Švedska ipak ne odustaje od gotovine

Švedska, koja je godinama važila za simbol bezgotovinskog društva, počinje da preispituje sopstveni model i vraća gotovinu u fokus. Posle dugog perioda u kojem su digitalna plaćanja gotovo potpuno potisnula keš, usledile su prve ozbiljne sumnje u održivost sistema koji u potpunosti zavisi od struje, interneta i tehnološke infrastrukture. Upravo su rizici – od hakerskih napada do potencijalnih kriza i prekida u snabdevanju energijom – ukazali da potpuno odricanje od gotovine može predstavljati slabost, a ne prednost. Zato Riksbanka sada i zvanično preporučuje građanima da kod kuće obavezno drže najmanje od 1.000 do 5.000 kruna u gotovini (od 100 do 500 evra), dok se istovremeno razmatraju i pravila koja bi obavezala trgovce u ključnim sektorima da prihvataju gotovinu. Promena pristupa u jednoj od najdigitalizovanijih ekonomija Evrope otvara šire pitanje – da li je Švedska prva shvatila granice bezgotovinskog društva i da li njen primer predstavlja signal upozorenja i za druge zemlje. Bojana S. iz jednog grada na jugu Švedske kaže za „Politiku” da su Šveđani ovakvo upozorenje dobili u okviru brošura za krizne situacije koje su nedavno deljene.

– Šveđanima je sve novost jer su zemlja koja nikada nije ratovala i država se trudi da svoje građane pripremi za eventualne krizne situacije. Istina je da je gotovine sve manje, ali ona se i dalje prihvata u prodavnicama hrane, apotekama, a nije strano i da se plati kešom i neka zdravstvena usluga ukoliko je tako nekome lakše. Za Šveđane je gotovina problem za sebe – mora da se čuva, obezbeđuje, prenosi, a postoji i mogućnost pljačke. Tako rezonuju stvari – kaže naša sagovornica i dodaje da se gotovina ne prima uglavnom u radnjama garderobe, obuće i stvari koje nisu od životne važnosti. Međutim, objašnjava, tamo gde rade ljudi iz istočne Evrope, sa naših prostora, uvek je moguće nešto platiti ispod žita i to odgovara i trgovcima koji na ovaj način izbegavaju plaćanje visokih poreza. Naravno, to podleže rigoroznim kaznama, ali svi vole keš koji se ne oporezuje. Naša sagovornica kaže da je primetno da je svuda smanjen broj bankomata kako bi ljudi manje podizali novac, ali da se od digitalizacije ne odustaje.

– Ja u ovom trenutku u kući imam oko 200 evra u krunama i to je novac koji su deca dobila od bake. Gotovinu možemo da uplatimo na karticu, ali je to limitirano na 1.000 evra nedeljno i sve preko toga mora da se pravda. Tako da ako imate neki veći iznos koji biste želeli da uplatite na račun to bi potrajalo dugo, svake nedelje samo po hiljadarka. Znaju oni da stranci u Švedskoj imaju gotovinu ispod dušeka, ali i to žele strogo da kontrolišu i najviše se plaše pranja novca – ističe Bojana S. Pre izvesnog vremena, ističe, nisu mogli da uplaćuju novac u Srbiju, pa su rodbini slali preko „Vestern juniona”, a onda oni dalje na račun. Naša sagovornica dodaje da joj ovakav sistem ne smeta, jer je osoba koja voli rutine i pravila, jer to podrazumeva sigurnost.

