Ponovo o zločinu na Tulovim gredama

Moj tekst „Zlo­čin na Tu­lo­vim gre­da­ma”, ob­ja­vljen na ovim stra­ni­ca­ma 31. mar­ta, iza­zvao je po­pri­lič­no ko­men­ta­ra i pi­ta­nja u ve­zi s ubi­stvom de­de po­zna­tog hr­vat­skog in­ter­na­ci­o­nal­nog fud­ba­le­ra Lu­ke Mo­dri­ća, po ko­jem je i do­bio ime, ko­ja su se od­no­si­la na kon­sta­ta­ci­ju funk­ci­o­ne­ra ob­ro­vač­ke mi­li­ci­je da je nje­go­vo ubi­stvo po­sle­di­ca nje­go­ve sa­rad­nje s hr­vat­skim te­ro­ri­sti­ma, ko­ji su se kri­li po Ve­le­bi­tu i ubi­ja­li Sr­be i pri­pad­ni­ke JNA i TO, te da je uhva­ćen „in fla­gran­ti” ka­da im je no­sio hra­nu i pre­no­sio in­for­ma­ci­je, zbog če­ga se ne mo­že ni sma­tra­ti ci­vil­nom žr­tvom.

Na­i­me, ne­ki mi­sle da je moj iz­vor ne­po­u­zdan i da ni­je ko­rekt­no što sam mu po­ve­ro­vao i to jav­no ob­ja­vio. Ko­ri­stim ovu pri­li­ku da i nji­ma i osta­lim či­ta­o­ci­ma po­ja­snim da sam mu po­ve­ro­vao za­to što sam za nje­go­vu tvrd­nju imao i pot­kre­plje­nje u sud­skim do­ku­men­ti­ma hr­vat­skih pra­vo­sud­nih or­ga­na, ko­je ću ci­ti­ra­ti u na­stav­ku.

Žu­pa­nij­sko dr­žav­no od­vet­ni­štvo (ŽDO) u Za­dru re­še­njem br. KT-19/92 od 9. ma­ja 2016, ko­je pot­pi­su­je za­me­nik Ra­do­van Mar­ja­no­vić, ob­u­sta­vlja is­tra­gu pro­tiv osum­nji­če­nih:

a) Đor­đa Je­li­ća i Bog­da­na Ga­gi­ća „da su 18. de­cem­bra 1991. u Ja­se­ni­ca­ma, op­šti­na Ob­ro­vac, u za­se­o­ku ’Me­ki Do­ci’, kao pri­pad­ni­ci mi­li­ci­je tzv. ’SAO Kra­ji­ne’, i to kao čel­ni­ci tzv. ’spe­ci­jal­nog vo­da’ te mi­li­ci­je (…) da­li na­log osta­lim za sa­da ne­u­tvr­đe­nim pri­pad­ni­ci­ma tog spe­ci­jal­nog vo­da, da li­kvi­di­ra­ju gru­pu ci­vil­nih oso­ba hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti, uglav­nom sta­ri­je do­bi, pa su ti pri­pad­ni­ci to i uči­ni­li na na­čin da su hi­ci­ma iz va­tre­nog oruž­ja ubi­li Lu­ku Mo­dri­ća (i još šest oso­ba), ko­je oso­be ni­su pru­ža­le ni­ka­kav ot­por” i

b) Mla­de­na Olu­i­ća i Živ­ka Ma­cu­re „da su kao pri­pad­ni­ci ne­pri­ja­telj­ske voj­ne for­ma­ci­je, 18. de­cem­bra 1991, u me­stu Za­ton kod Ob­rov­ca, iz va­tre­nog oruž­ja ubi­li Lu­ku Mo­dri­ća zva­nog ’Lu­ća’ dok je ču­vao ov­ce i to sa­mo za­to jer je Hr­vat”, ko­ja de­la su kva­li­fi­ko­va­na kao rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva.

