Rok za škotsku nezavisnost

Škotska sebe vidi u budućnosti kao ekonomski snažnog keltskog lava, parnjaka prosperitetnoj Irskoj, a da bi ovu jasnu razvojnu viziju ostvarila, neophodne su joj odrešene ruke. Samostalnost do 2017. godine je poruka kojom je škotski nacionalistički lider i prvi ministar manjinske vlade u Edinburgu, Aleks Salmond, propratio upravo objavljeni plan razvoja Škotske "strategiju mogućnosti za naciju mogućnosti" u devet tačaka i time izazvao iznenađenje i različita reagovanja i u političkoj i u široj javnosti.

Kako se naglašava u novinskim komentarima, prvi put je čelnik regionalne administracije i vođa Škotske nacionalne partije, kojoj je nezavisnost upisana u programski zadatak, saopštio konkretan rok izlaska iz Ujedinjenog kraljevstva.

Po Salmondovim tvrdnjama, samo puna suverenost omogućila bi Škotskoj slobodu kreiranja sopstvene poreske politike, koju sada diktira Ministarstvo finansija u Londonu, ili korišćenja nafte iz Severnog mora, pogonskih snaga bržeg razvoja.

"Sve bi bilo lakše ako bismo imali puna ovlašćenja nezavisne zemlje, a ja predviđam da ćemo u toj poziciji biti do 2017. godine", rekao je Salmond u utorak na Univerzitetu u Glazgovu povodom lansiranja pomenutog ekonomskog projekta čije težište predstavlja ambicija izjednačavanja Škotske u ekonomskim rezultatima, sa manjim članicama Evropske unije, poput Irske i Norveške.

Salmondov osnovni argument je škotsko stalno zaostajanje za britanskim prosekom (rast od 1,8 odsto prema 2,3 za celu zemlju) uprkos svim dobrima kojima raspolaže. Njegove ambicije su, najpre, hvatanje koraka sa ostrvskim ekonomskim rezultatima, i to bi bilo ostvarivo i u postojećim uslovima do 2011. godine, ali istinski uzlet, kako prvi ministar ponavlja, ne bi bio moguć bez oslobađanja od stega Unije.

Salmondov problem međutim ne mora da bude isključivo diktat Londona nego sopstveno biračko telo. Najnovija istraživanja naime pokazuju da broj pristalica izdvajanja iz Britanije opada i da sada separatističke ideje podržava manje od četvrtine Škotlanđana, tačnije 23 odsto. "Umesto što je opsednut nezavisnošću, prvi ministar trebalo bi da sluša šta ljudi žele, a to su veća ovlašćenja škotskom parlamentu unutar Ujedinjenog kraljevstva", bio je komentar Nikolasa Stivene iz opozicione Liberalno-demokratske partije.

Ima i onih koji su razočarani idejom da za raskid treba čekati do 2017. "Još deset godina? Zašto se Škotske odmah i konačno ne bismo rešili", upitao je u "Tajmsovoj" internet anketi izvesni Teri iz Ejlsberija, naravno u Engleskoj.