Rezolucijom skrivaju zverstva OVK

Najogoljenija revizija istorije kojom će biti glorifikovane terorističke akcije i ratni zločini takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, negiranje trgovine organima otetih Srba, naknadno davanje pravnog legitimiteta, zbog slučaja „Račak”, za agresiju NATO-a – glavni su motivi što je skupština u Prištini usvojila rezoluciju „o istini i dostojanstvu žrtava rata”. Želja albanske intelektualne i političke elite je da se dominantni narativ o ratu na Kosovu i Metohiji ne preispituje i da se u godinama koje slede, bez dokaza, hapse Srbi za izmišljene ratne zločine, ne bi li se nastavio etnički motivisan obračun sa našim narodom na KiM, a predviđeno je i sudsko kažnjavanje svih koji poriču ili umanjuju zločine koje je navodno počinila Srbija tokom oružanog sukoba 1998. i 1999. godine.

Ovu rezoluciju, očigledno sročenu kao osnov za političke zloupotrebe, podržala je ubedljiva većina od 90 poslanika, uprkos činjenici da ju je formalno predložila opoziciona Demokratska partija Kosova. Sada više niko u albanskom kosmetskom korpusu i ne krije da je jedan od ciljeva, pre svega Albina Kurtija, da se upravo on promoviše kao jedan od vodećih ljudi koji će istovremeno biti i „otac treće republike”.

Naime, kako navodi prištinska „Koha”, temelj današnjeg tzv. nezavisnog Kosova bilo je usvajanje prvog „Kačaničkog ustava” 7. septembra 1990. godine, kada su albanski predstavnici na skupštini u Kačaniku proglasili Kosovo „republikom”. Druga „republika” bila je 2008. godine, kada je tzv. Kosovo samoproklamovalo nezavisnost. Sada Kurti želi da uđe u istoriju kao „otac” treće „kosovske republike” – da jednostrano proglašenu državnost izgradi na narativu isključive albanske žrtve, na „herojskoj borbi OVK” i da protektorat zvani Kosovo formalno oslobodi uticaja međunarodne zajednice. S druge strane, dok se u Hagu sudi komandantima tzv. OVK, među kojima je i Hašim Tači, osnivač DPK, takođe odgovara da se rezolucijom izbriše istina o zverstvima koja je sistematski počinila ova formacija.

Bivši predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže da ga ne iznenađuje rezolucija koju su usvojili politički predstavnici kosovskih Albanaca i da je ona logičan sled politike koju Albanci vode u ovom delu Srbije. Za „Politiku” ističe da bi kosmetski Albanci trebalo da pitaju da li je u tom slučaju legitiman i legalan sud u Hagu gde se vode sudski postupci za zločine tzv. Oslobodilačke vojske Kosova koji su se dogodili 1998. godine i koji su načinjeni nad Srbima.

„Ovom rezolucijom oni bi hteli da ukinu sve izvedene dokaze u sudu u Hagu koji nije bio Srbima naklonjen i gde se sada vode postupci protiv Hašima Tačija, Veselija i ostalih. S druge strane, to je nastavak politike po kojoj su, da podsetim, zabranili da se dovodi u pitanje njihova lažna verzija priče oko Račka i uveli da ko god to spomene odmah ide u zatvor. Oni se trude da izmene istoriju i predstave da teroristička OVK nije izvršila nijedan zločin, pre svega nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ova rezolucija je nastavak politike po kojoj Srbi ne smeju ništa da kažu i ako se usude da govore, to će biti upotrebljeno protiv njih. To je nastavak jedne aparthejd politike potpomognut informativnom i političkom propagandom čiji je cilj da zamagli istinu i da nešto što je laž postane jedina validna istorija”, ističe Zoran Anđelković.

Navodi da će ova rezolucija izazvati ionako ozbiljno narušeno poverenje Srba u prištinske institucije, dodajući da ono što je zagarantovano svima u Evropi nije i našem narodu na Kosmetu, jer se, između ostalog, nama ne dozvoljava ni sloboda govora. „Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima krajem prošlog veka za evidentirane ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, što je svima više nego jasno, da se teme devedesetih godina dvadesetog veka i narativ koji je dominantan u albanskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje, već da se uzimaju kao jedina istina, a istina je upravo daleko od toga”, kaže Anđelković.

On naglašava da kosovski Albanci pokušavaju da prikriju da su od januara do oktobra meseca 1998. godine proterali sve stanovnike iz 98 sela i kaže da te podatke jako dobro pamti. „A da ne pričam kako su nas proterivali i sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Albanci sa ovom rezolucijom hoće da kažu da nisu kidnapovali ljude iz Belaćevca. Hoće da kažu da ne sme da se govori o tome da su kidnapovali ljude u Zočištu, Orahovcu i drugim mestima. Dakle, sve što kažeš od istine – šta su sve radili teroristi OVK – ispada da zbog toga što iznose činjenice treba da se sudi Srbima, a ne onima koji su kidnapovali, ubijali i trgovali organima otetih Srba”, upozorava Anđelković.

