Fon der Lajenova na udaru kritika iz Ankare

Predsednica Evropske komisije se založila za kompletiranje i jačanje Evropske unije kako više ne bi bila izložena pritiscima ne samo Rusije i Kine nego i Turske, iako je ta zemlja decenijama kandidat za ulazak u evropsku porodicuOdnosi Turske i Evropske unije iznova su se našli na proveri posle izjave predsednice Evropske komisije Ursule fon der, koja je u istom kontekstu kritikovala Rusiju, Kinu i Tursku da pokušavaju da blokiraju proces jačanja Zapadne Evrope. Na jednoj svečanosti u Hamburgu ona je u tom okviru stavila znak jednakosti između Moskve i Pekinga kao i Ankare, iako je Turska već decenijama kandidat za ulazak u evropsku porodicu.

„Mi moramo da kompletiramo i ojačamo Evropsku uniju kako ne bi bili izložena pritiscima Rusije, Turske i Kine”, istakla je predsednica Evropske komisije.

Reagujući na ovu izjavu, turski šef diplomatije Hakan Fidan je kratko rekao: „Ova nesrećna izjava je za žaljenje.”

On je potvrdio da je u međuvremenu bio u telefonskom kontaktu sa Ursulom fon der Lajen, ali nije izneo detalje razgovora.

U vladajućoj turskoj Partiji pravde i razvoja (AKP) su, za razliku od šefa diplomatije, bili mnogo oštriji u kritici predsednice Evropske komisije.

„Ursula fon der Lajen je izgubila viziju Evropske unije. To je teška greška svrstavati Tursku, koja je kandidat za ulazak u EU, u isti koš sa Moskvom i Pekingom”, izjavio je Omer Čelik, predstavnik za medije vladajuće AKP.

U Evropskoj komisiji su pokušali da objasne da je Ursula fon der Lajen na taj način želela samo da ukaže na geopolitički značaj Ankare u regionu, njenu veličinu i ambicije. Turska se sagledava kao važan faktor u tom delu sveta, kažu u EU.

Fon der Lajenova se našla na udaru i u samoj Evropskoj uniji. „Turska je jezgro NATO-a, ključni partner u borbi protiv ilegalne migracije, energetski koordinator i odbrambeni faktor na jugoistočnom krilu vojnog saveza”, izjavio je bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Izjavu Fon der Lajenove kritikovao je i izvestilac Evropskog parlamenta za Tursku Načo Sančez Amor.

Ona je svrstala Tursku u isti koš sa Rusijom i Kinom, što je totalno u suprotnosti sa sadašnjom stvarnošću, naglasio je on.

Pojedini lokalni novinari u Turskoj smatraju da ova izjava Fon der Lajenove nije slučajna nego da je ona na taj način želela da se „osveti” predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu zbog diplomatskog ponižavanja koje je doživela u Istanbulu u aprilu 2021. godine. Ona se tada, tokom zvaničnog razgovora u kome su učestvovali predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i Erdogan, našla po strani, jedno vreme je stajala da bi na kraju završila na sofi, podalje od sagovornika. U Ankari su tada objasnili da je sve urađeno u skladu „sa protokolom i tradicijom”.

Najnovija izjava predsednice EU očigledno nije slučajna: ona je potvrdila ono što se zna decenijama: u Briselu još ima mnogo onih koji imaju rezervisan stav prema prijemu Turske u EU. Pogotovo što je reč o muslimanskoj zemlji koja ima 90 miliona stanovnika.

Ankara je podnela zahtev za ulazak u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) još davne 1987. godine, a status kandidata stekla je tek krajem prošlog veka. Pristupne pregovore otvorila je 2005. godine, ali je još na samom početku tog procesa. Razgovori su do sada završeni samo o jednom od ukupno 35 poglavlja.

Poslednjih godina pregovori su „na ledu” pošto u Briselu tvrde da se Ankara sve više udaljava od demokratskih standarda unije, da ne poštuje osnovna ljudska prava i slobode, odnosno da progoni novinare i političke protivnike Erdoganove vlasti. Ali i pored toga Brisel nije Ankari do kraja zatvorio svoje kapije jer je ona značajan faktor u borbi protiv terorizma i ilegalnih migranata koji su poslednjih godina preplavili i Tursku i mnoge zemlje EU.

Odnose Ankare i Evropske unije godinama opterećuje i nerešeno „kiparsko pitanje”: u Briselu, kao i u Ujedinjenim nacijama zalažu se za ponovno ujedinjenje ostrva koje je podeljeno posle turske vojne intervencije 1974. godine. Ankara je, međutim, za stvaranje dve nezavisne države – Turske i Grčke.

Najnoviji nesporazum potvrđuje da početnog entuzijazma o integraciji Turske u EU više nema ni u Briselu niti u Ankari, ukoliko ga je istinski govoreći ikada i bilo. Jedan turski poslanik je izračunao da će Ankara, ukoliko se ne oživi proces integracija sa Briselom, u Evropsku uniju ući tek u 22. veku, ako i tada uspe da nađe kalauz za zamandaljene kapije Brisela. Povremeno može da se čuje ideja da Turska treba, kao i Velika Britanija, da organizuje referendum na kome bi se građani izjasni da li treba i formalno prekinuti jalove pregovore koji se decenijama vrte u mestu.