Opet bez šanse do pobede

Vratili su se Partizanovi fudbaleri na drugo mesto na tabeli u našem prvenstvu. To je peta utakmica od kako  ih je ponovo preuzeo Blagojević i ni jednom nisu poraženi. A smena se desila posle tri uzastopna neuspeha „crno-belih”, koji su Novu godinu dočekali kao jesenji prvaci. Međutim, u drugom delu šampionata su vrlo brzo lošim igrama ugasili nadu, podgrevanu tokom zime, da će da vrate titulu, kojom su se poslednji put okitili još 2017.

Sa sadašnjim trenerom je padanje ne samo prekinuto, nego se, eto, posle dugo vremena, zakoračilo uvis. Zbog toga u Humskoj ulici mogu da budu zadovoljni s 11 bodova od 15 mogućih, međutim, oni nisu plod poboljšane igre, nego ih je neki povoljan vetar doneo u klub.

Na svakoj od tih pet utakmica Partizan je strepeo do poslednjeg sudijskog zvižduka (u Lučanima i kod kuće protiv Čukaričkog je remizirao, iako je više od poluvremena imao igrača više). Protiv TSC-a (2:1), u Novom Pazaru (3:2) i sada, na početku doigravanja, na svom stadionu protiv Železničara (2:1) postigao je sedam golova, što nije loše, ali teško da bi i njegov najokoreliji pristalica mogao da nabroji toliko stopostotnih šansi.

Nije ih bilo ni protiv Pančevaca. „Crno-bele” može da ohrabri što su našli način da preokrenu rezultat (gubili su s 1:0, a poveli već u 50. minutu). Za oba pogotka zasluge pripadaju spretni strelcima (Ugrešić i A. Kostić), koji su, svako na svoj način, primorali protivnika da plati skuplje, nego što je načinio ceh.

Ali, pravi račun stići će im na kraju ove nedelje. Pred njima su dva najteža moguća protivnika u Srbiji. U sredu ih čeka u Novom Sadu Vojvodina, što će biti bitka prsa u prsa za drugo mesto, a u nedelju „večiti derbi” na Zvezdinom stadionu. Tek ako ta dva meča završe sa štitom, a ne na njemu, moglo bi da se kaže da su stvarno zaustavljena kola, koja su krenula nizbrdo, što bi moglo i da doprinese smirivanju odnosa među Partizanovim velikašima i složniji, osmišljeniji ulazak u novu sezonu.

„Crno-beli”, ni kada su pobeđivali od kada njima ponovo komanduje Blagojević, nisu nijednom bili nadmoćni, nijednom nisu bezbrižno dočekali kraj utakmice. Još nisu naučili lekciju (ili, ako su je znali, nisu još našli gde su je izgubili) da nateraju protivnika da igra kako mu oni sviraju, a protiv novosadskih i, pogotovo, beogradskih „crveno-belih” ne može da se računa da će nekako već da se prođe.  

Doduše, Partizanu zbog toga što nema vezni red, koji stvara šanse, odgovara da igra na protivnapade, jer tada protivnička odbrana nije zbijena, ima mnogo prostora za prodiranje, međutim, njegova odbrana dosad nije bila garant da će mreža da mu ostane nenačeta.

Blagojević odlično zna igrače, koje ima na raspolaganju (vodio ih je do 1. novembra prošle godine), a i rivale (ko ozbiljno prati naš fudbal mora stalno da ima pod lupom oba „crveno-bela” tima), pa, možda, može da isproba neku alhemiju. Uostalom, tako je iznenadio kada je prvi put izveo ekipu protiv Crvene zvezde i umesto „neizbežnog” poraza izvukao nerešeno. Ali, ni rivali neće da pošalju svoj mozak na otavu.

Kako-tako Partizan je stao na odskočnu dasku. Ne bi se reklo da ima snagu i veštinu da se vine mnogo visoko, ali htenje i samopregor bi morao da nađe za ta nekoliko dana u kojima će da se reši njegova sudbina u ovoj sezoni.