Počinju razgovori o budućnosti Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić od danas počinje razgovore s predstavnicima stranaka, a neke od njih juče je lično pozvao na razgovore. Glavne teme biće mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora i spoljnopolitička pozicija Srbije posle neargumentovanih i zlonamernih napada pojedinih predstavnika Evropske unije u poslednjih 48 sati. Kako je najavljeno iz Kabineta predsednika, razgovori će biti održani u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, a planirano je da obuhvate više političkih aktera iz različitih delova političkog spektra.

Konsultacije će započeti danas u devet sati sastankom s predstavnicima Pokreta socijalista, sat vremena kasnije s delegacijom Saveza vojvođanskih Mađara, dok je u 11 časova susret s predstavnicima Stranke pravde i pomirenja. Očekuje se da će biti razmotrene ključne teme koje se tiču političke stabilnosti zemlje, izbora, kao i izazova u međunarodnim odnosima. Cilj ovih konsultacija je postizanje što šireg konsenzusa o važnim državnim pitanjima u predstojećem periodu.

Pozivi će biti upućeni i opoziciji i studentsko-blokaderskoj opciji, ali je malo verovatno da će oni prihvatiti ruku pruženu za dijalog. Moguće je jedino da razgovor prihvate pojedine nevladine organizacije, ali je veliko pitanje da li će do toga doći, jer će, u veoma polarizovanom društvu, ukoliko prihvate poziv, gotovo izvesno na društvenim mrežama biti satanizovane.

Srbija je na istorijskoj prekretnici u svetu u kojem je jedino pravilo – da nema pravila. Ekonomski cunami, koji će pre ili kasnije zahvatiti celu Evropu, a osim energetskih sistema verovatno će biti ugroženo i snabdevanje hranom, kao i geopolitička preslaganja u kojima svaka zemlja pokušava da iskoristi haos u međunarodnim javnim odnosima, a mnogi i da na silu, oružanim putem, ostvare svoje nacionalne ciljeve, razlozi su za zabrinutost. I za zbijanje redova, da bi težak period, koji nesumnjivo predstoji svim zemljama Evrope, bio prevladan sa što manje turbulencija. Ukoliko ponovo propustimo šansu, možda više nećemo imati priliku da bitnije odlučujemo o svojoj sudbini.

Upravo zbog toga predsednik Vučić odlučio je da pokrene dijalog, koji je ekskluzivno za „Politiku” najavila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić. Razgovor će biti obavljen i unutar SNS-a, ali i s drugim strankama i političkim činiocima – o predstojećim izborima i širem spoljnopolitičkom pravcu zemlje. Kako je istakla, ova inicijativa dolazi nakon „nove serije neistina o nasilju na dan izbora u deset lokalnih samouprava, koji su se održali u nedelju”, uz ocenu da je red o narativu koji „ponovo određeni krugovi iz Evropske unije promovišu”.

Predsednica parlamenta najavila je da će predsednik Vučić, kao i uvek, pozvati sve političke činioce na društveni dijalog i da će rukovodstvo SNS-a razgovarati s Vučićem da bude kandidat za predsednika vlade na vanrednim parlamentarnim izborima. „Uverena sam da se mnogi neće odazvati, jer su i do sada to odbijali i nisu se odazvali. Kad govorimo o nedostatku dijaloga, nije da Aleksandar Vučić neće dijalog, već oni koji ga propovedaju odbijaju dijalog”, kazala je Brnabićeva za RTS.

Podsetila je da je druga strana izbegavala dijalog i tokom 2025. i krajem 2024, kao i kada su, kako je rekla, politizovali užasne tragedije iz 2023. godine. Smatra da će dijalog predsednika Vučića biti najteži sa članovima i rukovodstvom SNS-a iz nekoliko razloga, a pre svega zato što je, kako je rekla, ljudima u SNS-a dosta da ćute na dvojake standarde i otvoreno licemerje Brisela. „Teško da postoji neko ko je veći evropejac u SNS-u od mene. A ako je meni dosta, onda možete da zamislite kako je drugim članovima SNS-a. Da krenemo samo od onoga što se desilo u poslednjih 48 sati, što nama iz SNS-a govori da je status kvo više neodrživ. Predsednik je nakon razgovora koje smo imali i juče rekao da razume, ali da ovo zahteva mnogo širi dijalog u društvu”, rekla je juče Brnabićeva.

