Osuđeno pedeset mafijaških organizacija

Od osnivanja Posebnog odeljenja Okružnog suda, poznatijeg kao Specijalni sud, doneto je ukupno 50 presuda protiv različitih organizovanih kriminalnih grupa. U fazi suđenja trenutno je 61 predmet, a vodi se više desetina istraga.

Kako objašnjava sudija Maja Kovačević, portparol suda, samo u slučaju takozvane „stečajne mafije” vodi se osam predmeta, jer se postupci često razdvajaju, tako da broj predmeta ne predstavlja broj takozvanih mafija.

Prvi predmet pokrenut pred ovim sudom bio je slučaj „Makina grupa”. Optuženom Željku Maksimoviću, koji je od početka procesa do danas u bekstvu, kao i ostalim članovima grupa sudilo se za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Doneta je oslobađajuća presuda zbog nedostatka dokaza, ali je tu odluku ukinuo Vrhovni sud. U međuvremenu, optuženi su pušteni na slobodu.

Najvažnije suđenje pred Specijalnim sudom bio je proces protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Osuđeno je 12 osoba, a Miloradu Ulemeku Legiji, bivšem komandantu JSO, i Zvezdanu Jovanoviću, nekadašnjem zameniku komandanta te jedinice izrečene su maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina zatvora.

Petorica osuđenih pripadnika „zemunskog klana” u bekstvu su već gotovo šest godina. Presudu Specijalnog suda potvrdio je Vrhovni sud Srbije. Odluka još nije pravosnažna za dvojicu osuđenih na najstrože kazne, jer oni imaju pravo na još jedan žalbeni postupak. Presuda će biti pravnosnažna u trećestepenom postupku.

Ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj atentata na Vuka Draškovića takođe su zločini koji su dobili sudski epilog pred Specijalnim sudom. Izrečena je osuđujuća presuda protiv pripadnika JSO i Ulemeka, koji je i u tom procesu osuđen na 40 godina zatvora. Ova odluka potvrđena je u oba žalbena postupka.

Specijalni sud doneo je prvostepenu presudu i u procesu protiv „zemunskog klana” u kojem se sudilo za 18 ubistava, tri otmice i dva slučaja terorizma. Milorad Ulemek osuđen je i u tom predmetu na 40 godina zatvora, a ista kazna izrečena je i još trojici pripadnika nekada najmoćnije kriminalne grupe u Srbiji.

Početke rada Specijalnog suda obeležila su i suđenja „kruševačkoj”, „požarevačkoj” i „leskovačkoj grupi”. Dva velika sudska procesa protiv novosadskih suparničkih narko-klanova, „veterničke grupe” i „firme” okončana su osuđujućim presudama. Nenad Opačić osuđen je na maksimalnih 12 godina zatvora zbog prodaje droge ali mu je na tu kaznu dodato još tri godine zatvora zbog napada na svedoka u sudnici.

Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu za slučaj primanja mita u Vrhovnom sudu Srbije protiv Ljubomira Vučkovića, sudije tog suda. Prvi put u istoriji našeg pravosuđa na optuženičkoj klupi sedeo je sudija najviše pravosudne instance. Utvrđeno je da je sudija Vučković za mito obećao Zoranu Jotiću Jotki, vođi „kruševačke grupe” da će mu ukinuti presudu od 12 godina zatvora, na koliko ga je osudio Specijalni sud. Sudija Vučković osuđen je na osam godina zatvora, ali mu je Vrhovni sud kaznu umanjio na šest godina.

Sredinom januara 2007. godine počelo je suđenje takozvanoj „stečajnoj mafiji”. Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda, sudije, advokati i biznismeni optuženi su za zloupotrebe službenog položaja, primanje i davanje mita. Ukupno 105 krivičnih dela pripisano je grupi od 36 osoba koja je finansijskim kriminalom zgrnula više od 50 miliona evra. Suđenje je ušlo u treću godinu. Svi optuženi su u međuvremenu pušteni na slobodu, a kraj procesa se ne nazire.

Posle „stečajne”, optuženo je još nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje u dobijale nazive prema opisu krivičnih dela koja su im stavljana na teret. Pred sud su izvedene „drumska”, „carinska”, „naftna”, „saobraćajna”, pa čak i „đubretarska mafija”.

