„Виндоуз 7” – лакше и брже

Ако не буде кашњења као са „вистом”, најновији „Мајкрософтов” оперативни систем „виндоуз 7” у продаји би требало да се нађе крајем ове године. Утисци о бета верзији су и више него повољним а како за „Политику” објашњавају у „Мајкрософт софтверу” ДОО, „виндоуз 7” у најкраћем доноси унапређене елементе корисничког интерфејса, додатне апликације, лакше управљање уређајима и повезивањем, бржи одзив и дужу аутономију рада. Осим тога, ту је рад на „тач скрину” – интерактивном екрану осетљивом на додир – при чему је тај сегмент новог оперативног система развијан и у нашој земљи.

Када је реч о унапређеним елементима корисничког интерфејса, највећу промену доноси таскбар, који је повећан и садржи комбинацију пречица ка активним и апликацијама које корисник често покреће. Садржај активног прозора може се видети у умањеном приказу, који се приказује када се курсор миша постави на таскбар. Пречица за „експлорер” приказује и индикатор прогреса операције, коју тај програм тренутно обавља – попут копирања података.

Сваки од елемената смарт менија и таскбара добио је и такозвану „џамплист“ могућност, која у контекстном менију (десни клик миша) приказује најчешће операције или списак отворених фајлова у тој апликацији. Могуће је и превођење активних прозора (једним кликом) у транспарентни облик – у циљу приказивања садржаја десктопа, који укључује и геџет додатке. Они могу бити на било којој позицији на десктопу.  

Уз финалну верзију „виндоуза 7” стизаће и Интернет „експлорер 8”, који доноси бројна унапређења безбедности и лакше употребе. Рецимо, ту су акцелератор додаци који у контекстни мени додају пречице ка популарним сајтовима за претрагу и навигацију, попут „лајв срча” и „лајв мапа”. Свакодневне активности на Интернету убрзавају веб-слајсис, и то тако што кроз систем пречица на главни прозор доводе садржаје сајтова, попут временске прогнозе, спортских резултата и сличне садржаје који се често мењају.

„Виндоуз 7” неће имати бесплатне апликације из „виндоуз лајв” фамилије, јер се оне сада са нета преузимају кроз пакет „виндоуз лајв есеншиалс”, који укључује и „виндоуз лајв месинџер”, фото-галерију, мејл, „врајтер”, „муви мејкер”. Од апликација које се добијају са оперативним системом, у „Мајкрософту” истичу унапређења у програмима „пејнт” и „вордпед”, са командама налик „офис рибону”, који је представљен уз „офис 2007”.

Са унапређеним контрол панелом стиже лакше управљање свим уређајима који су повезани са рачунаром. Новитет је и „дивајс стејџ“, са којим је могуће директно управљање уређајима. Осим тога, умрежавање у кућном окружењу олакшано је увођењем опције „хоум груп“, са којом је додавање рачунара и уређаја у кућну мрежу сведено на неколико једноставних кликова мишем. Шеровање података на кућном нивоу поједностављено је опцијом лајбрарис, која сортира сродне садржаје, попут музике, видео-клипова.

На новијим рачунарима побољшан је одзив, па тако операције као што су стартовање и гашење компјутера трају знатно краће. Бржа је и инсталација система, у којој је број поступака сведен на минимум.

Уштеда енергије додатно је унапређена прилагодљивим осветљењем екрана, које након краће неактивности умањује осветљење, што ће посебно знати да цене корисници преносних рачунара – штедња батерије.

Број упозорења је смањен тако да се корисник обавештава само о критичним операцијама. Остала обавештења и препоруке приказују се само у оквиру акционог центра, у саставу контрол панела.

На рачунарима са могућношћу командовања и рада путем „тач скрина“, „виндоуз 7” доноси управљање прстима свим операцијама, посебно мултимедијалним садржајима, пре свега фотографијама. Затим, опција препознавања рукописа, која је својевремено развијена за таблет пи-си, са „виндоуз седмицом” добила је нове могућности као што су препознавање математичких формула и нових језика.

Марко Лакић 

--------------------------------------

Допринос из Београда

У развоју „седмице“ допринос су дали и програмери „Мајрософтовог” развојног центра у Београду, који су радили на опцији препознавања математичких формула, али су развили и систем препознавања за српски (ћирилица и латиница), хрватски, руски, румунски, чешки и каталонски језик. То је за један више од броја језика чије је препознавање развијено у централи „Мајкрософта”, у Редмонду, недалеко од Сијетла.