Zoološki vrt pod okriljem grada

Sasvim je izvesno da će Beogradski zoološki vrt uskoro preći u ruke gradskih vlasti i umesto društvenog postati javno preduzeće, istakao je Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac. Ovim bi kalemegdansko stanište konačno dobilo svoj budžet, pa Vuk Bojović, direktor „Vrta dobre nade”, ne bi više morao da juri sponzore kako bi održavao objekte, nabavljao životinje i svakodnevno im dobavljao pune traktore hrane.

Sekulić ističe da je Javno pravobranilaštvo završilo sve pripreme i dokumentaciju za ovaj potez, ostaje još da saglasnost da Ministarstvo ekonomije i da predlog bude izglasan na sednici Skupštine grada.

– Nadam se da će to biti na nekom od narednih gradskih zasedanja, čime bi se rešili problemi koje smo imali sa zoo-vrtom i on bi konačno bio pod okriljem države – objasnio je Sekulić.

Vuk Bojović, direktor vrta, kaže da je za 23 godine, koliko je na tom položaju, promenio 14 gradonačelnika i pet država, vrt uveo iz jednog milenijuma u drugi, ali dosad nije uspeo da se izbori za transformaciju „Vrta dobre nade” u javno preduzeće.

– Preklinjao sam svakog gradonačelnika da nas primi „pod državne jasle”, ali ništa. Jedino su Aleksandar Bakočević i Nebojša Čović imali razumevanja za taj predlog, ali su kratko vladali da bi mi pomogli. Prvi put se sada ozbiljno raspravljalo o sudbini vrta zahvaljujući novoj vlasti i gradonačelniku Draganu Đilasu. Što sam više doprinosio ugledu vrta, to su me nepravednije optuživali, što je poljuljalo ugled vrta. Na sreću, dobio sam sve sporove protiv grada, kao onaj da su kiosci koje su mi sklonili bili legalno postavljeni, ali imam i sudski dokaz da preduzeće radi u skladu sa zakonom. Zbog toga sam sada pokrenuo tužbe protiv Radmile Hrustanović, Gorice Mojović i dva gradska komunalna inspektora. Sve dok takvi ljudi u javnosti, bez dokaza izriču nepravedne optužbe neće nam biti dobro – istakao je Bojović.

Najbitnije je, kaže, da su se svi članovi nedavno formirane komisije za zoološki vrt, sastavljene od svetskih i domaćih stručnjaka, jednoglasno odlučili za njegovu transformaciju u javno preduzeće, ali i da ovo sedamdesettrogodišnje stanište ostane na Kalemegdanu i proširi se. Kako napominje, stručnjaci iz Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma su rekli da će vrt biti pod njihovom zaštitom, što znači da će morati da se uredi i ispuni neke evropske standarde. Bojović podseća da je 1952. godine površina zoo-vrta duplo smanjena, ali i da gradske vlasti nisu uložile ni pare u njegov razvoj.

– Predstavnici grada su se jedino 1986. setili da nam ponude tadašnjih milion dinara za nabavku životinja. Sa tim sam mogao da kupim prase od 80 kilograma, zahvalio sam i nisam uzeo novac, već sam napunio vrt i pomogao pravljenju još dva na Adi i u Jagodini, a da ne pričam koliko je životinja odavde otišlo u svetske vrtove. Mnogi tajkuni su hteli da bace šapu na „Vrt dobre nade” i pretvore ga u privatno vlasništvo, ali ne iz ljubavi prema Beogradu i životinjama, već zbog lokacije na kojoj se nalazi. Iselili bi ga, a ovde sagradili kockarnice, solitere i kafiće, što bi im bio veliki izvor prihoda. Zato je pretvaranje vrta u javno preduzeće spas – istakao je Bojović.