Za mir treba da se zalažemo i borimo

Kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup i metropolit, upozorio je juče u poruci povodom Uskrsa da „smo tokom poslednjih nekoliko godina uspeli da uništimo mir u svetu, da proizvedemo ratove i među državama i na ulicama” i naglasio da upravo zato ovaj veliki hrišćanski praznik treba da bude vreme borbe za mir, „jer mir ne dolazi sam od sebe, već se gradi i za njega treba da se zalažemo i borimo”.

„Neka Uskrs bude vreme opraštanja: možda upravo sada Gospod poziva da nekoga oslobodimo iz groba tame i zla. Neka Uskrs bude vreme borbe za mir. Jer mir ne dolazi sam od sebe. Mir se gradi, za mir se treba zalagati, boriti”, rekao je kardinal Nemet u uskršnjoj poslanici.

Prema njegovim rečima, danas, nekoliko dana pre kraja velikog posta „možda bismo mogli da kažemo da smo umorni, da smo izgubili nadu u mogućnost promene, u bolju budućnost, veću sigurnost u našem ličnom i zajedničkom životu”.

„Napolju je tamno, noć i tama vladaju na našim ulicama, u našim državama, na različitim kontinentima”, rekao je kardinal Nemet, preneo je Tanjug.

Kardinal je upozorio da smo u toku poslednjih nekoliko godina uspeli da uništimo mir u svetu, zbog čega se s pravom pitamo kuda ide ovaj svet i naše društvo, zar ni Bog ne gleda na nas kako bi promenio naša srca, jer smo u tami, kao da smo zakopani u neke nestvarne grobove.

„No, Bog u ovom trenutku ne ostaje bez reakcije, ne izgovara prekor, ne kažnjava nas posebnom strogošću, nego nam daje obećanje: ’Otvoriću vaše grobove i izvesti vas iz vaših grobova... Dah svoj udahnuću u vas da oživite’”, rekao je kardinal.

Prema njegovim rečima, upravo zbog tih reči Svetog pisma „možemo slobodno da kažemo da su veliki post i Velika nedelja, koje završavamo na dan Uskrsa, bili vreme preporoda, kada smo dopustili da Božji duh uđe u beživotne stvarnosti naše sadašnjice – u zamornu službu i dosadan posao, koji se čini bezvrednim, u malaksalu molitvu, u uništene ili prekinute ljudske odnose, u tamne ulice i gradove našeg sveta.”

Nemet je rekao da danas s pokajanjem u srcu priznajemo Gospodu da živimo u grobu – a on želi da nas izvede iz te tame. „Uskrs nam pomaže da budemo sposobni da razlikujemo život sa kamenim srcem, ili srcem punim Božjeg duha. ’Život sa kamenim srcem’ znači da sam ja uvek u središtu: moja udobnost, moja istina, moji interesi. Moja vlast, moja država uvek prva, po svaku cenu, pa i po cenu desetine hiljada ubijenih: ponajviše dece, žena i starijih osoba. Ne gleda se na dostojanstvo ljudi, na želju većine za mirnim životom, nego po svaku cenu svoju ili moju zaradu, moju volju”, naveo je nadbiskup.

On je podsetio da je „život po Duhu kad Hrist ima prostora u svakom pojedincu, kad njegovo jevanđelje, njegova blagost, njegovo milosrđe oblikuju moje odluke, ponašanje i vrednosti”.

Naglasio je da je priča o Uskrsu drama svakog ljudskog života: bolest, smrt, žalost, nerazumevanje – i usred svega borba vere u Isusa.