– U tom smislu, ako država smatra da nešto tako treba da se radi, nije moje da pitam zašto je to tako. To je stav većine Šveđana, jer žive u tom sistemu. Finansijska kultura se razvija odmalena, pa tako deca već od osam godina mogu da dobiju svoju bankovnu karticu koju roditelji kontrolišu – kaže ona. Prema rečima naše sagovornice, digitalizaciji se opiru uglavnom naši ljudi koji su u Švedsku došli 70-ih godina sa nadom da će se brzo vratiti u svoju zemlju i u stvari se nikada nisu integrisali u to društvo. Šveđane to ne interesuje, dodaje Bojana S. Oni i lekarske preglede zakazuju preko automata, onlajn, a za one koji bi baš da to urade lično sistem naplaćuje čak i zakazivanje kako bi ih što pre naterao da se digitalizuju. Evropski mediji pišu da su od početka godine stavovi Šveđana počeli da se menjaju i da ih je upravo digitalizacija uverila da ništa nije pouzdanije od papirnog novca ili sitnine u džepu. Keš je dostupan i kada nema struje, kada padne mreža ili kada nastanu problemi sa karticama i PIN-ovima. Kada je novac u ruci, nije važno da li bankomat radi, niti da li postoji rizik od hakerskih napada.

Riksbanka je prva uputila preporuke građanima da drže određen iznos gotovine, a sve češće se govori i o uvođenju pravila po kojima bi prodavnice hrane, apoteke i benzinske pumpe morale da prihvataju keš. To otvara pitanje da li je i sama Švedska priznala da potpuna zavisnost od digitalnih sistema može predstavljati rizik po finansijsku bezbednost. Istovremeno, nameće se i šire pitanje – da li je ovo upozorenje i za druge zemlje da svaka tehnološka prednost ima i svoju drugu stranu. Kartice jesu praktičnije za svakodnevnu upotrebu, ali šta se dešava u kriznim okolnostima, kada sistemi zakažu ili kada, usled rata ili sankcija, digitalni kanali više ne funkcionišu.

U Srbiji keš neprekidno dostupan

Upitani da li je Švedska bila „eksperimentalni kunić” za potpuno bezgotovinsko društvo i kakav je stav Srbije po ovom pitanju, iz Narodne banke Srbije za „Politiku” kažu da kontinuirano prate stabilnost finansijskog sistema i obezbeđuju nesmetano funkcionisanje platnog prometa i snabdevenost bankarskog sistema gotovim novcem u svim okolnostima, uključujući i situacije pojačane neizvesnosti.

U tom smislu, NBS nema posebne preporuke građanima u pogledu držanja većih količina gotovine. Bankarski sistem Srbije je stabilan i likvidan, a gotovina je kontinuirano dostupna putem široke mreže banaka i bankomata širom zemlje. Posebno je važna uloga domaće „dinakard” platne kartice koja služi kao garant da će plaćanja unutar zemlje funkcionisati čak i ako dođe do prekida veza sa globalnim kartičnim sistemima, odgovaraju iz NBS.

– Upotreba platnih kartica u Srbiji beleži snažan i kontinuiran rast, pri čemu je samo u poslednjih godinu dana broj kupovina povećan za skoro petinu, dok se u petogodišnjem periodu učešće ovih plaćanja više nego udvostručilo. Kao deo opšte finansijske odgovornosti, građani treba da sami cene, u skladu sa sopstvenim potrebama, navikama potrošnje i raspoloživosti mesta za bezgotovinsko plaćanje u području njihovih životnih aktivnosti, da li da raspolažu manjim iznosom gotovine dovoljnim za pokrivanje osnovnih svakodnevnih troškova. Visina tog iznosa zavisi od individualnih potreba i potrošnje svakog domaćinstva – kažu u NBS.

Centralna banka je operater i IPS NBS sistema, koji obezbeđuje pružaocima platnih usluga izvršavanje pojedinačnih instant transfera odobrenja (instant plaćanje) 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine i to skoro trenutno, odnosno u roku od svega nekoliko sekundi. Na ovaj način se građanima pruža niz različitih jednostavnih i brzih mogućnosti za plaćanje, čime se smanjuje rizik da usled nedostupnosti jednog kanala budu u nemogućnosti da obave plaćanje.

J. Petrović Stojanović