„Kaleidoskop” u Galeriji Matice srpske

Novi Sad – Pred publikom je nova izložba Galerije Matice srpske koja kroz metaforu kaleidoskopa, optike prelamanja jednog pogleda u mnoštvo drugih simetričnih, predstavlja stvaralaštvo četvorice novosadskih umetnika takoreći iste generacije i kulturnog konteksta, ali specifične pojedinačne likovne poetike. To su Milan Solarov (1933–2019), Mladen Marinkov (1947–2023), Ratomir Kulić (1948) i Dragomir Ugren (1951). Sva četvorica su radila u muzejskim institucijama Novog Sada, ali to ovim umetnicima nije i jedino zajedničko. Svako od njih je i darodavac Galerije Matice srpske koja čuva njihove poklon-zbirke, iz kojih su i odabrana dela za ovu izložbu pod naslovom „Kaleidoskop: Solarov/Kulić/Ugren/Marinkov”.

Galerija time nastavlja svoju posvetu ovogodišnjem obeležavanju 200 godina postojanja Matice srpske, nakon što je ovde u februaru otvorena izložba „Umetnička zbirka Matice srpske” o istoriji, začetku i razvoju te zbirke, sakupljene pod Matičinim krovom, ukazala je upravnica GMS Tijana Palkovljević Bugarski novinarima u susret novoj izložbi, koja je ovih dana otvorena.

Sada je želja da se javnosti izloži i deo kolekcije savremene umetnosti, a ona pokazuje da ideja Matice o darodarstvu – kako je navela upravnica, traje, i da je Galerija u stalnom dijalogu sa savremenim stvaraocima, baš kao što je nekada to radila sa umetnicima poput Novaka Radonjića, Uroša Predića, Paje Jovanovića.

„U ovom našem kaleidoskopu preplela su se četiri autora, i četiri kustosa. Čini nam se da će ovo biti posebna i drugačija izložba za naš prostor, uopšte za novosadsku izložbenu scenu", kaže upravnica, navodeći neke od poveznica četvorice umetnika čija su dela izložena.

Naime, Milan Solarov, koji je u toj grupi umetnika najstariji, bio je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i upravnik GMS u jednom mandatu. Ratomir Kulić je kao kustos i konzervator proveo više od 40 godina u GMS. Mladen Marinkov je u jednom kratkom periodu vodio Galeriju Rajka Mamuzića, a Dragomir Ugren je u više mandata bio direktor Muzeja savremene umetnosti.

Njihove poklon-zbirke Galeriji Matice srpske postale su trajno i deo nacionalnog kulturnog nasleđa. Četvorku povezuje i nekadašnja galerija „Zlatno oko” u Novom Sadu koja više ne postoji. Dugi niz godina vodio ju je Sava Stepanov, njihov zajednički prijatelj i takođe darodavac GMS. Stoga u sredini velike izložbene sale, u sklopu „Kaleidoskopa”, sada stoji konstrukcija kao mala Galerija „Zlatno oko”, a u njoj još jedan krug preplitanja i dela četvorice umetnika.

„Želeli smo da podsetimo Novosađane na taj prostor koji je bio izuzetno važan za savremenu umetničku praksu osamdesetih, devedesetih i početkom dvehiljaditih", kazala je upravnica.

Autorski tim izložbe čine stručnjaci Galerije Matice srpske, koji će publici tokom pratećeg programa i vođenja kroz „Kaleidoskop” petkom i vikendom, tumačiti izložbene segmente iz perspektive istoričara umetnosti (Mirjana Brmbota), umetnika (Danilo Vuksanović, Luka Kulić) i filozofa (Goran Vujkov).

Na izložbi je postavljeno i desetak legendi o problemima umetničkog delovanja, što otvara prostor za razgovore na ove teme, a jedna od njih tiče se uloge umetnika kao delatnika u muzeju. Danilo Vuksanović, koji je i sam umetnik i delatnik, kaže da se ta uloga može tumačiti na više načina, a da je ovde izdvojena upravo zato što referiše na pomenutu četvorku, o kojima će studiozniji tekstovi biti objavljeni u katalogu izložbe koji je u pripremi.

Jedan od njih je vajar Mladen Marinkov, za koga Vuksanović navodi da je različitim tehnikama ukazivao na odnos kamerne-galerijske i prostorne skulpture, a da će svakako najviše ostati zapamćen po Kapiji ili Fontani želja na novosadskom Trgu mladenaca.

„Ona je realizovana 1998. godine, izazvala veliku pažnju javnosti, kako pozitivnu, tako i negativnu, pa je 2022, on osetio potrebu da nama pokloni sedamnaest svojih, po njemu najboljih, dela. Taj čin u neku ruku objašnjava i ulogu naše ustanove, jer svi ti umetnici su se ipak odlučili da svoja najbolja dela poklone Galeriji Matice srpske", kazao je Vuksanović.

Kustos i umetnik Luka Kulić kaže da je ova izložba još jedna u kontinuitetu višegodišnjih nastojanja Galerije Matice srpske da se predstavi kao misleći muzej koji kritički preispituje svoje delovanje i svoju kolekciju, uopšte umetnost i način na koji o umetničkim temama komunicira sa javnošću. Pozicija Galerije u ovom kontekstu, po rečima muzejskog edukatora i filozofa Gorana Vujkova, jeste da integriše posetioca, uvuče ga u jedan svet umetnosti, postavi ga između reči i dela i pred pitanja o odnosu posmatrač – umetnost.