Slučaj „drumska mafija” najveći je po broju optuženih, jer na optuženičkoj klupi sede 53 osobe. Njima se na teret stavlja da su izradom kloniranih kartica za putarinu oštetili preduzeće „Putevi Srbije” za 6,5 miliona evra. Pokrenuto je i više postupaka protiv „duvanske mafije”, čiji članovi nisu međusobno povezani.

Grupa Stanka Subotića Caneta, koji je u bekstvu tereti se da je švercom cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka oštetila državni budžet za 56 miliona nemačkih maraka i osam miliona dolara. Tužilaštvo tereti Mihalja Kertesa, bivšeg direktora carine, kao i zaposlene u Upravi carina da su omogućavali ulazak teretnih vozila – kamiona preduzeća „Mia” sa cigaretama bez carinskog evidentiranja na graničnim prelazima. Pripadnicima MUP-a stavlja se na teret da su sprečavali bilo kakvu kontrolu poslovanja Subotićeve firme „Mia”.

Takozvana „Badžina grupa” optužena je za šverc cigareta „težak” oko 2.000.000 dolara. Prvooptuženi je Siniša Stojčić, brat Radovana Stojčića Badže, bivšeg zamenika ministra MUP-a, ubijenog 1996. godine pod nerasvetljenim okolnostima, a pored njega terete se i načelnici stanica policije u Nišu i Zaječaru, kao i radnici carine.

Treći predmet protiv „duvanske mafije” još je u fazi istrage. Osumnjičen je Marko Milošević, sin pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića, njegova supruga Mira Marković kao i Bojana Bajrušević, udovica Vladana Kovačevića Trefa, ubijenog pod nerazjašnjenim okolnostima 1996. godine. Ova grupa je imala državnu logističku podršku u trgovini cigaretama. Deo profita od prodaje cigareta bio je namenjen održavanju političkog režima tokom devedesetih godina prošloga veka.

Još jednu grupu „duvanske mafije” predvodio je podgorički biznismen Anton Stanaj, sin Roka Stanaja, vlasnika kompanije „Rokšped”.

Početkom septembra 2007. godine počelo je suđenje Mihalju Kertesu, koji se tereti u aferi „Kipar”, da je omogućio i organizovao prenošenje višemilionskih suma novca iz državnog budžeta na račune na Kipru za vreme vladavine Miloševića. U optužnici se navodi da su članovi grupe bili Milošević i dvojica potpredsednika Savezne vlade, pokojni Jovan Zebić, kao i Nikola Šainović koji je u pritvoru Haškog tribunala. Na računima na Kipru završilo je, prema optužnici, 60 miliona evra državnog novca.

Specijalni sud vodi dva postupka protiv militantnih islamističkih grupa, poznatih kao vehabije. Prva optužnica podignuta je u septembru 2007. godine protiv Senada Ramovića i još 14 osoba iz Novog Pazara i okoline. Na teret im je stavljena priprema ubistva novopazarskog muftije Moamera Zukorlića, kao i teroristički napadi na objekte u Beogradu. Još jedna četvoročlana grupa vehabija optužena je za planiranje napada na policiju tokom fudbalske utakmice u Novom Pazaru.

Darko Erceg tereti se za šverc i prodaju droge, organizovanje grupe u kojoj su bili i strani državljani, kao i rasturanje droge u Švedskoj i Danskoj. Suđenje Ercegovoj grupi počelo je krajem 2007. godine. Prilikom hapšenja policija je kod njega našla oko 27 kilograma heroina i oko dva i po kilograma kokaina. Prema optužnici, u njegovoj kući u Beogradu ostali članovi grupe su drogu razblaživali i pakovali u pakete od po 500 grama. U toj kući je nađena i izvesna količina paracetamola i kofeina, koji su korišćeni za razblaživanje heroina, a droga je bila namenjena ilegalnom tržištu zapadne Evrope.

U toku je suđenje poznatom beogradskom advokatu Nebojši Pavloviću i grupi policajaca kojima se na teret stavlja da su za mito oslobađali kriminalce iz pritvora i ublažavali optužbe protiv njih.

Dorotea Čarnić