„Vindouz 7” – lakše i brže

Ako ne bude kašnjenja kao sa „vistom”, najnoviji „Majkrosoftov” operativni sistem „vindouz 7” u prodaji bi trebalo da se nađe krajem ove godine. Utisci o beta verziji su i više nego povoljnim a kako za „Politiku” objašnjavaju u „Majkrosoft softveru” DOO, „vindouz 7” u najkraćem donosi unapređene elemente korisničkog interfejsa, dodatne aplikacije, lakše upravljanje uređajima i povezivanjem, brži odziv i dužu autonomiju rada. Osim toga, tu je rad na „tač skrinu” – interaktivnom ekranu osetljivom na dodir – pri čemu je taj segment novog operativnog sistema razvijan i u našoj zemlji.

Kada je reč o unapređenim elementima korisničkog interfejsa, najveću promenu donosi taskbar, koji je povećan i sadrži kombinaciju prečica ka aktivnim i aplikacijama koje korisnik često pokreće. Sadržaj aktivnog prozora može se videti u umanjenom prikazu, koji se prikazuje kada se kursor miša postavi na taskbar. Prečica za „eksplorer” prikazuje i indikator progresa operacije, koju taj program trenutno obavlja – poput kopiranja podataka.

Svaki od elemenata smart menija i taskbara dobio je i takozvanu „džamplist“ mogućnost, koja u kontekstnom meniju (desni klik miša) prikazuje najčešće operacije ili spisak otvorenih fajlova u toj aplikaciji. Moguće je i prevođenje aktivnih prozora (jednim klikom) u transparentni oblik – u cilju prikazivanja sadržaja desktopa, koji uključuje i gedžet dodatke. Oni mogu biti na bilo kojoj poziciji na desktopu.  

Uz finalnu verziju „vindouza 7” stizaće i Internet „eksplorer 8”, koji donosi brojna unapređenja bezbednosti i lakše upotrebe. Recimo, tu su akcelerator dodaci koji u kontekstni meni dodaju prečice ka popularnim sajtovima za pretragu i navigaciju, poput „lajv srča” i „lajv mapa”. Svakodnevne aktivnosti na Internetu ubrzavaju veb-slajsis, i to tako što kroz sistem prečica na glavni prozor dovode sadržaje sajtova, poput vremenske prognoze, sportskih rezultata i slične sadržaje koji se često menjaju.

„Vindouz 7” neće imati besplatne aplikacije iz „vindouz lajv” familije, jer se one sada sa neta preuzimaju kroz paket „vindouz lajv esenšials”, koji uključuje i „vindouz lajv mesindžer”, foto-galeriju, mejl, „vrajter”, „muvi mejker”. Od aplikacija koje se dobijaju sa operativnim sistemom, u „Majkrosoftu” ističu unapređenja u programima „pejnt” i „vordped”, sa komandama nalik „ofis ribonu”, koji je predstavljen uz „ofis 2007”.

Sa unapređenim kontrol panelom stiže lakše upravljanje svim uređajima koji su povezani sa računarom. Novitet je i „divajs stejdž“, sa kojim je moguće direktno upravljanje uređajima. Osim toga, umrežavanje u kućnom okruženju olakšano je uvođenjem opcije „houm grup“, sa kojom je dodavanje računara i uređaja u kućnu mrežu svedeno na nekoliko jednostavnih klikova mišem. Šerovanje podataka na kućnom nivou pojednostavljeno je opcijom lajbraris, koja sortira srodne sadržaje, poput muzike, video-klipova.

Na novijim računarima poboljšan je odziv, pa tako operacije kao što su startovanje i gašenje kompjutera traju znatno kraće. Brža je i instalacija sistema, u kojoj je broj postupaka sveden na minimum.

Ušteda energije dodatno je unapređena prilagodljivim osvetljenjem ekrana, koje nakon kraće neaktivnosti umanjuje osvetljenje, što će posebno znati da cene korisnici prenosnih računara – štednja baterije.

Broj upozorenja je smanjen tako da se korisnik obaveštava samo o kritičnim operacijama. Ostala obaveštenja i preporuke prikazuju se samo u okviru akcionog centra, u sastavu kontrol panela.

Na računarima sa mogućnošću komandovanja i rada putem „tač skrina“, „vindouz 7” donosi upravljanje prstima svim operacijama, posebno multimedijalnim sadržajima, pre svega fotografijama. Zatim, opcija prepoznavanja rukopisa, koja je svojevremeno razvijena za tablet pi-si, sa „vindouz sedmicom” dobila je nove mogućnosti kao što su prepoznavanje matematičkih formula i novih jezika.

Marko Lakić 

--------------------------------------

Doprinos iz Beograda

U razvoju „sedmice“ doprinos su dali i programeri „Majrosoftovog” razvojnog centra u Beogradu, koji su radili na opciji prepoznavanja matematičkih formula, ali su razvili i sistem prepoznavanja za srpski (ćirilica i latinica), hrvatski, ruski, rumunski, češki i katalonski jezik. To je za jedan više od broja jezika čije je prepoznavanje razvijeno u centrali „Majkrosofta”, u Redmondu, nedaleko od Sijetla.