Brojne međunarodne reakcije zbog pokušaja napada na gasovod „Balkanski”, odnosno „Turski tok” i presecanja ove značajne energetske infrastrukture na severu Banata, u blizini granice Srbije i Mađarske, nisu se stišale ni juče. Ovim povodom oglasio se i Kremlj, ukazujući na potencijalno veoma opasnu situaciju, a mađarski premijer Viktor Orban juče ujutru krenuo je u obilazak početka trase gasovoda na teritoriji svoje zemlje, u Kiškundorožmi, u oblasti Segedina. Dok se svode zaključci o razmerama štete koja je mogla da nastane i pretnji po energetsku bezbednost više zemalja, opšti je utisak i postoji saglasnost da su srpske bezbednosne službe u visokoprofesionalnoj i efikasnoj akciji sprečile ogromnu štetu, na čemu im je i Budimpešta izrazila zahvalnost.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ukazao je juče da „znamo da za sada nema verodostojnih dokaza o tome ko bi mogao da stoji iza pokušaja napada na evropski deo ove vitalne energetske arterije, koja trenutno funkcioniše pod ekstremnim pritiskom”. Rekao je i da je „kijevski režim više puta napadao” delove gasovoda „Turski tok” i „Plavi tok”. „Situacija je potencijalno veoma opasna. Znamo da je infrastruktura, razni delovi infrastrukture i ’Turskog toka’ i ’Plavog toka’, više puta napadana od strane kijevskog režima”, rekao je Peskov, komentarišući situaciju u vezi s gasovodom. Portparol ruskog predsednika dodao je da „Ruska Federacija preduzima neophodne mere kako bi osigurala bezbednost infrastrukture”, prenosi Tanjug pozivajući se na Sputnjik.

Viktor Orban je izjavio da je situacija izuzetno ozbiljna i da, za sada, snabdevanje Mađarske gasom nije ugroženo, ali da treba biti veoma oprezan. „Ranije smo govorili o nafti, bili smo pod blokadom. To ćemo nadoknaditi s drugog mesta, ali gasovod je još veća ’arterija’”, rekao je Orban na konferenciji za novinare u Kiškundorožmi, gde je pojačana vojna zaštita mađarskog dela „Turskog toka” i gde je lično pregledao infrastrukturu, prenosi „Mađar nemzet”. Podsetio je da je gasovod već ranije bio blokiran, zbog čega je „Turski tok” i izgrađen. „Trenutno smo pod ukrajinskom gasnom blokadom, ali možemo nadoknaditi gubitak s juga. Ako se ta pupčana vrpca preseče, mađarska ekonomija će stati”, izjavio je mađarski premijer.

Naglasio je da se mora obezbediti kontinuirana zaštita i da su mađarske oružane snage sposobne da zaštite gasovod. Istakao je da je snabdevanje njegove zemlje energijom bezbedno i da se od toga ne može praviti predizborno pitanje. Na pitanje ko se možda pripremao da sabotira gasovod, Orban je rekao: „Sačekajmo činjenice, Srbi će nam ih pružiti.” „Ukrajinci imaju mogućnost da to urade, ali ne znamo da li stoje iza ove akcije”, dodao je i podsetio da su posle eksplozije „Severnog toka” takođe govorili da su to Rusi, ali se onda ispostavilo da su bili Ukrajinci.

Orban je naveo da glasine o operacijama pod „lažnom zastavom” nikad nisu dokazane, ali da se trenutna, osujećena operacija sabotaže takođe uklapa u plan da se Evropa isključi s jeftine energije. Izjavio je i da je 2022, kada su Rusi napali Ukrajinu, Evropska unija, nakon razmišljanja, stala na stranu Ukrajinaca i odlučila da stavi interese Ukrajinaca ispred evropskih interesa. „Danas u EU ne postoji ekonomska strategija koja bi nas učinila konkurentnim ili uspešnim. Čitave industrije se likvidiraju, skupa energija neće funkcionisati i dok EU ne donese drugačiju odluku, nećemo moći da se pomerimo sa ove tačke”, rekao je Orban. Upozorio je da cela Evropa ide ka izuzetno ozbiljnoj energetskoj krizi i da će naredni dani biti odlučujući.

