SAD rasporedile „apače” i „abramse” u Rumuniji

Raspoređivanje američkih borbenih helikoptera tipa AH-64E „apač“ u Rumuniji predstavlja najnoviji korak u jačanju vojnog prisustva Sjedinjenih Država u istočnom krilu NATO-a, u neposrednoj blizini ukrajinskog ratišta. Ove letelice angažovane su u okviru 3. borbene avijacijske brigade i stacionirane u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu, koja je od početka rata u Ukrajini prerasla u jedno od ključnih operativnih čvorišta za aktivnosti SAD i saveznika u crnomorskom regionu.

Ovaj potez usledio je nakon najave raspoređivanja američkih tenkova M1A2 „abrams“ u Rumuniji, što ukazuje na sistematsko jačanje oklopnih i vazdušnih kapaciteta. Zajedno, ove mere upućuju na jasnu nameru Vašingtona da poveća borbenu gotovost i operativnu fleksibilnost svojih snaga u regionu koji ima rastući strateški značaj. Vežbe sa tenkovima započete su već početkom februara, čime je ovaj proces ubrzan i operativno konkretizovan.

Uvođenje helikoptera „apač“ ima višestruku funkciju. Pored klasičnih zadataka kao što su vatrene podrške, izviđanje i pratnja, sve veći akcenat stavlja se na njihovu ulogu u borbi protiv bespilotnih letelica. Savremeni sukobi, uključujući i rat u Ukrajini, pokazali su da dronovi, posebno jeftini i jednokratni, predstavljaju ozbiljnu pretnju čak i za tehnološki napredne vojske. U tom kontekstu, „Apači“ se sve češće koriste kao platforma za protivdronsku borbu.

Naoružanje ovih helikoptera pokazuje se kao posebno prilagođeno tom zadatku. Top M230 kalibra 30 milimetara, kao i rakete „hidra 70“ opremljene sistemom za precizno navođenje, omogućavaju relativno jeftino neutralisanje ciljeva niske vrednosti, poput dronova. Ovo predstavlja važnu prednost u odnosu na upotrebu skupih raketa vazduh-vazduh, čija je cena često višestruko veća od samih ciljeva koje treba uništiti.

Iskustva sa drugih ratišta dodatno su uticala na ovakvu taktičku evoluciju. Američka vojska je već koristila „apače“ u operacijama protiv dronova na Bliskom istoku, uključujući područja Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nedavne vežbe u Nemačkoj, održane krajem marta, prvi put su u evropskom kontekstu potvrdile ovu letelicu kao efikasnu platformu za vazduh-vazduh borbu protiv bespilotnih sistema.

Ipak, uprkos ovim prednostima, ostaju otvorena pitanja o stvarnoj efikasnosti borbenih helikoptera u sukobima visokog intenziteta. Iskustva sa ukrajinskog fronta pokazuju da su i najsavremeniji helikopteri izuzetno ranjivi, naročito na masovnu upotrebu jeftinih dronova i prenosnih protivvazdušnih sistema. Takav razvoj događaja dovodi u pitanje klasične koncepte vazdušne podrške i nameće potrebu za daljom adaptacijom taktike i tehnologije.

Jačanje američkog vojnog prisustva u Rumuniji treba posmatrati u širem kontekstu rata u Ukrajini i ograničenih kapaciteta evropskih saveznika. Masovne donacije naoružanja Kijevu značajno su iscrpele arsenale mnogih evropskih država, što dodatno povećava oslanjanje na američke snage kao nosioca operativne stabilnosti na istočnom krilu NATO-a.

U takvim okolnostima, raspoređivanje „apača“ i „abramsa“ ne predstavlja samo tehničko pojačanje, već i jasan signal strateške orijentacije Sjedinjenih Država ka održavanju vojne nadmoći i operativne prisutnosti u regionu koji ostaje jedan od ključnih žarišta savremene geopolitike.