Koliko je rezolucija „o istini i dostojanstvu žrtava rata” koju je usvojila skupština u Prištini potencijalno opasna, potvrđuje i činjenica da se kao vid pritiska na Srbe sa Kosova i Metohije može koristiti i i sklopu neke tajne istrage, ili optužnice protiv Srba, kakvima je Priština takođe pribegavala. Gotovo je izvesno da će ova imati negativan efekat, ne samo na trenutne međuetničke odnose već i na stvaranje trajnih tenzija. To pokazuju i slučajevi Srba koji žive na prostoru KiM ili su izbegli, ali posećuju svoje domove i imanja. U takvim situacijama se namerno i ciljano produžuje pritisak – da stalno mogu da budu predmet neke istrage, naročito ako žele da zaštite svoju imovinu koju na sve načine pokušavaju da prisvoje Albanci. Svedoci smo da se ljudima događa da, posle četvrt veka od rata, iznenada, neko ko je više puta dolazio na Kosmet bude uhapšen i optužen za ratne zločine.

Uz to, ova rezolucija otvara još jedan mogući problem. Pod maskom navodne zaštite dostojanstva žrtava, suštinski se pokušava da se „okameni” i u kamen upiše jedna navodna istina o ratu, pri čemu bi svako njeno preispitivanje moglo da nosi krivičnu odgovornost. Da li to znači da istoričar koji dovodi u pitanje opšteprihvaćenu istinu o tom ratu može biti predmet krivičnog gonjenja? Po ovoj rezoluciji može i sigurno će završiti u višegodišnjem zatvoru.

Toma Fila, jedan od najboljih i najuticajnijih advokata u ovom delu Evrope, kaže da je korak na koji su se vlast u Prištini odlučili očekivan, s obzirom na to da dobijaju podršku nekih zapadnih zemalja. Za naš list navodi da kosovski Albanci ne bi donosili tu rezoluciju da nemaju bar prećutnu podršku od država koje su bile sponzori tzv. kosovske nezavisnosti.

„Mi moramo da se borimo za prava srpskog naroda svuda u svetu gde imamo mogućnosti. Ali ono što je sigurno, ne možemo ratom da ostvarimo svoje ciljeve. Normalno je da ono što je u njihovim zemljama sa razvijenom demokratijom dozvoljeno, ne bude omogućeno i srpskom narodu. Oni dobijaju podršku zapadnih zemalja i oni im daju stimulans kao što dobijaju i blokaderi u našoj zemlji. Iza toga stoji najmanje jedna, a siguran sam bar dve ozbiljne države. Da nije tako, ne bi bili mogući nikakvi napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji. Slično je bilo i u susednoj Bosni i Hercegovini gde su doveli Kristijana Šmita koji je uveo zakon da niko ne sme da negira navodni genocid u Srebrenici”, kaže Toma Fila.

Teolog Miloš Stojković kaže da je poslednja rezolucija usvojena u prištinskoj skupštini jedna u nizu albanskih provokacija prema srpskom narodu. Za „Politiku” ističe da je njen cilj proterivanje srpskog naroda administrativnim putem. „Oni su oružje i municiju zamenili administracijom i na taj način pokušavaju da zastraše srpski narod s ciljem da ga bude što manje na Kosovu i Metohiji. Zamislite vi da ljudi koji su nosili srpske glave u rukama, koji su traktorima gazili srpska tela i 1999. i 2004. godine, koji su silovali, što znamo, desetine naših majki i koji su poorali više od 40 srpskih grobalja na Kosovu i         Metohiji i sada sve te zločine nad Srbima oni žele da prikriju, ozakone na neki način tim lažnim takozvanim rezolucijama. Srbima se poručuje – ako se drznete da govorite da smo vas ubijali, silovali i proterivali, onda ćete biti hapšeni, proganjani i bićete krivi što govorite istinu”, kaže Stojković.

Naglašava da nas „uprkos tome šta govore, jednostavno ne žele”. „Ne žele Srbe u Republici Srpskoj, ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji i vidi se ista matrica po kojoj nas napadaju. Ono što misli Albin Kurti sigurno je da misli i Kristijan Šmit, jer obojica imaju iste nalogodavce i šefove u inostranstvu. Koji s jedne strane glume i traže poštovanje ljudskih prava, a s druge strane čine sve da samo Srbi budu ti koji se optužuju da su zločinci i zlikovci upravo kada se oni bore za poštovanje ljudskih prava”, ističe Miloš Stojković i dodaje da su sve okupacije kroz istoriju bile privremene.

