Neiskusni ali uvaženi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, februara – „Počelo je”, prostrujao je glas u elitnim krugovima, ovde pa i po svetu, kada je Suzan Rajs (44) ovih dana preuzela mesto šefa misije SAD u Ujedinjenim nacijama. Postala je prvi ambasador s mandatom novog predsednika Baraka Obame pa se smatra de je tako otvorena „sezona” nagoveštenih opsežnih kadrovskih promena u diplomatskim predstavništvima ove zemlje.

Ko će i gde neposredno predstavljati Ameriku pitanje je koje je ovoga puta znatno intrigantnije nego inače. Iz dva razloga. Prvo, da se s novih lica „pročita” koliko je Obama spreman da ostvari obećanje da će Vašington pokazati povećano razumevanje za „ostatak sveta”. Drugo, da se vidi u kojoj će meri realizovati najavu da će u određivanju izaslanika profesionalnost biti presudnija nego u proteklih osam godina vladavine Džordža Buša.

Procedura predviđa, u najkraćem, da kandidati podmire tri osnovna uslova: da su dokazane kvalifikovanosti za konkretno zaduženje, da ih predloži predsednik i da ih potvrde senatori.

Većina ovdašnjih ambasadora u 171 zemlji i biva tako postavljena, probrana među karijernim diplomatama. Ali, učestali su izuzeci.

Uobičajilo se, tako, da jednu trećinu ambasadora čine kadrovi bez iskustva u spoljnopolitičkim poslovima, postavljeni po posebnim sklonostima predsednika. Ukratko – neke nagrađuje za partijski a druge za donatorski doprinos.

Neka ambasadorska mesta se praktično „kupuju” – tvrde mnogi analitičari. Kombinacija donatorstva i odmorske prečice ispoljila se u slučaju Sema Foksa (80). Milioner iz Misurija bio je ambasador u Belgiji (od 11. aprila 2007. do 2. januara ove godine) zahvaljujući tome što je bio jedan od najvećih finansijera Bušovih i uopšte republikanskih kampanja.

Ovde se naročito prenosi nagađanje londonskih medija da bi na mesto ambasadora u Britaniji, Obama mogao da pošalje tv voditeljka Opru Vinfri ili Kerolajn Kenedi, kćerku ubijenog predsednika Džona Kenedija. Neiskusne u klasičnoj diplomatiji, ali uvažene kao bolji deo imidža Amerike…