Kada licemerje ispliva na površinu

Setite se kraja 2024. godine i svakodnevnih histeričnih poziva da se uhapsi tadašnji ministar Goran Vesić, kao i svako iz njegovog ministarstva. Setite se pokliča da se linčuje kompletno državno rukovodstvo, od Aleksandra Vučića do najnižeg u lancu u nekoj mesnoj zajednici, jer bože moj, ljudi koji su tražili linč to su činili, bar kako su nam tada javno preko N1, „Danasa”, NOVE S i sličnih medija saopštavali, zarad pravde zbog šesnaest stradalih prilikom obrušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici.

Tražili su vešanje, streljanje, smene, blokirali su ulice, fakultete, institucije, a svakoga ko se nije saglasio sa tim što rade proglašavali da su mu ruke krvave i da saučestvuje u, ni manje ni više, nego ubistvu koje se dogodilo u Novom Sadu. Bez ikakve želje da se utvrdi istina, jer oni su sebi dali za pravo istinu o događaju da nam saopšte, bez trunke stida i sramote, označili su svakog u kog su prst usmerili da je ubica i da ima krvave šake.

Tragično, u tom naumu i pohodu nesebično su im pomagali rektori univerziteta, dekani, profesori, mnoge javne ličnosti, a medijska logistika i kompletan scenario pravljenja revolucije i političkog lešinarenja nad užasnom tragedijom koja je pogodila našu zemlju, dolazio je iz stranih centara moći.

U petak se dogodila užasna tragedija na beogradskom Filozofskom fakultetu koja je rezultirala tragedijom u vidu pogibije devojke koja je skočila sa petog sprata fakulteta. Razlog njenog čina bila je, bar kako mediji saopštavaju, a i nadležni, aktiviranje velike količine pirotehničkih sredstava u zgradi fakulteta, što je kod nje izazvalo napad panike zbog koga je ona u sitne sate skočila kroz prozor. Beživotno telo ležalo je na pločniku čuvenog Platoa, no za njom svi oni koji su ludovali sa krvavim šakama samo godinu i po dana ranije – ne pustiše niti suzu, niti glas koji bi tražio pravdu i šta se zaista dogodilo.

Naprotiv, odjednom je nastao glasni tajac, kao i vađenje i pravdanje onih koji su odgovorni za mnogo toga u vezi sa zbivanjima u zgradi fakulteta. Od „nezavisnih i profesionalnih medija”, kako sami sebe nazivaju društveno-politički radnici u redakcijama N1, „Danas”, NOVA S, dobijamo tek po koje saopštenje ili šturu vest. Nema specijalnih emisija da se odgovori na neka logična pitanja, nema pozivanja na odgovornost, nema zahteva za pravdom, nikom izgleda ruke nisu krvave… Zapravo, njihovo bestidno licemerje isplivalo je na površnu.

Ne želeći da upirem prst u bilo koga, niti da sudim ko je odgovoran, jer to je uostalom posao nadležnih, svakako imam želju da postavim kao običan građanin nekoliko pitanja, a verujem da se niko neće ljutiti. Fakultet je valjda mesto gde se stiče znanje i to ono najviše. Otuda, logično se svi pitamo – šta će tolika količina pirotehnike u zgradi fakulteta? Čemu služe sve te baklje, svetleće rakete, petarde, topovski udari? Da li se to neko unutar zgrade spremao za pobunu na ulici? Ako je tako, oprostite, ali onda je moja teza, koju sam izneo baš na početku sprovođenja obojene revolucije, da su se naši fakulteti pretvorili u kasarne za regrutaciju levičarski nastrojenih pobunjenika i anarhista, ispostavlja kao tačna. Mi više ne šaljemo decu na fakultete da stiču znanje, već da stiču umeće za ulične pobune. Danas sam još više uveren da se kompletno visoko školstvo u Srbiji mora radikalno da reformiše, da se pogase svi dosadašnji univerziteti i da se napravi totalno resetovanje sistema. Jednostavno, kao roditelj, ne želim da dete šaljem na fakultet, a da posle dobijem radikalnog levičara i manijaka koji se bavi uličnim aktivizmom kao profesijom. ANTIFA ratnici nam nisu potrebni, već deca koja će sticati znanje na korist našoj otadžbini.

Vrlo važno pitanje u vezi sa tragedijom na koje javnost mora da dobije odgovor jeste šta studenti u zlo doba, kada je fakultet zatvoren, rade u zgradi fakulteta? Ko ih je pustio i zašto? Da li se noću prave razrade akcija za ulični aktivizam? Da li se možda spremaju izborne liste? Ako je sve to tako, oprostite, ali ko je to oteo od nas poreskih obveznika koji plaćamo rad fakulteta i Univerziteta zgrade, kao i od same države, zgrade tih institucija i pretvorio ih očito u blokaderske opštinske odbore? Eto još jednog razloga zašto se mora krenuti u kompletnu reformu visokog školstva. Fakulteti i Univerzitet ne smeju da se zloupotrebljavaju za politički aktivizam.

Po rečima nekih profesora na Filozofskom fakultetu, u toj zgradi postoje prostorije u koje sami profesori ne smeju da imaju pristup. Ko je to zabranio i zašto? Navodno, u tim prostorijama održavaju se sastanci plenuma, njih koriste blokaderi za njihove sastanke, dok profesori, posebno oni koji ne stoje na liniji plenumaša, nemaju pristup tim prostorijama. Uostalom, kao ni građani koji plaćaju rad tog fakulteta. Šta se krije u tim prostorijama? Da li pored pirotehnike možda imamo tu i šlemove, gas-maske, bejzbol palice, suzavce, možda Molotvljeve koktele…? Kakvu dokumentaciju u tim prostorijama kriju blokaderi? Ovako nešto je nedopustivo i država mora posle tragedije koja se dogodila sve to u korenu da saseče.

Postavlja se i pitanje kada je ovakvo stanje na Filozofskom fakultetu, da li je i na ostalim fakultetima slično? Šta se događa na Pravnom, Elektrotehničkom, Građevinskom, Medicini? Da li i tamo ima pirotehnike u izobilju? Setite se dok su trajale blokade, to su bili pravi vojni kampovi sa sve spremljenim namirnicama, dušecima, šatorima, a najverovatnije i naoružanjem sa ulične nemire.

Može se postaviti još niz pitanja, no ovo je bar za početak. Ne mogu se oni, koji su baš zbog funkcije koju obavljaju odgovorni, tek tako sada izvući iz čitave ove priče. Kada ste već histerično tražili hapšenje Gorana Vesića, Tomislava Momirovića i mnogih drugih i kada su ti ljudi provodili u pritvoru na pravdi boga dane i dane, pod optužbom da su krivi za pad nadstrešnice u Novom Sadu, bez obzira što sa tom tragedijom objektivno nisu imali ama baš nikakve veze – onda mora da se traži za ovu tragediju odgovornost onih koji su direktno rukovodili Filozofskim fakultetom. Nemoguće je da nisu znali šta im se noću događa u zgradi, kao i za toliko prisustvo pirotehnike. Bez njihovog znanja, teško mi je da poverujem da je bilo ko mogao da uđe u zgradu, a ne da skladišti sve to što je pronađeno. Ukoliko pak nisu znali, to je takođe razlog da budu smenjeni i da odgovaraju, jer su dopustili vašarište i haos u zgradi fakulteta, a rezultat svega je tragična smrt devojke. Možda sada svi oni neka pogledaju u onu krvavu šaku koju su kačili svuda, pa neka se zapitaju da li su njima krvave ruke. Licemerje je isplivalo na površinu.

*Narodni poslanik
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista