​Novi talas imunoterapije eliminiše rak

Imunoterapija za rak je metode lečenja koja dostiže uzlet nakon više od jednog veka razvoja. Uz to dolazi i obećanje personalizovane terapije, dugoročne remisije raka i manje neželjenih efekata nego kod drugih tretmana kao što su hemoterapija i radioterapija.

Telo ima prirodnu sposobnost da „otkrije i eliminiše ćelije koje izgledaju kao da niste vi“, objašnjava Karen Knudsen, izvršna direktorka Parker instituta za imunoterapiju raka, američke neprofitne organizacije koja unapređuje razvoj imunoterapije. Ako sve funkcioniše dobro, to bi trebalo da uključuje i ćelije koje su postale kancerogene. Ali ponekad, ćelije raka izbegavaju ili nadmudre taj sistem, što dovodi do opasnog nekontrolisanog rasta. One se kriju, na vidnom mestu, nerazlučive od zdravih ćelija oko sebe.

Cilj imunoterapije je da razotkrije te ćelije raka kako bi ih imuni sistem mogao videti kakve jesu. Ona jača odbranu imunog sistema kako bi mogao da locira i uništi kancerogene ćelije – sa potencijalno neverovatnim rezultatima.

Dva najpoznatija oblika imunoterapije su terapije CAR T-ćelijama i inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka. CAR T-ćelijske terapije podrazumevaju ekstrakciju T ćelija (visoko specifičnih imunih ćelija koje love i ubijaju određene strane uljeze) iz krvi pacijenta, njihovo modifikovanje u laboratoriji kako bi mogle da pronađu i napadnu ćelije raka, a zatim puštanje unapređenih T ćelija u telo. Ove terapije se trenutno koriste za lečenje raka krvi.

Inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka, u međuvremenu, su lekovi koji onemogućavaju ugrađeni „prekidač za isključivanje“ u imunološkom sistemu. Ova zaštita ima važnu svrhu – sprečava previše agresivne imunološke odgovore koji oštećuju zdrave ćelije. Međutim, neke ćelije raka mogu da isključe prekidač, što dovodi do toga da T ćelije stagniraju kako bi izbegle otkrivanje. Inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka sprečavaju da se to dogodi, što znači da T ćelije identifikuju ćelije raka kao pretnju i pokreću napad. Naučnici koji su pioniri ove inovacije osvojili su Nobelovu nagradu 2018. godine, a lekovi se danas koriste u mnogim klasama raka.

Ipak, obe metode imaju ograničenja. Iako su istraživanja u toku, naučnici se muče da terapije CAR T ćelijama deluju protiv solidnih tumora (za razliku od raka krvi), koji čine više od 90 odsto novih dijagnoza. Lečenje je takođe skupo i zahteva mnogo rada za sprovođenje.

Generalno, negde između 20 odsto i 40 odsto pacijenata reaguje na imunoterapiju. To znači da se mnogi pacijenti – većina, zapravo – otvaraju neželjenim efektima, a da ne pominjemo izgubljeno vreme i nadu, bez mnogo koristi.

Pacijenti koji se pridržavaju dijeta bogatih vlaknima mogu videti bolje rezultate kroz promene u crevnom mikrobiomu koje mogu uticati i na imuni sistem i na tumor. Druga iznenađujuća istraživanja ukazuju da statini, jeftini i pristupačni lekovi za snižavanje holesterola, mogu pojačati efekte imunoterapije, kroz neočekivane promene u ćelijskoj komunikaciji. Čak i vreme lečenja može biti važno, a neka nedavna istraživanja ukazuju da pacijenti koji primaju dozu rano tokom dana bolje prolaze od onih koji su lečeni kasnije.

Kombinovanje imunoterapije sa drugim tretmanima raka, kao što su zračenje ili ultrazvuk, može biti još jedan način za povećanje stope odgovora. Ultrazvučna terapija, koja koristi visokofrekventne zvučne talase za napad na tumore, može učiniti isto.

„Rak nije jedna bolest“, kaže Knudsen. „To je 200 različitih bolesti, i sve nastaju iz različitih razloga i moraju se lečiti različito.“ Čak i dva pacijenta sa potpuno istom vrstom i stadijumom raka mogu imati različite bolesti na ćelijskom nivou.

Upozorenje je da samo oko 5% tumora ima genetski sastav koji ih čini pogodnim za imunoterapijski tretman bez operacije.

U tom cilju, istraživači nastavljaju da traže nove pristupe imunoterapiji i pokušavaju da poboljšaju starije – kao što su vakcine protiv raka.

Tradicionalne vakcine upoznaju telo sa delovima patogena, kao što je virus, tako da može da vežba stvaranje imunog odgovora na pravu stvar. Sličan koncept bi mogao da funkcioniše kod raka, kaže Knudsen – osim što bi se mogao koristiti za lečenje bolesti, a ne za njeno sprečavanje.

U istraživanju objavljenom 2025. godine, tim je izvestio da je svih devet pacijenata pokrenulo ciljani imuni odgovor protiv raka i ostalo bez raka godinama nakon operacije. Personalizovane vakcine su takođe pokazale da su dobre za lečenje melanoma.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potkrepile neke od ohrabrujućih metoda koje se istražuju i kako bi se postigla budućnost u kojoj lekari mogu precizno i pouzdano da upare pacijente sa tretmanima koji će delovati protiv njihovih specifičnih karcinoma. 

Moguće je da podgrupa pacijenata neće reagovati ni na jednu vrstu imunoterapije, kaže Dijaz. Rakovi imaju različite „supermoći“ koje im omogućavaju da rastu i napreduju, kaže on, a imuni sistem je bolji protivnik za neke nego za druge.

Ali za pacijente koji reaguju, imunoterapija se već dokazuje kao spasonosna i promenljiva za život, prenosi Bi-Bi-Si.