Rekao je da Ugovor o EU navodi da svaka zemlja ima suvereno pravo da određuje svoj energetski miks i istakao da 15. aprila komesar EU za energetiku želi da se usvoji odluka kojom bi se takođe zabranio uvoz ruske nafte u Uniju. „Moramo da pobedimo na izborima, a onda moramo da vodimo još jednu bitku u Briselu”, podvukao je Orban. Naglasio je da je budućnost u tome da se Mađarska, Slovačka i Srbija moraju složiti da pomažu jedna drugoj. „Imamo posebne obaveze prema ove dve zemlje”, rekao je. Da su srpske vlasti sprečile teroristički napad u kojem je trebalo da bude dignut u vazduh srpski deo gasovoda „Turski tok”, koji je neophodan za snabdevanje Mađarske prirodnim gasom, istakao je juče ministar spoljnih poslova vlade u Budimpešti Peter Sijarto.

Prethodno se oglasilo ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova odbacujući umešanost u pokušaj sabotaže dela gasovoda „Turski tok” kod Kanjiže. „Kategorički odbijamo pokušaje da se Ukrajina lažno poveže s incidentom s eksplozivom pronađenim u blizini gasovoda ’Turski tok’ u Srbiji. Ukrajina nema nikakve veze s ovim”, napisao je portparol ministarstva Heorhi Tihi na svom nalogu na mreži „Iks”, uz tvrdnju da je incident „najverovatnije ruska operacija pod tzv. lažnom zastavom”. „Najverovatnije je reč o ruskoj operaciji pod ’lažnom zastavom’, u okviru snažnog mešanja Moskve u izbore u Mađarskoj”, naveo je Tihi.

U nedelju se povodom vesti o pokušaju sabotaže gasovoda kod Kanjiže oglasio i lider SNSD-a Milorad Dodik, koji je naglasio da to predstavlja opasnost za ceo region. „Pokušaji da se terorizmom i sabotažama ugroze ključni energetski pravci predstavljaju napad ne samo na dve države već i na stabilnost celog regiona”, napisao je Dodik na „Iksu”. Naveo je da je energetska sigurnost pitanje mira, razvoja i budućnosti naših naroda. „Republika Srpska stoji uz Srbiju i Mađarsku u odlučnosti da se takvi pokušaji spreče i sankcionišu”, rekao je Dodik.

Da je u pokušaju diverzije na gasovodu u blizini Kanjiže vidljiv međunarodni karakter, ukazao je predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun i istakao da je kompletan bezbednosni sistem naše zemlje pokazao da je neprobojan i sposoban da zaštiti najosetljivije delove gasne infrastrukture. Drecun je istakao da je sinhronizovano delovanje kompletnog bezbednosnog sistema Srbije – obaveštajnih službi, vojske, policije, specijalnih jedinica – pokazalo da su spremni da garantuju bezbednost na najvišem nivou. „To sinhronizovano delovanje među našim službama bezbednosti garantuje nam da ćemo u narednom periodu moći da predupredimo ove akcije. A nanošenje štete energetskom sektoru naše zemlje imalo bi katastrofalne posledice”, rekao je Drecun za RTS.

Prema njegovoj oceni, u pokušaju diverzije u Kanjiži vidljiv je međunarodni karakter, koji, kako je naveo, proizlazi iz toga što je neposredni izvršilac trebalo da bude lice koje nije državljanin Srbije, odnosno da je reč o pripadniku migrantske grupacije koja se nalazi na teritoriji Srbije. „Eksploziv koji je pronađen proizveden je u SAD. To, naravno, ne znači ko može da bude neposredni naručilac svega. Kad pogledate moguće, ali već postojeće posledice, vidite da one imaju međunarodni karakter jer je to moglo ozbiljno da ugrozi i našu energetsku bezbednost, a posebno energetsku bezbednost Mađarske. Vidimo da opozicija u Mađarskoj politizuje ovaj slučaj, što govori o međunarodnom karakteru ove diverzije”, rekao je Drecun. Kazao je da je moguća diverzija najverovatnije presečena u poslednjoj etapi, a da je pripadnik migratorne grupe verovatno trebalo da bude osposobljen za rukovanje eksplozivom.