A šta je konkretno u poslednjih nekoliko dana stizalo iz Brisela i Zagreba? Prvo je Zoran Milanović otkazao sastanak Brdo–Brioni, što su podržale sve političke partije u Hrvatskoj. Posle izbora u deset lokalnih samouprava u Srbiji, Marta Kos i Tonino Picula izrazili su duboku zabrinutost povodom brojnih incidenata i nepravilnosti, ali su optužili vlast za sve što se događalo van glasačkih mesta. Martu Kos je podržala švedska ministarska za odnose s EU Jesika Rozenkranc, koja je ocenila da se Srbija kreće u pogrešnom pravcu. A jedan u nizu niskih udaraca zadao je i generalni sekretar Evropske demokratske partije Sandro Goci, koji je pozvao vlasti u Srbiji da, kako je rekao, poštuju autonomiju univerziteta, okončaju svaki politički pritisak na akademske institucije i obezbede nezavisnu i transparentnu istragu tragične smrti studentkinje koja je izazvala zabrinutost javnosti.

Za njega nije sporno to što je rektor Vladan Đokić iskoristio zdanje koje je namenjeno za obrazovanje da bi najavio kandidaturu, što je zloupotreba Univerziteta u Beogradu, koji mora da ostane izvan politike. Ana Brnabić je izjavila da su pre svega potrebni razgovori o vanrednim parlamentarnim izborima, koje su, kako kaže, tražili blokaderi. „Tražili ste, kao i uvek – dobićete od jedine nadležne institucije, a to je predsednik Republike Srbije”, rekla je Brnabićeva i dodala da je drugi razlog za dijalog mnogo šira i važnija tema, a to je spoljnopolitički pravac Srbije. Navela je da je jedini razlog što predsednik Vučić još nije raspisao vanredne parlamentarne izbore to što se svet trenutno suočava s nezapamćenom krizom.

Istakla je da država mora da bude spremna za to i da je, zahvaljujući pre svega Vučiću, spremnija od mnogih drugih svetskih zemalja i najjačih država u Evropi. „Zbog njegove odgovornosti, on mora da se bavi time, umesto da se bavi, kao što se oni (blokaderi) bave svakodnevno, pripremom za vanredne parlamentarne izbore, a očigledno i za predsedničke izbore”, rekla je Brnabićeva. Navodi da je blokaderima jasno da Vučić ne može ponovo da se kandiduje na predsedničkim izborima i da ne želi da menja Ustav. „Mi iz SNS-a razgovaraćemo s predsednikom i molićemo ga da bude naš kandidat za predsednika vlade, ali to će na kraju biti njegova odluka. Ali vidite da Vladan Đokić beži od tih izbora i najavljuje predsedničke izbore i ne želi da stane na crtu najjačem među nama”, rekla je Brnabićeva. Reagovala je i na izjavu izaslanika EU Tonina Picule, u kojoj je politiku predsednika Srbije okarakterisao kao „prosrpsku”.

„Zamislite, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kriv jer vodi prosrpsku politiku. A kakvu politiku da vodi, kakvu politiku očekujete da on vodi? Prohrvatsku? Pa da li je zato onda (rektor) Vladan Đokić već dobio najveću moguću podršku iz Zagreba i najveću moguću podršku iz Prištine? I zašto ne reći to? Takođe, i potpuno jasnu podršku Brisela”, istakla je Brnabićeva. Naglašava da je vladajuća partija kriva čak i kad je ta prosrpska politika ujedno i proevropska. „Konačno se pokazalo da svi ostali narativi proističu iz toga što mi vodimo prosrpsku politiku. Svi sramotni narativi koje smo čuli i o održanim lokalnim izborima u nedelju u 10 lokalnih samouprava. To da mi čujemo da je nasilje praktično izazvano od strane vlasti, odnosno aktivista SNS-a, jeste toliko sramotna izjava. Ko može na kraju krajeva na to više da ćuti? I kada vas biju, vi ste nasilnik, i to je narativ koji se odomaćio. Oni mogu da tuku, upadaju u privatni posed, niko iz EU ne reaguje. Od 23 incidenta, 21 su inscenirali sami ’blokaderi’ ili je bio obračun među njima, gde aktivisti SNS-a nisu učestvovali”, kaže predsednica Skupštine.

