Za razliku od klubova u tehnološkim kompanijama primanja su neograničena

Ubrzani razvoj, nivo investicija i mogućnosti primene veštačke inteligencije (VI) imaju i drugu stranu medalje kada su u pitanju društvo u celini, a sport posebno.

Decenijama su najplaćenije mlade zvezde na svetu dolazile iz sporta, filma ili muzike. Danas se pojavljuje nova elita – ne na crvenim tepisima ili stadionima, već u istraživačkim laboratorijama i repozitorijumima koda. Vrhunski svetski istraživači veštačke inteligencije sada komanduju primanjima i kulturnom pažnjom, koja se takmiči, a često i nadmašuje, onu koju imaju NBA igrači, holivudske ikone i globalne pop-zvezde.

U avgustu 2025. mediji – od „Njujork tajmsa” preko „Forbsa”, do Si-En-Bi-Sija – objavili su da je kompanija „Meta” ponudila dvadesetčetvorogodišnjem istraživaču veštačke inteligencije Metu Ditkeu kompenzacioni paket do oko 250 miliona dolara za četiri godine, pošto je odbio prethodnu ponudu od 125 miliona dolara.

Ditkeova biografija – napuštanje doktorskih studija, osnivačka uloga u startapu i nagrađivani istraživački rad na Institutu „Alen” za veštačku inteligenciju – stvorili su od njega savršeni simbol nove stvarnosti. Prema medijskim izveštajima, lično je Mark Zakerberg učestvovao u pregovorima.

Takvi iznosi približavaju se zaradama najplaćenijih sportista na svetu. Prema „Forbsovoj” listi za 2025. Kristijano Ronaldo je bio na vrhu s oko 275 miliona dolara, Stiven Kari s oko 156 miliona, Tajson Fjuri s oko 146 miliona, Lionel Mesi s oko 135 miliona dolara...

Kristijano Ronaldo može i dalje da bude najplaćeniji sportista na svetu, ali činjenica je da paket za veštačku inteligenciju kompanije „Meta” za Ditkea konkuriše primanjima najvećih sportskih zvezda. To što Ditke ima 20 i nešto godina – kazuje nešto važno o trenutku u kojem živimo.

U sportskom Panteonu Novak Đoković i Nikola Jokić su najveća božanstva, ali čak i takav njihov status, globalno priznanje i slava blede pred finansijskom snagom, koju danas ima nekolicina vrhunskih stručnjaka za veštačku inteligenciju.

Ditke nije usamljen primer. Tržište VI talenata sve više liči na tržište vrhunskih sportista, a u pojedinim slučajevima ga već i nadmašuje.

Regrutovanje mladih istraživača postalo je spektakl: „draftuju” se kao najveće sportske zvezde, uz devetocifrene pakete, dok oglasi i emisije sve više podsećaju na velike transfere i programe medija poput I-Es-Pi-Ena.

Za razliku od sporta, gde postoje ograničenja u visini ugovora, tehnološke kompanije kao što su „Meta”, „Open AI”, „Gugl” i „Antropik” mogu da nude praktično neograničene finansijske uslove kako bi privukle najbolje talente. Karijev poslednji četvorogodišnji ugovor sa Golden stejt voriorsima bio je za 35 miliona dolara manji od Ditkeovog ugovora s „Metom” što dovoljno govori o tome koliko su postale „divlje” bitke za VI talente. Upravo zato pojedini ugovori za vrhunske VI talente dostižu devetocifrene iznose u američkim dolarima – nešto što je donedavno bilo rezervisano gotovo isključivo za najveće zvezde sporta i zabave.

Nije slučajno što se za izuzetne sposobnosti koristi reč „talenat”. U biblijskoj priči to je bila novčana mera vrednosti, koju gospodar poverava svojim slugama. Danas se time označavaju retke sposobnosti, koje u eri veštačke inteligencije, baš kao i u sportu, ponekad dostižu gotovo nezamislivu tržišnu cenu.

Poređenje izvora prihoda takođe je zanimljivo. U sportu, pored klupskih ugovora ili nagrada na turnirima, prihodima često dominiraju marketinški aranžmani u kojima sportisti, koristeći svoju slavu i ugled, promovišu proizvode vodećih svetskih kompanija. U svetu veštačke inteligencije, za pojedince koji predstavljaju stratešku vrednost za korporacije, bogatstvo dolazi, pre svega, iz visokih plata, bonusa i, naročito, vlasničkih udela u kompanijama, što omogućava stvaranje bogatstva, koje može da se presipa iz generacije u generaciju.

Kulturno gledano, svet je počeo da se divi intelektu više nego harizmi i atletskoj izvrsnosti. Časopis „Tajm” je 2025. za „ličnost godine” proglasio „arhitekte veštačke inteligencije” – grupu naučnika i tehnoloških lidera, koji stoje iza eksplozije ove tehnologije. To je signal da je društvo počelo da shvata da se budućnost ne oblikuje na bini ili igralištu, već u laboratorijama i kodnim repozitorijumima.

Ekonomski gledano, ovo je prvi put da mladi tehnički stručnjaci zarađuju više od mnogih globalnih slavnih ličnosti. To postepeno menja i društvene arhetipove uspeha, a s njima i predstavu mladih o tome gde je danas najprestižnija karijera.

Kao i u sportu, gde uspeh na terenu donosi slavu i ogromne finansijske nagrade, i u svetu tehnologije najveći talenti postaju novi nosioci društvenog prestiža.

Za roditelje ovo nije apstraktni trend. To je kulturni šok. Ideja da briljantni mladi inženjer može da zaradi kao Ronaldo, a da ne zakorači na teren, promenila je način na koji porodice razmišljaju o mogućnostima, ambicijama i budućnosti svoje dece. Trka VI talenata i trka sportskih talenata više nisu odvojene; oni se takmiče za snove iste generacije. Pre dvadeset godina najambiciozniji tinejdžeri i njihovi roditelji želeli su da im deca postanu sportisti, muzičari, glumci ili lekari, advokati, preduzetnici... Danas se u mnogim delovima sveta ta lista sve češće završava istraživačima veštačke inteligencije, inženjerima robotike i osnivačima startapova iz oblasti mašinskog učenja ili velikih jezičkih modela.

To je tektonska promena.

*Stručnjak za informacione tehnologije, bivši reprezentativac u vaterpolu

(Sutra: Za nove generacije laptop postaje važniji od lopte)