Ukazao je i na pokušaje da se slučaj relativizuje i da se politički zloupotrebi na unutrašnjem i spoljnom planu i dodao da je neprihvatljivo da to služi da bi se zavarao trag organizatorima diverzije. Drecun je rekao da opozicija u Mađarskoj pokušava da zloupotrebi ovaj slučaj u političke svrhe jer se bliže izbori u toj zemlji i dodao da su od pojedinih opozicionih političara stigle optužbe da je reč o operaciji „lažne zastave”. „Ne znam na osnovu čega tako govore. Ovde se vidi da je postojala izuzetno ozbiljna namera. Nadam se da će biti uhapšen onaj ko je trebalo da postavi eksploziv, ali da će i svi u lancu biti uhapšeni. Da li će istraga doći do onoga ko je pravi organizator i naručilac, to je posebno pitanje. Ali mislim da će se brzo doći do onog koji je trebalo da postavi eksploziv”, zaključio je Drecun.

Bivši operativac Državne bezbednosti i iskusni obaveštajac Božidar Spasić za „Politiku” ocenjuje da samo presecanje terorističke akcije, koje su izvršili naši državni organi „predstavlja pravu bombu u smislu da je očito da se teret rata koji se vodi u Ukrajini i Bliskom istoku približio i našoj zemlji, direktno u srce energetskog sistema”. „Profesionalno je pristupljeno ovoj pripremi terorističkog napada, savršeno je upakovan eksploziv, upaljači i savršeno je složen alat. To nije mogao da učini amater, već osoba obučena i naučena, koja je već vrlo verovatno postavljala eksplozivne naprave u regionu, ili možda šire. Pretpostavka je da je nemoguće da pojedinac deluje samostalno i to prema gasnom postrojenju. Metu je odredio neko drugi i to mnogo značajan, a pod tim mislim da iza svega stoji neka obaveštajna služba, paravojna formacija, ubačeni sistem, ili ’spavači’, kojima je dostavljena eksplozivna naprava”, ocenjuje Spasić.

Dodaje da kada naše službe kažu da se radi o migrantu, „to nas ne iznenađuje s obzirom na to da ovom lokacijom prolazi ogroman broj migranata preko Srbije, i potom u Mađarskoj i Rumuniji ulaze u prostor EU”. „Vrlo je verovatno da je tom licu ili licima pristupila neka služba i dala zadatak za napad. Ovo je zapravo jedan međunarodni akt, postrojenje opslužuje dve zemlje, a od njega zavisi još država u Evropi. U tom smislu sve podseća na napad na ’Severni tok’ i gasovode na teritoriji Rusije. Dobro je bila pripremljena operacija, a naši organi imali su dve solucije, da preseku odmah ili da sačekaju u zasedi počinioca. Momentum kad je izabrano da se pristupi sabotaži, u aktuelnoj situacija u Mađarskoj, pri tome ne samo zbog izbora, nego zbog odnosa te zemlje sa Ukrajinom, navodi nas na zaključak da je reč o obaveštajnom ratu protiv mađarske vlade, a da se neposredno nanese šteta i Srbiji”, navodi Spasić.

Naglašava da lično misli da „iza ovoga stoje službe koje su u zapadnom bloku, najpre bih rekao, jer vrše napade na energetska postrojenja”. „Naše službe verovatno imaju mnogo širi dijapazon podataka o tome ko je u pitanju. S obzirom na ranije najave pojedinih lidera opozicije u Mađarskoj da će uskoro biti napad na energetska postrojenja, mađarska služba je propustila da ih pozove na razgovor. Te izjave znače da je međunarodna zajednica znala za pripremu napada i da nije reagovala. Zabrinjava činjenica da je na kraju samo Srbija spala na to da spasava i sebe i Mađarsku. Bez obzira na demantije, pre svega iz EU, mislim da iza svega sigurno stoji neka vojna ili paravojna agencija sa Zapada. Ne treba isključiti mogućnost da je i Srbija bila meta, s obzirom na napade iz Hrvatske i nekih drugih delova regiona. Celokupna situacija svakako zahteva ozbiljnost, moramo de budemo fokusirani na to da se zaštitimo”, zaključuje Spasić.

Bajatović: Ozbiljna bezbednosna pretnja

Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović izjavio je da pronalazak eksplozivnih sredstava u blizini gasovoda u opštini Kanjiža nije nikakva politička predstava, već ozbiljna bezbednosna pretnja, naglasivši da su naše nadležne službe blagovremeno reagovale na osnovu bezbednosnih procena. „Mi smo pre 15–20 dana doveli 72. brigadu i 252. raketnu brigadu i obezbeđeno je svih 403 kilometra gasovoda. To jasno pokazuje da su postojale ozbiljne procene o mogućem ugrožavanju infrastrukturnog objekta koji mi zovemo ’Turski tok’, odnosno ’Balkanski tok’”, rekao je Bajatović za TV Pink. Istakao je da je taj gasovod vrlo zahtevan za obezbeđenje, jer to nije samo trafostanica i dodao da na svakih 30 kilometara postoje takozvane blok ventil stanice.