Kao raz­log za ob­u­sta­vlja­nje is­tra­ge na­vo­di se da su u „du­go­traj­noj, obim­noj i de­talj­noj is­tra­zi”, ko­ju su od vre­me­na iz­vr­še­nja kri­vič­nih de­la oba­vlja­li: Po­li­cij­ska upra­va za­dar­ska, Is­tra­žni cen­tar Okru­žnog su­da u Za­dru, Voj­ni sud u Za­gre­bu, Voj­ni sud u Spli­tu i ŽDO u Za­dru, „pro­ve­re­ne i vi­še pu­ta sve mo­gu­će okol­no­sti i iz­vo­ri po­sred­nih i ne­po­sred­nih sa­zna­nja o de­lu i po­či­ni­o­ci­ma”, ali „na­ža­lost ne po­sto­ji ni­ti je­dan di­rek­tan i kon­kre­tan iz­vor sa­zna­nja o po­či­ni­o­ci­ma i na­lo­go­dav­ci­ma zlo­či­na”.

Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je, Po­li­cij­ska upra­va za­dar­ska 10. ju­la 2020. pod­no­si ŽDO u Spli­tu kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv „osum­nji­če­ni­ka Želj­ka Ba­dže (1961) iz Bi­li­ša­na, op­šti­na Ob­ro­vac, s po­sljed­njim pri­ja­vlje­nim pre­bi­va­li­štem u Du­brov­ni­ku, Iva Voj­no­vi­ća 31, ne­po­zna­tog dr­ža­vljan­stva, na­la­zi se u Austra­li­ji” zbog po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da bi po­či­nio isto kri­vič­no de­lo, na osno­vu ko­je je taj or­gan 31. av­gu­sta 2021. otvo­rio is­tra­gu, a 2. ja­nu­a­ra 2024. po­di­gao i op­tu­žni­cu:

„da je da­na 18. de­cem­bra 1991. oko 10.00 sa­ti (…), u ta­da oku­pi­ra­nom me­stu Za­ton Ob­ro­vač­ki u bli­zi­ni sta­re ce­ste (tzv. maj­stor­ske ce­ste), ko­ja vo­di pre­ma za­se­o­ku Me­ki Do­ci i da­lje pre­ko pla­ni­ne Ve­le­bit pre­ma Sve­tom Ro­ku, kao za­po­ved­nik spe­ci­jal­nog vo­da Sta­ni­ce jav­ne bez­bed­no­sti (SJB) Ob­ro­vac i pri­pad­nik srp­skih pa­ra­voj­nih je­di­ni­ca, odo­bra­vao i za­jed­no s pri­pad­ni­ci­ma tog vo­da osob­no su­de­lo­vao u ubi­stvu ci­vi­la na na­čin da bi za­jed­no s ne­po­zna­tim pri­pad­ni­ci­ma spe­ci­jal­nog vo­da SJB Ob­ro­vac, vo­zi­li­ma ’Land Ro­ver’ i kom­bi vo­zi­lom tzv. ’ma­ri­ca’, pre­sre­li Lu­ku Mo­dri­ća, si­na pok. Sti­pa­na, ro­đe­nog 1925, ko­ji je bio u is­pa­ši ko­za u bli­zi­ni nje­go­ve sta­re po­ro­dič­ne ku­će, te bez ika­kvog raz­lo­ga, s ci­ljem da ga usmr­te iz va­tre­nog oruž­ja pu­ca­li u nje­go­vom prav­cu, usled če­ga je od za­do­bi­je­nih strel­nih po­vre­da od­mah pre­mi­nuo, pa da je ti­me po­či­nio kri­vič­no de­lo pro­tiv čo­več­no­sti i me­đu­na­rod­nog pra­va – rat­nog zlo­či­na pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva.