Ističe i da su prisutne kritike o narušavanju autonomije Univerziteta u Beogradu, ali da niko ne govori o tome da je u toku istraga smrti studentkinje i da je u takvoj situaciji legitimno ući u zgradu Rektorata. „Da li mi možemo da se mešamo u istragu u bilo kojoj drugoj zemlji?”, upitala je i dodala da rektor Đokić mesecima, preko leđa Univerziteta, gradi svoju političku karijeru. „Tamo je svako malo neki strani ambasador. Pa i tokom 2025. su bili. Ja sam jednom pitala nekoliko stranih ambasadora – izvinite, a šta vi radite u Rektoratu Beogradskog univerziteta s obzirom na to da Univerzitet ne radi i da je u blokadi? Oni kažu – pa pričamo o međunarodnim saradnjama. A koje su međunarodne saradnje kad Univerzitet ne radi, šta razmenjujete? Gas-maske?”, upitala je Brnabićeva. Iz EU su, kako kaže, zatražili da se slučaj sa smrću studentkinje ne politizuje, ali to niko nije ni uradio. „Ali kako je moguće da se vi u 16 meseci, skoro 17 meseci, koliko traju ovi nasilni protesti i blokade, nijednom niste setili da kažete – nemojte da politizujete tragediju koja se desila u Novom Sadu, hajde da sačekamo istragu?”, kazala je Brnabićeva.

Politički analitičar Rajko Kapelan kaže da je Aleksandar Vučić ponovo pokazao da je predsednik svih građana i da je ovo treći ili četvrti poziv u poslednjih godinu dana. Za „Politiku” ocenjuje da je najprirodnije da se razgovorom rešavaju bilo koji problemi i bilo koja razmimoilaženja i bilo koje političke razlike. „Tamo gde prestane razgovor, gde nema dijaloga, sledeći korak je nasilje. A nas, ne da nema dovoljno, nego ne smemo da dozvolimo da dođe do bilo kakve vrste nasilja između Srba, sunarodnika... To je ono što niko ne želi i što svi želimo da sprečimo. Nadam se da će ovog puta biti mudrosti s druge strane i ljudi koji će prihvatiti dijalog, jer je besmisleno tražiti razgovor, a onda odbijati da dođete kad vas pozove”, kaže Kapelan. Podseća da je kad su izneta četiri opšta zahteva studenata i kad je država pozvala njihove predstavnike na dijalog, oni to odbili. Posle toga smo, dodaje, imali mesecima sve one scene na ulicama i dok je vlast tvrdila da su svi zahtevi ispunjeni, oni su tvrdili da nisu.

„Kad je eskaliralo nasilje, predsednik Srbije je i tada pozvao sve njih na dijalog, ali su oni to odbili. Čak su se i podsmevali predstavljajući sebe kao mnogo većeg političkog činioca nego što jesu. Mora da se pokaže svim građanima koji su se u međuvremenu posvađali sa svojim ukućanima ili kumovima, da svi moraju da se ponašaju odgovorno u politici, koliko god različito mislili. Suština je da se razgovara i jedino dijalogom možemo premostiti jaz koji se, nažalost, desio u Srbiji i rešavati sve probleme koji nas čekaju u budućnosti”, naglašava Kapelan. Dodaje da bi normalna država morala da ima jedinstvo u vezi s najvažnijim pitanjima koja se tiču naših nacionalnih interesa. „Čak i kad je 2023. pokrenuta tema dijaloga o strateškim pitanjima Kosova i Metohije, spoljnopolitičke orijentacije zemlje, opet nije bilo jedinstva, iako je najprirodnije bilo da svi stanemo kao jedan. Tada bismo izgledali ozbiljnije i bili jači. Nažalost, i tada smo propustili šansu”, zaključuje Kapelan.

Deđanski: EU je naše opredeljenje, ali Brisel mora da pokaže poštovanje

Politički analitičar Stevica Deđanski kaže da ga ne iznenađuje mogućnost da vanredni parlamentarni izbori budu do Vidovdana. Navodi da je problem što imamo veliko nepoštovanje izvestioca Picule i direktno od Brisela. Kaže da „Srbija ima fantastične odnose s Mađarskom, Slovačkom, Poljskom, Italijom, Grčkom, Češkom i Francuskom, ali da to gotovo ništa ne znači kad je Brisel postavio, da o nama određuju pravila, ljude koji nas, u najmanju ruku, mrze”. „Govorim o Piculi, Marti Kos i takvim ljudima. Naše spoljno odredište je nepromenjeno, a to znači da imamo najbolje moguće odnose s našim prijateljima iz Rusije i Kine, koja nam ništa politički, čak ni u tragovima, ne traži. Ali moramo da sarađujemo sa Zapadom, i kada to kažem, mislim na Ameriku, s kojom popravljamo odnose i očekujem da će u narednih nekoliko meseci da dobije veliki uspon. Evropska unija jeste naše opredeljenje, ali isto tako, i s druge strane mora da se pokaže poštovanje. Dok to ne promene, mi moramo malo da ’prikočimo’ – ne da siđemo s tog pravca, ali da znamo da nemamo tu budućnost dok se ne promene vetrovi u Briselu. Upravo zato očekujem da ćemo ostati na tom putu, ali na ono na šta ne možemo da utičemo da se ne obaziremo”, ističe Deđanski.

Šta je Picula rekao

Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula rekao je za RTL danas da je očekivana odluka predsednika Zorana Milanovića da otkaže samit Brdo–Brioni. „U nekom trenutku zaista moramo reći ’dosta’ Aleksandru Vučiću i ograničiti njegovu mogućnost da manipuliše i dezinformiše javnost, pre svega u Srbiji, ali i u međunarodnom kontekstu, svojim toksičnim izjavama. Moramo da budemo dosledni u tome, a kad to kažem, moramo jasno reći ’ne’ – ne samo Aleksandru Vučiću i njegovim ljudima, već i onima koji zaista praktikuju prorusku i prosrpsku politiku, kao što je Milorad Dodik. I on mora da ograniči svoju mogućnost političkog delovanja, pre svega u Hrvatskoj”, poručio je Picula i dodao da nije dovoljno zabraniti „proruskim i prosrpskim političarima” iz Crne Gore dolazak u Hrvatsku.

SDPS podržava inicijativu za otvaranje političkog dijaloga s Vučićem

Socijaldemokratska partija Srbije podržava inicijativu za otvaranje političkog dijaloga s predsednikom Aleksandrom Vučićem o ključnim pitanjima – pre svega o izborima i spoljnopolitičkom pravcu Srbije. Kako SDPS navodi u saopštenju, ovo je možda poslednji trenutak da se kroz demokratsku debatu smanje tenzije u društvu i vrati institucionalnom rešavanju sporova. „Izbori održani u ovako polarizovanoj, ostrašćenoj i napetoj atmosferi ne bi doneli preko potrebnu normalizaciju u društvu”, smatraju u SDPS-u.

DS i ZLF odbili poziv na konsultacije

Demokratska stranka i Zeleno-levi front saopštili su da neće učestvovati na konsultacijama na koje je predstavnike stranaka pozvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik DS-a Srđan Milivojević naveo je u saopštenju da DS neće učestvovati na konsultacijama: „DS je uz građane i studentsku listu. Dijalog sa sadašnjom vlašću nije moguć i nije u interesu društva, a poziv je pokušaj da se sačuva vlast.” ZLF u saopštenju navodi da „poziv ne dolazi kao iskrena želja za prevazilaženjem problema, već je cilj opstanak na vlasti.” Ističu: „ZLF kao parlamentarna partija svoje stavove o ključnim temama iznosi u Skupštini i drugim institucijama, kao i u direktnim razgovorima s građanima. Stavovi ZLF-a o temama o kojima je Vučić pozvao da se razgovara poznati su, ZLF zahteva raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, smatramo da je budućnost Srbije u EU”.

M. Č.