Kako je objasnio, sa svega nekoliko kilograma eksploziva mogla je da bude naneta ozbiljna šteta i taj gasovod bi se automatski zatvorio, ali bi i sanacija bila tehnički zahtevna i dugotrajna, jer bi uključivala ispiranje cevi azotom, sečenje, zavarivanje i ponovno puštanje u rad. „Cilj je bio da Mađarska i Slovačka ostanu bez gasa, a to bi izazvalo ekonomske i političke posledice, posebno u kontekstu izbora u Mađarskoj”, ocenio je Bajatović, dodajući da bi takav scenario mogao da utiče i na poziciju premijera Viktora Orbana.

Direktor „Srbijagasa” je zahvalio vojsci, policiji i bezbednosnim službama Srbije na brzoj i pravovremenoj reakciji i istakao da je infrastruktura pod stalnim nadzorom, uključujući kamere i druge sisteme zaštite, ali da postoje i ograničenja u sprečavanju potencijalnih napada iz neposredne blizine. „Mi svugde imamo kamere, imamo čak i satelitsku, da kažem, zaštitu, imamo perimetarsku zaštitu, mi možemo da prepoznamo, jer imamo kamere koje prepoznaju lice, ali sve to džaba kad iz nekog kukuruza koji je tu relativno blizu, neko može jednostavno da zafrljači jednu takvu napravu”, rekao je on. Bajatović je dodao da postoje indicije da bi u ovaj slučaj mogli biti umešani pojedinci iz migrantskih struktura sa određenim nivoom vojne obuke, kao i da nije isključeno postojanje „spavača” koji nisu državljani Srbije ili Mađarske.

Karan: Dobro je što je Vučić naredio da vojska čuva najvažnije objekte energetskog sistema

Potpukovnik Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan izjavio je juče da su bezbednosne službe Srbije sprovele veoma dobru i uspešnu akciju, sprečivši pokušaj diverzije na gasovodu kod Kanjiže, gde su pronađeni eksploziv i sredstva za njegovo aktiviranje, i ocenio da iza ovoga stoji tajna operacija stranih obaveštajnih službi. Karan je za Tanjug rekao da se iz svega što je saopšteno vidi da postoji kontinuitet operativnog rada u službi bezbednosti, kao i odlična komunikacija između naših službi i međunarodnih službi koja je po pitanju terorizma uvek veoma važna i jaka.

„Kada je reč o dobrom radu službi, dugo vremena služba raspolaže informacijama da se planira nekakav napad ili teroristički akt na ta gasna postrojenja, i služba je upozoravala državne organe u vezi sa tim, međutim te informacije nisu uvek takvog nivoa da su dovoljno uverljive da bi se preduzimale mere. Imala je služba probleme i sa dezinformacijama koje su imale cilj da odvuku pažnju službi na drugu stranu sa tih objekata, ali je na kraju sve shvaćena ozbiljno”, objasnio je on. Karan je istakao da je veoma dobro to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio da vojska čuva najvažnije objekte energetskog sistema, kao i to što su na vreme preduzete mere zaštite, zbog čega se ovo može smatrati jednom veoma uspešnom akcijom bezbednosnih službi i dobrim odlukama državnog vrha.

Na pitanje koliko ljudi mora da bude uključeno u ovakav pokušaj diverzije i da li postoje naznake da je reč o organizovanoj grupi ili izolovanom incidentu, Karan je rekao da ovako složenu i opasnu akciju nikada ne planira pojedinac, jer je za to neophodna jaka obaveštajna logistika, gde se šta nalazi, šta može da se minira. pojedinac teško da može da ima tako jak motiv da se odluči da ovako nešto uradi, izjavio je on i ocenio da je ovaj pokušaj diverzije ili produkt neke terorističke grupe ili da iza toga stoje tajne operacije stranih obaveštajnih službi. „Kada bi se saznalo da neka država stoji iza toga ili njene obaveštajne službe, onda one preduzimaju maksimalne mere da se nikada ne sazna da su oni iza toga. Zato je angažovan ovaj migrant po kom ne može da se zaključi za koju je on službu ili državu radio”, poručio je on.