U obra­zlo­že­nju op­tu­žni­ce, ko­ju pot­pi­su­je za­me­nik Re­ne La­u­ra, na­vo­di se da je za oce­nu po­sto­ja­nja kriv­nje okri­vlje­ni­ka za kri­vič­no de­lo ko­je mu se op­tu­žni­com sta­vlja na te­ret od od­luč­nog zna­ča­ja is­kaz sve­do­ka (ime iz­o­sta­vlje­no u me­dij­skoj pre­zen­ta­ci­ji) ko­ji je „vr­lo de­talj­no i okol­no­sno” opi­sao do­ga­đaj, ko­ji u in­ter­pre­ta­ci­ji auto­ra op­tu­žni­ce gla­si:

„U in­kri­mi­ni­sa­nom vre­me­nu skri­vao se u šu­mi i u spi­lja­ma na Ve­le­bi­tu te mu je (srod­stvo iz­o­sta­vlje­no) Lu­ka Mo­drić zva­ni ’Lu­ća’ u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma do­no­sio hra­nu bez kon­tak­ta sa njim ob­zi­rom da su se srp­ski po­lo­ža­ji na­la­zi­li na do­mi­nant­nom br­du Bo­bi­ja i ce­lo pod­ruč­je su ima­li pod nad­zo­rom. Lu­ka Mo­drić bi na­sta­vio ču­va­ti ko­ze dok bi sve­dok skri­va­ju­ći se uzeo hra­nu. Sve­dok je de­ci­di­ra­no is­ka­zao da je da­na 18. de­cem­bra 1991. u ju­tar­njim sa­ti­ma oko 8:30 sa­ti Lu­ka Mo­drić naj­lon­sku vre­ći­cu sa hra­nom osta­vio po­red jed­ne smre­ke u ko­joj se skri­vao u šu­mi bli­zu sta­re ce­ste za Sv. Rok ko­ja se zo­ve ’Alan­ska’ ili ’maj­stor­ska ce­sta’, da su se vi­de­li kroz gra­ne i krat­ko re­kli da se vi­de dru­gi dan. Lu­ka Mo­drić da je kre­nuo pre­ma ko­za­ma ko­je su se na­la­zi­le ju­žni­je niz br­do i da se tu za­dr­žao iz­me­đu ko­za. Uda­lje­nost iz­me­đu njih dvo­ji­ce da je bi­la naj­vi­še oko 200 me­ta­ra va­zdu­šne li­ni­je, da bi istog vi­deo ka­da bi iza­šao na či­sti­nu i da je bio ode­ven u rad­ni iz­be­lje­ni ka­put. U jed­nom tre­nut­ku pri­je pod­ne da je vi­deo da iz sme­ra Ob­rov­ca ce­stom do­la­ze dva vo­zi­la, Land Ro­ver i ’po­li­cij­ska ma­ri­ca’, iz ko­jih se ču­la pe­sma. Za­klju­čio je da se ra­di o pri­pad­ni­ci­ma mi­li­ci­je ili voj­ske Kra­ji­ne te ka­da su do­šli do me­sta gde se ot­pri­li­ke na­la­zio Lu­ka Mo­drić da su se vo­zi­la za­u­sta­vi­la kraj ce­ste i da su uga­si­li mo­to­re. Ne­tko od njih da je vik­nuo ’Aj­de va­mo!’ a po­tom ne­ko­li­ko pu­ta ’Idi na­pred!’. U tom tre­nut­ku da ni­ko­ga od ovih oso­ba ni­je vi­deo i da ni­je vi­deo ko­me vi­ču, ali da je pret­po­sta­vio da se ra­di o … Lu­ki ob­zi­rom da je on je­di­ni bio na tom pod­ruč­ju. Na­kon ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka da je čuo ra­fa­le iz auto­mat­skog oruž­ja, za­tim je­dan po­je­di­na­čan pu­canj na­kon ko­jeg je na­stu­pi­la ti­ši­na.”

U ostat­ku po­du­že in­ter­pre­ta­ci­je is­ka­za ovog sve­do­ka na­vo­di se ka­ko se sve­dok ce­log da­na skri­vao, a u su­mrak da je kod nje­ga do­šao i Lu­kin sin Sti­pe (fud­ba­le­rov otac) i re­kao mu da su se ko­ze vra­ti­le ku­ći, ali da mu ne­ma oca, ka­da je i on po­sum­njao da je ubi­jen, što mu je to­kom ve­če­ri po­tvr­di­la i maj­ka, ko­ja mu je do­ne­la ve­če­ru dok se skri­vao u ne­pri­stu­pač­nom ka­njo­nu re­ke Zr­ma­nje, a „to­kom vre­me­na u raz­go­vo­ri­ma i jav­nim po­go­vo­rom da je do­bio sa­zna­nja da su istog da­na pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­nog vo­da po­bi­li me­šta­ne u Me­kim Do­ci­ma i da im je ta­da za­po­ved­nik bio Želj­ko Ba­dža”.

