Linta predložio 10. april za Dan sećanja na srpske žrtve u NDH

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta predložio je državnim organima Srbije, povodom 85 godina od osnivanja takozvane Nezavisne Države Hrvatske (NDH), da se 10. april proglasi za Dan sećanja na genocid nad Srbima u NDH sa ciljem, kako je naveo, da ta tema postane sastavni deo kulurnog obrasca i identiteta srpskog naroda, a posebno mlađih generacija.

Linta je istakao da bez istorijskog konteksta nije moguće shvatiti događaje iz devedesetih godina prošlog veka, navodi se u saopštenju aveza Srba iz regiona.

„Ključni razlog zalaganja da pomenuti datum bude proglašen Danom sećanja i žalosti jeste činjenica da je odmah nakon osnivanja NDH 10. aprila 1941. godine započela realizacija dugo pripremanog plana istrebljenja i uništenja srpskog naroda na čitavom području današnje Hrvatske, BiH i Srema sve do Zemuna s ciljem stvaranja etnički čiste Velike Hrvatske bez Srbaˮ, naveo je Linta.

Naglasio je da bi svakog 10. aprila trebalo da se održi komemorativna akademija, dva minuta ćutanja za srpske žrtve genocida u NDH, da zastave budu spuštene na pola koplja, a medijski sadržaji prilagođeni tematici genocida.

Na sličan način, kako je dodao, Izrael svake godine obeležava Dan sećanja na žrtve Holokasuta.

„Srbija bi trebalo tog dana da zastane na dva minuta. Na zvuk sirena i crkvenih zvona građani bi dvominutnim ćutanjem na ulicama, radnim mestima i na drugim lokacijama, kao i učenici u školama, odali počast srpskim žrtvama genocida u NDH. Zastave na državnim institucijama i ustanovama bi bile spuštene na pola koplja. U osnovnim i srednjim školama na taj dan bi se organizovao poseban školski čas a radio i TV stanice bi emitovale prigodne programe na temu genocida. Sve planirane kulturne i sportske manifestacije bile bi  prilagođene Danu sećanja i žalostiˮ, naveo je Linta.

Pored toga, napomenuo je, Srbija treba da usvoji Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i osnuje Memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH.

„Cilj predloženih mera jeste da se na sistematski način neguje kultura sećanja i započne planska i aktivna borba za priznanje genocida nad našim narodom u međunarodnoj zajedniciˮ, naveo je Linta, prenosi Tanjug.