Nemci zasad mogu da putuju bez odobrenja

Usred vas­kr­šnjeg vi­ken­da po gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru, obe­le­že­nog mi­rov­nim mar­še­vi­ma i pro­te­sti­ma pro­tiv voj­nog ro­ka ši­rom Ne­mač­ke, u ta­mo­šnjim me­di­ji­ma od­jek­nu­la je i vest o no­voj od­red­bi u Za­ko­nu o voj­noj slu­žbi ko­ja se od­no­si na sve mu­škar­ce iz­me­đu 18. i 45. go­di­ne. Ka­ko je ob­ja­vio list „Frank­fur­ter rund­šau” oni bi, uko­li­ko že­le da pu­tu­ju u ino­stran­stvo na du­že od tri me­se­ca, za to naj­pre mo­ra­li da pod­ne­su zah­tev Bun­de­sve­ru.

Ne­mač­ko Mi­ni­star­stvo od­bra­ne pr­vo je krat­ko po­tvr­di­lo iz­ve­šta­je i ob­ja­sni­lo da je cilj „po­u­zda­na evi­den­ci­ja voj­nih ob­ve­zni­ka u slu­ča­ju hit­ne po­tre­be”. Po­tom su po­ku­ša­li da smi­re ten­zi­je, na­go­ve­stiv­ši da će se odo­bre­nja za bo­ra­vak u ino­stran­stvu iz­da­va­ti ru­tin­ski, sve dok voj­na slu­žba osta­je do­bro­volj­na i dok se ze­mlja ne su­o­či sa pret­njom. Me­đu­tim, mno­ga pi­ta­nja osta­la su da leb­de u va­zdu­hu. Da li mla­di­ći mo­ra­ju da se pri­ja­vlju­ju ako od­la­ze zbog stu­di­ja ili prak­se? Šta se de­ša­va ako to ne uči­ne? I šta ako im zah­tev ipak ne bu­de odo­bren?

To je od­mah pod­sta­klo i opo­zi­ci­ju da re­a­gu­je.

„Oba­ve­za da mu­škar­ci tra­že odo­bre­nje za bo­ra­vak van ze­mlje pod­se­ća na vre­me DDR-a i Ber­lin­skog zi­da”, pro­ko­men­ta­ri­sa­la je Sa­ra Va­genk­neht, li­der­ka BSV-a. Ze­le­ni su je sle­di­li za­tra­živ­ši raz­ja­šnje­nje no­ve re­gu­la­ti­ve.

Po­sle ne­ko­li­ko da­na kon­fu­zi­je, mi­ni­star od­bra­ne Bo­ris Pi­sto­ri­jus mo­rao je da iza­đe u jav­nost i sta­ne na kraj spe­ku­la­ci­ja­ma. On je u uto­rak iz­ja­vio ka­ko je pra­vi­lo za od­la­zak u ino­stran­stvo po­gre­šno pro­tu­ma­če­no, te da će bi­ti une­se­ne do­pu­ne tog de­la za­ko­na ka­ko bi se sve raz­ja­sni­lo.

„Svi sme­ju da na­pu­ste ze­mlju i za to im ne tre­ba do­zvo­la”, re­kao je Pi­sto­ri­jus, ali i do­dao da uko­li­ko se su­kob pri­bli­ži ova od­red­ba mo­že po­če­ti da se pri­me­nju­je. Ka­ko je to opi­sao ma­ga­zin „Špigl”, dr­ža­va uno­si u za­kon nor­mu sa auto­ri­tar­nim pri­zvu­kom, a za­tim se pre­ma njoj sa­ma po­na­ša kao pre­ma pra­znoj fra­zi.

Za­pra­vo, pra­vi­lo o do­zvo­li za iz­la­zak iz ze­mlje, ko­je je sve do Vas­kr­sa pro­šlo ne­za­pa­že­no, u no­vom za­ko­nu na­la­zi se još od 1. ja­nu­a­ra. Ali tre­ba pre­ci­zi­ra­ti: ono ni­je no­vo, već „po­no­vo” va­ži. Pr­vo­bit­no po­ti­če iz 1965, do­dat­no je pre­ci­zi­ra­no 1969, a ne­sta­lo je 2011. sa su­spen­do­va­njem voj­nog ro­ka. Sa­da se vra­ti­lo kroz no­vi Za­kon o voj­noj slu­žbi, ko­ji za mu­škar­ce ro­đe­ne na­kon 2008. go­di­ne uvo­di oba­ve­zu le­kar­skog pre­gle­da, tj. upi­sa u re­gi­star voj­no spo­sob­nih.

No­vi prav­ni okvir za­sni­va se na do­bro­volj­no­sti, ali sa­mo „za sa­da”. Ja­sna je na­zna­ka da se za­kon pri­pre­ma za oba­ve­zno slu­že­nje uko­li­ko do­bro­volj­ni mo­del ne obez­be­di do­volj­no re­gru­ta, tj. ako ne is­pu­ni cilj Bun­de­sve­ra da po­ve­ća broj ak­tiv­nih voj­ni­ka sa sa­da­šnjih oko 180.000 na pla­ni­ra­nih 260.000. Tu le­ži pro­blem za vla­du, ko­ja na­vod­no in­si­sti­ra na do­bro­volj­nost, a u za­kon po­no­vo uvo­di in­stru­men­te kon­tro­le. Me­se­ci­ma je Bo­ris Pi­sto­ri­jus, pre ne­go što je Bun­de­stag pro­šle go­di­ne iz­gla­sao no­vi za­kon, ob­ja­šnja­vao da se pret­nja iz Ru­si­je mo­ra ozbilj­ni­je shva­ti­ti, da se tre­ba na­o­ru­ža­va­ti i pri­vu­ći mno­go vi­še voj­ni­ka u ar­mi­ju. Me­đu­tim, upra­vo kod od­red­be ko­ju mi­li­o­ni mu­ška­ra­ca i nji­ho­ve po­ro­di­ce mo­gu da shva­te kao za­di­ra­nje u slo­bo­du kre­ta­nja, ob­ja­šnje­nje se oči­gled­no ni­je sma­tra­lo po­treb­nim, sve dok se to ni­je po­ja­vi­lo u me­di­ji­ma. Is­toč­na Ne­mač­ka je bi­la dr­ža­va ko­ja je svo­je gra­đa­ne spre­ča­va­la da odu – zi­dom, pa i na­red­bom za pu­ca­nje na one ko­ji po­ku­ša­ju da po­beg­nu, o če­mu je pi­sa­la i An­ge­la Mer­kel u nje­nim ne­dav­no ob­ja­vlje­nim me­mo­a­ri­ma. To ni­je DDR 2.0, ka­ko se tru­di­la da pri­ka­že opo­zi­ci­o­nar­ka Sa­ra Va­genk­neht, ali je ne­mar ko­ji je po­se­jao do­dat­no ne­po­ve­re­nje u već ne­po­pu­lar­no su­že­nje voj­nog ro­ka me­đu mla­dim Nem­ci­ma.