Sve­do­ki­nja (part­ner­ka Lu­ki­nog si­na Želj­ka) na­vo­di da joj je po­zna­to da je Lu­ća znao da no­si hra­nu u br­do gde se skri­vao nje­gov ro­đak i da je bi­la pri­ča da je mo­žda ubi­jen zbog to­ga. Sve­dok (srp­ski mi­li­ci­o­ner) sve­do­či da je bi­la pri­ča da su pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­nog vo­da kod Lu­će pro­na­šli dva hle­ba i da su sum­nja­li da je to za hr­vat­ske voj­ni­ke, a sve­dok (ta­ko­đe srp­ski mi­li­ci­o­ner) na­vo­di da su pre Lu­ći­nog ubi­stva, na Ve­le­bi­tu, na pre­de­lu Kra­lji­či­na vra­ta, ubi­je­ni pri­pad­ni­ci JNA i da se pri­ča­lo da bi po­či­ni­o­ci ovog zlo­či­na mo­gli da bu­du pri­pad­ni­ci voj­ne po­li­ci­je – re­zer­vnog sa­sta­va JNA.

Ne­ko­li­ko sve­do­ka na­vo­de da bi o ubi­stvu Lu­ke Mo­dri­ća (i ci­vi­la ubi­je­nih istog da­na u Me­kom Do­cu) mo­gli da zna­ju Lu­ki­ni si­no­vi bli­zan­ci Želj­ko i Sti­pe, ko­ji su u vre­me ubi­stva bi­li u se­lu i ko­ji­ma je do­zvo­lje­no da oca sa­hra­ne na ob­ro­vač­kom gro­blju, a za­tim da s pro­pu­sni­ca­ma kra­ji­ških vla­sti or­ga­ni­zo­va­no na­pu­ste pod­ruč­je pod srp­skom kon­tro­lom, ali da ni­su že­le­li o to­me da pri­ča­ju, a ni­su se po­ja­vi­li ni kao sve­do­ci u ovom kri­vič­nom pred­me­tu, što im, kroz pri­ču dru­gih sve­do­ka, spo­či­ta­va i autor op­tu­žni­ce.

Kao čo­vek iz pra­vo­sud­ne pro­ve­ni­jen­ci­je, pri­me­ću­jem da split­ski tu­ži­lac ni­je imao na ras­po­la­ga­nju ni­je­dan do­kaz vi­še od za­dar­skog tu­ži­o­ca, ko­ji je imao pro­fe­si­o­nal­nu hra­brost da od­u­sta­ne od is­tra­ge, za raz­li­ku od split­skog, ko­ji je oči­to pod­le­gao pri­ti­sku jav­no­sti i po­di­gao op­tu­žni­cu pre ne­go op­tu­že­ni umre (je­dan sve­dok go­vo­ri o nje­go­voj ne­iz­le­či­voj bo­le­sti).

Želj­ko Ba­dža je u vre­me obe­lo­da­nji­va­nja op­tu­žni­ce bio u Sr­bi­ji, gde se vra­tio zbog bo­le­sti i gde je usko­ro i umro. Kad okri­vlje­nik umre u to­ku tra­ja­nja kri­vič­nog po­stup­ka, po­stu­pak se ob­u­sta­vlja. Ne­ma su­đe­nja, a sa­mim tim ni pre­i­spi­ti­va­nja op­tu­žni­ce u kon­tra­dik­tor­nom po­stup­ku. U kon­kret­nom slu­ča­ju naj­za­do­volj­ni­ji je autor op­tu­žni­ce jer nje­go­vo de­lo ne ide na ve­ri­fi­ka­ci­ju, a naj­ne­za­do­volj­ni­ji su srod­ni­ci op­tu­že­nog jer ne po­sto­ji za­kon­ska mo­guć­nost da zah­te­va­ju is­pi­ti­va­nje op­tu­žbe.

*Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista