BDP veći za 1,9 odsto u prva dva meseca ove godine

U prva dva meseca 2026. međugodišnje realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije uvećan je za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procenata bolji rezultat u odnosu na isti period lane. Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta bili su sektori: ostale usluge, građevinarstvo i neto porezi, dok je negativan doprinos potekao od industrije. U skladu sa očekivanjima, Republički zavod za statistiku je još početkom marta potvrdio prethodnu ranu procenu privredne aktivnosti za prošlu godinu. Realni rast BDP-a na nivou cele godine iznosio je dva procenta – u poslednjem tromesečju 2,2 odsto, međugodišnje posmatrano, odnosno jedan procenat u odnosu na prethodni kvartal, navodi se u najnovijoj analizi biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

Kako ističu ekonomisti i analitičari, posmatrano po delatnostima, u poslednjem tromesečju 2025. najznačajniji realni rast zabeležen je u sektoru građevinarstva – 10,6 odsto. Ipak, industrijska proizvodnja je u februaru 2026, podvlače u MAT-u, neznatno smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine.

– U februaru 2026. industrijska proizvodnja je neznatno smanjena u odnosu na isti mesec prošle godine (redukcija iznosi 0,3 odsto). Posmatrano po sektorima, u februaru je međugodišnji rast ostvaren u prerađivačkoj industriji (1,2 odsto), a pad u rudarstvu od devet procenata i snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji od 1,6 odsto. U prva dva meseca ove godine, sva tri sektora su u međugodišnjem padu. Ipak, uzimajući u obzir sve geopolitičke izazove, probleme sa poslovanjem pančevačke rafinerije, i time da je februar ove godine u odnosu na februar 2025. imao jedan radni dan manje, za ovakav rezultat industrije možemo reći i da je korektan – ističe Ivan Nikolić iz MAT-a, podsećajući da je uočljivo da je proizvodnja koksa i derivata nafte, izolovano posmatrano, ključna oblast kojoj se može pripisati pad prerađivačkog sektora.

– Američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo je NIS u krizu (ograničeno je snabdevanje i prekinut kontinuitet proizvodnje). S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen kolaps ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije. Ohrabruje vest da je 24. marta MOL dobio novu licencu američkog OFAK-a da može da nastavi proces kupovine NIS-a za 56,15 odsto udela „Gasprom grupe”, dok je odobrenje za ovu transakciju produženo do 22. maja – podsećaju u MAT-u.

Kada je reč o robnom izvozu, u prva dva meseca ove godine je bio viši za 1,6 odsto međugodišnje, dok je robni uvoz bio niži za 3,5 procenta, međugodišnje. Približno 85 odsto robnog uvoza pokriveno je izvozom, što je osetno bolji rezultat u odnosu na godinu dana ranije (80,7 odsto), dodaju u MAT-u. U budžetu Srbije je u prva dva meseca ove godine ostvaren deficit od 70,5 milijardi dinara, što je za 44,8 milijardi dinara veći deficit u odnosu na isti period 2025. Vrednost prometa robe u trgovini na malo u februaru 2026. bila je za 4,6 odsto realno veća nego u istom mesecu lane. U januaru 2026. godine prosečna neto zarada nominalno je međugodišnje uvećana za 10,2 odsto, a realno za 7,6 procenata. Međugodišnja inflacija je u februaru iznosila 2,5 odsto. Od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (8,3 odsto), Slovačkoj (četiri procenta) i Hrvatskoj (3,9 odsto).

SDI u januaru vredele 55,3 miliona evra

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo, u januaru 2026. iznosio je 55,3 miliona evra. Priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u januaru 2026. bio je 135,7 miliona evra, a takođe, u istom periodu, zabeležen je odliv po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo u iznosu od 80,4 miliona evra. U strukturi ukupnog priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, koji je iznosio 135,7 miliona evra u januaru, apsolutno dominiraju vlasnička ulaganja, dok je učešće dužničkih instrumenata bilo zanemarljivo. Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju. Takođe, treba imati u vidu da, za razliku od međukompanijskih kredita, vlasnička ulaganja u pasivi ne ulaze u bruto dug zemlje.