po­pu­ni­će po dva po­sla­ni­ka sa Gren­lan­da i Far­skih ostr­va, pre­no­si „Gar­di­jan”.

Ra­smu­sen i Fre­de­rik­se­no­va su bi­li sim­bol ot­po­ra Ko­pen­ha­ge­na pret­nja­ma ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa da pri­po­ji Gren­land. U tom tre­nut­ku oni su de­lo­va­li kao sna­žan tan­dem ko­ji šti­ti kra­lje­vi­nu. Ta­ko će sa­stav bu­du­će dan­ske vla­de za­vi­si­ti od čo­ve­ka ko­ji ima neo­bič­nu na­vi­ku da pe­re zu­be sa­pu­nom, pi­še bri­sel­ski list „Po­li­ti­ko”.

Fre­de­rik­se­no­va (48), ko­ja je na vla­sti od 2019. go­di­ne, vo­di­la je kam­pa­nju obe­ća­va­ju­ći da će nje­ne čvr­ste i pro­ve­re­ne li­der­ske ve­šti­ne po­mo­ći nor­dij­skoj na­ci­ji od šest mi­li­o­na sta­nov­ni­ka da se sna­đe u slo­že­nim od­no­si­ma sa ame­rič­kim pred­sed­ni­kom i evrop­skim od­go­vo­rom na ru­ski rat u Ukra­ji­ni.