SPC danas slavi Svetog Aleksija

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Aleksija. Ovaj praznik, upisan podebljanim slovom u crkvenom kalendaru, posvećen je hrišćanskom svetitelju iz Rima znanom i kao Čovek Božji.

Za vreme vladavine cara Honorija u Rimu je živeo visoki carski dostojanstvenik Jevtimijan. On i njegova žena Aglaida su živeli hrišćanskim načinom života. Iako je bio bogat, jeo je samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Njihov sin bio je Aleksije. Kada su ga prinudili da se oženi, iste noći ostavio je i ženu i porodicu, seo u lađu i otišao u grad Edesu u Mesopotamiji, gde je bio poznati lik Isusa, poslat od Hristosa caru Avgaru. Kada se poklonio, obukao se u odelo prosjaka i kao prosjak živeo 17 godina u tom gradu, neprestano se moleći Bogu u paperti crkve Presvete Bogorodice. Kada se tu pročuo kao bogougodnik, seo je u lađu da ide u Laodikiju, ali lađa je bila zanesena i doplovila je čak do Rima. Smatrajući to kao prst Božji, rešio je da ide u dom svoga oca i da kao nepoznat tu produži svoj život i podvig. Otac ga nije prepoznao, ali mu je iz milosrđa dozvolio da živi u dvorištu u jednoj kolibi, gde je proveo još 17 godina živeći samo na hlebu i vodi. A onda je preminuo.

U crkvi Svetih Apostola bilo je otkrovenje u vidu glasa koji je rekao u prisustvu cara i patrijarha: “Potražite čoveka Božja.” Malo posle otkrilo se da je taj čovek Božji u kući Jevtimijanovoj. Car je sa papom i celom pratnjom došao i kad su ušli u kolibu, našli su mrtvog Aleksija, čije je lice svetlelo kao sunce. U ruci je imao hartiju koju je napisao neposredno pred smrt. Iz napisanog, njegovi roditelji i nevesta, koja je 34 godine živela bez muža, saznali su ko je.

Hrišćani veruju da su se dodirom njegovog tela lečili mnogi bolesnici. Iz tela mu je poteklo sveto miro. Sahranjen je u kovčegu od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.