Američki rekord

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7.februara – Ni filmski „Terminator” Arnold Švarceneger ne može da raščisti američku gužvu – iza rešetaka. Suočen saprenatrpanošću lokalnih tamnica, kalifornijski guverner primoran je da zatvorenike čak – oslobađa pre nego što su izdržali kaznu ili da ih izvozi u druge savezne države.

Da bi se smanjila kalifornijska „ćelijska prenastanjenost”, potrebno je da se na slobodu prevremeno pusti bar 52.000, jedna trećina ukupnog broja, uhapšenika – upravo je zaključio skup tamošnjih sudija i advokata. Ni to nije dovoljno – smatra sudija Lorens Karlton, po čijoj je računici neophodno da se pusti oko 80.000 zatvorenika, kako bi se normalizovala situacija u kaznenim institucijama.

Advokati kažnjenika podržavaju, naravno, takvu meru i tvrde da bi država oslobađanjem uštedela jednu od 10 milijardi dolara koliko godišnje izdvaja za zatvorsku politiku. U trošak je uračunat i izvoz oko 6.000 od viška robijaša u privatne zatvore Arizone, Misisipija, Tenesija...

Širi se, ujedno, bojazan da „pravog rešenja još nema”. Strahuje se naročito od rasta kriminala uporedo s povećanjem prevremenih puštanja na slobodu, iako su za to kandidati mahom osuđenici za lakše delikte.

„Prenapregnutost kapaciteta” oseća se i u drugim krajevima Amerike, čiju situaciju i u ovom pogledu otežava finansijska kriza. Budžeti su u velikim deficitima, potrebna je štednja, pa su predviđena i kresanja zatvorskih izdataka, koje nadležni već smatraju nedovoljnim za narasle potrebe.

Zatvori su nam prenatrpani,a čuvara je nedovoljno, pa je to bomba koja samo što nije eksplodirala. Tim rečima je Lojd Volas iz nadležne organizacije upozorio zakonodavce u Alabami da ne smanjuju izdvajanja za kaznionice.

Situacija je suštinski komplikovana – oštrom kaznenom politikom. Stručnjaci kažu da se ovde u zatvor često ide i za stvari koje se u drugim zemljama ne sankcionišu.

S takvim pristupom Amerika je postala svetski rekorder po broju zatvorenika, kojih je u njoj sada, računa se, oko 3,3 miliona. Raspoložive statistike deluju, takoreći, senzacionalno: Amerikanci čine pet odsto svetskog stanovništva,ali čak 25 procenata globalne kažnjeničke populacije. Prema prošlogodišnjim podacima istraživača Centra „Pju”, ovde je svaki stoti odrasli građanin – zatvorenik.

Prema podacima iz 2005, jedan zatvorenik je prosečno koštao državu 23.876 dolara godišnje. Oštra kaznena politika deluje, tako, i kao dodatno breme za poreske obveznike, koje čekaju i rekordna izdvajanja za stabilizaciju uzdrmane ekonomije u čijim tumbanjima raste kriminal…