Militarizacija Prištine povećava rizik od eskalacije

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić upozorio je juče na sednici Saveta bezbednosti UN na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija. Ministar je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja. „Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, podriva napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama.

„Dozvolite mi da stoga budem jasan: Kfor mora da ostane jedino legitimno i kredibilno bezbednosno prisustvo na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom”, rekao je Đurić na sednici SB UN na kojoj se razmatran redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu Unmika.

Ministar je istakao da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost i zbog kontinuiranog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa. „Očuvanje hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji mora biti apsolutni prioritet za sve”, naglasio je Đurić. Podsetio je da se nedavni incidenti, uključujući provale u crkve i skrnavljenje grobova, nadovezuju na dugi obrazac uništenih ili oštećenih pravoslavnih lokaliteta od 1999. godine. Upozorio je da pritisci na Srbe sa kojima se suočavaju na Kosovu i Metohiji prevazilaze fizičke pretnje i pojačavaju se kroz političke i administrativne odluke. „Zakonodavne inicijative, poput nacrta zakona o strancima, izazvale su duboku zabrinutost među Srbima na Kosovu i Metohiji. Postojao je realan rizik da ljudi koji tamo žive i rade decenijama budu tretirani kao stranci, da izgube pravo na boravak, rad, pa čak i na to da ostanu bez svojih domova”, kazao je Đurić. Svedoci smo brojnih slučajeva proizvoljnih i pravno spornih hapšenja Srba, često zasnovanih na nepouzdanim svedočenjima u vezi sa navodnim ratnim zločinima, kazao je Đurić, prenosi Tanjug.

„Umesto da doprinose pravdi i pomirenju, takve prakse stvaraju strah, ometaju povratak raseljenih lica i podrivaju pravnu sigurnost”, kazao je Đurić. Kako je dodao, ranije postignuti sporazumi se ne poštuju, a prošlo je više od 13 godina od potpisivanja prvog osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije sproveden. Ključna obaveza koju je preuzela Priština nije ni blizu ispunjenja, naglasio je Đurić i dodao da se osnivanje Zajednice srpskih opština odlaže skoro deceniju i po. „Ovo nije samo pitanje vremena, već pitanje kredibiliteta, poverenja i poštovanja obaveza koje su formalno preuzete. Bez sprovođenja onoga što je već dogovoreno, teško je govoriti o istinskom napretku ili održivoj normalizaciji. Na ovaj način, kosovski Srbi ostaju bez pravnog okvira koji im je garantovan kroz dijalog, čime se narušava kako poverenje, tako i kredibilitet procesa”, rekao je Đurić.

Kako je dodao, prekjuče smo videli još jedan primer, a to je poseta Albina Kurtija severu Kosova uz zaobilaženje i ignorisanje demokratski izabranih srpskih predstavnika i gradonačelnika. „To nije angažovanje. To je isključivanje”, istakao je Đurić. Podsetio je i na Vašingtonski sporazum iz 2020 godine, postignut pod posredovanjem Donalda Trampa. „Taj pristup je bio vizionarski. Stavio je ekonomsku saradnju u centar, nudeći pragmatičan put napred. Umesto konfrontacije, nudio je povezivanje. Umesto zastoja, nudio je napredak. Taj duh ne treba izgubiti; oživljavanje elemenata ekonomske integracije, slobode kretanja i praktične saradnje moglo bi da otključa opipljive koristi za sve zajednice”, poručio je Đurić.

Poručio je na sednici Saveta bezbednosti UN o KiM da se pod politikom koju sprovodi Albin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji sve više obeležavaju kao „drugi”, njihov identitet postaje razlog za život u strahu, kao i da je posebno zabrinjavajuće što izveštaj Unmika ne pominje tihi, ali uporni egzodus Srba.

Đurić je kazao da je u veoma kratkom vremenskom periodu, približno 20 odsto srpskog stanovništva napustilo Kosovo i Metohiju usled pritisaka. „To nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo. Svedoci smo stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti”, istakao je Đurić.

Kako je dodao, samo u 2025. godini zabeleženo je više od 130 etnički motivisanih incidenata, a da su se od tada nastavila hapšenja, zastrašivanja i napadi, a izveštaji o fizičkim napadima, šteti na imovini i verbalnom uznemiravanju traju i 2026. godine. Podsetio je na pucnjavu na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić dodajući da i dalje odjekuje taj incident upravo zato što odgovornost ostaje nejasna i nedovoljno pokazana. Naglasio je da pravna nesigurnost stvara strah i obeshrabruje povratak onih koji su raseljeni. Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike – već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima.

Due: Bitno da Beograd i Priština rade na formiranju ZSO

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na KiM (Unmik) Peter Due izjavio je da je bitno da Beograd i Priština rade na onom što je postignuto u dijalogu, što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština. Due, koji je pre tri meseca stupio na dužnost šefa misije, rekao je na početku sednice SB da se nada da će u skorije vreme doći do sastanka na visokom nivou između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija. „Pozdravljam nedavno ostvaren napredak u dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, uključujući napore na sprovođenju zakona o strancima”, rekao je Due.

SAD: misija Unmika više nije dorasla izazovima na terenu

Zamenica predstavnika misije SAD pri UN Temi Brus poručila je obema stranama u dijalogu Beograda i Prištine da je jedini put unapred normalizacija odnosa. Dodala je da američki predsednik Donald Tramp i američki narod „pažljivo osluškuju” da čuju jasno obavezivanje na zajednički rad i prosperitet. Izrazila je nadu da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Albin Kurti ostati za pregovaračkim stolom. Ocenila je da misija Unmika više nije dorasla izazovima na terenu, navodeći da situacija na terenu nije ista u sadašnjosti kao 1999, kada je osnovana pod mandatom Rezolucije 1244 SB UN. Kazala je i da „misija bez kraja nije uspeh”.