Kazne prete žrtvama, a ne dželatima

O tome kako prištinska javnost manipuliše podacima govori i činjenica da se u tamošnjim medijima navodi procena tzv. kosovske vlade o 20.000 žrtava ratnog silovanja. Ipak, nemoguće je sakriti činjenicu da međunarodne institucije i brojne organizacije osporavaju taj broj. A upitno je i ko su žrtve. Svetska zdravstvena organizacija, pozivajući se na lokalne organizacije, navodi da se broj žrtava ovog ratnog zločina kreće između 10.000 i 20.000, dok Šivon Hobs, koja se ovim pitanjem bavila u okviru rada za UN, tvrdi da tačan broj nije poznat. Ukoliko bi, recimo, neka od žrtava sa srpske ili recimo romske strane, ili neko čiji su članovi porodice bili žrtve zločina terorističke OVK pre agresije NATO-a ili tokom rata, govori o svom iskustvu, pitanje je da li može biti predmet krivičnog gonjenja, s obzirom na to da je jedna od opšteprihvaćenih istina na Kosovu da OVK nije činila ratne zločine?

Po rezoluciji skupštine u Prištini, čak i te osobe bi sigurno bile uhapšene i procesuirane. Upravo zbog upliva sa strane, ne treba očekivati reagovanje međunarodnih organizacija, a ako ga, kojim čudom ipak bude, neće imati efekta u praksi. Zbog toga ne treba mnogo polagati nade da će bilo ko reagovati i, ukoliko reaguje, to će biti mlaka reakcija preko društvenih mreža, na papiru, bez stvarnog efekta. Svedoci smo već mnogo puta da se tako nešto događalo i nema osnova ovaj put bude drugačije. Uz to, ova rezolucija je nesumnjivo štetna i potencijalno opasna i gotovo je izvesno da će biti korišćena kao vid pritiska, što će imati negativne posledice.

Svaka srpska porodica na KiM dobija pomoć naše države

Na nama je da ne gubimo nadu, da opstanemo i da sačekamo promene koje će se neminovno dogoditi u svetu, ističe Miloš Stojković. „Država Srbija nikada nije izdvajala više novca za Srbe na Kosovu i Metohiji nego što je to sada. Dakle, ja sam računao, jer smo pred Vaskrs imali neki razgovor i došli smo do zaključka da svaka porodica na Kosovu i Metohiji ima neko primanje i podršku od države Srbije. Treba da nastavimo s pomoći, da što više Srba, uprkos pritiscima i ovakvim rezolucijama, opstane na našem Kosovu i da čekamo promene u svetu, za koje sam siguran da će ići u korist našem narodu”, navodi Stojković.

Naš sagovornik takođe povezuje slične pravne pojave u susednoj Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, gde je sličan zakon progurao nelegitiman predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit. „Apsolutno povezujem i reč je o sistematskom progonu Srba. Jedan od razloga za takvu politiku je to što država Srbija više nije na kolenima. Srbija je pod predsednikom Aleksandrom Vučićem ustala i digla se iz pepela i mi smo sada u prilici da jačamo Srbe u Republici Srpskoj, kao što jačamo. Više desetina miliona evra je iz Srbije u proteklom periodu uloženo isključivo u jačanje Srba u Republici Srpskoj, takođe na Kosovu i Metohiji i to smeta srpskim dušmanima i oni orkestrirano udaraju na naš narod”, kaže Stojković.

Glasno ćutanje sponzora kosovske nezavisnosti

Zoran Anđelković naglašava da treba voditi ozbiljnu politiku na osnovu koje bi se ljudi u svetu obaveštavali šta su činili prema Srbima i da se, kada je reč o Zapadu, ne može više gledati jedna, unisona politika. „Od zvanične politike koja dolazi od zemalja koji su sponzori kosovske nezavisnosti ne očekujem ništa. Osim glasnog ćutanja. Po običaju. Srbi će morati da vode računa šta pričaju na Kosmetu, a, recimo, nas dvojica (novinar „Politike”) moći ćemo da kažemo šta hoćemo, jer nećemo ići na Kosmet da živimo. Ali oni koji nameravaju da se vrate tamo, moraće i u drugim delovima Srbije, bar zvanično, da vode računa šta govore, jer kada budu stigli na KiM, mogu da ih krivično gone, da ih godinama povlače po sudovima i da ih osude na osnovu verbalnog delikta. I ništa tim povodom niko sa tog demokratskog Zapada neće ništa reći. Jednostavno ih neće biti briga”, ističe Zoran Anđelković.

Na pitanje šta misli o izmišljenim svedocima navodnih ratnih zločina i postupcima koji se tim povodom vode na Kosmetu, Zoran Anđelković kaže da je to normalno i logično za kosovske Albance. „Kada izmišljaju istoriju za Pećku patrijaršiju i manastir Visoki Dečani, što ne bi izmislili optužnicu protiv nekog Srbina povratnika kome su već oteli imovinu i uz pomoć dva svedoka se vodi da je to imovina njegovog suseda Albanca”, navodi Anđelković.