Осуђено педесет мафијашких организација

Од оснивања Посебног одељења Окружног суда, познатијег као Специјални суд, донето је укупно 50 пресуда против различитих организованих криминалних група. У фази суђења тренутно је 61 предмет, а води се више десетина истрага.

Како објашњава судија Маја Ковачевић, портпарол суда, само у случају такозване „стечајне мафије” води се осам предмета, јер се поступци често раздвајају, тако да број предмета не представља број такозваних мафија.

Први предмет покренут пред овим судом био је случај „Макина група”. Оптуженом Жељку Максимовићу, који је од почетка процеса до данас у бекству, као и осталим члановима група судило се за убиство полицијског генерала Бошка Бухе. Донета је ослобађајућа пресуда због недостатка доказа, али је ту одлуку укинуо Врховни суд. У међувремену, оптужени су пуштени на слободу.

Најважније суђење пред Специјалним судом био је процес против оптужених за убиство премијера Зорана Ђинђића. Осуђено је 12 особа, а Милораду Улемеку Легији, бившем команданту ЈСО, и Звездану Јовановићу, некадашњем заменику команданта те јединице изречене су максималне затворске казне од по 40 година затвора.

Петорица осуђених припадника „земунског клана” у бекству су већ готово шест година. Пресуду Специјалног суда потврдио је Врховни суд Србије. Одлука још није правоснажна за двојицу осуђених на најстроже казне, јер они имају право на још један жалбени поступак. Пресуда ће бити правноснажна у трећестепеном поступку.

Убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића такође су злочини који су добили судски епилог пред Специјалним судом. Изречена је осуђујућа пресуда против припадника ЈСО и Улемека, који је и у том процесу осуђен на 40 година затвора. Ова одлука потврђена је у оба жалбена поступка.

Специјални суд донео је првостепену пресуду и у процесу против „земунског клана” у којем се судило за 18 убистава, три отмице и два случаја тероризма. Милорад Улемек осуђен је и у том предмету на 40 година затвора, а иста казна изречена је и још тројици припадника некада најмоћније криминалне групе у Србији.

Почетке рада Специјалног суда обележила су и суђења „крушевачкој”, „пожаревачкој” и „лесковачкој групи”. Два велика судска процеса против новосадских супарничких нарко-кланова, „ветерничке групе” и „фирме” окончана су осуђујућим пресудама. Ненад Опачић осуђен је на максималних 12 година затвора због продаје дроге али му је на ту казну додато још три године затвора због напада на сведока у судници.

Специјално тужилаштво подигло је оптужницу за случај примања мита у Врховном суду Србије против Љубомира Вучковића, судије тог суда. Први пут у историји нашег правосуђа на оптуженичкој клупи седео је судија највише правосудне инстанце. Утврђено је да је судија Вучковић за мито обећао Зорану Јотићу Јотки, вођи „крушевачке групе” да ће му укинути пресуду од 12 година затвора, на колико га је осудио Специјални суд. Судија Вучковић осуђен је на осам година затвора, али му је Врховни суд казну умањио на шест година.

Средином јануара 2007. године почело је суђење такозваној „стечајној мафији”. Горан Кљајевић, председник Трговинског суда, судије, адвокати и бизнисмени оптужени су за злоупотребе службеног положаја, примање и давање мита. Укупно 105 кривичних дела приписано је групи од 36 особа која је финансијским криминалом згрнула више од 50 милиона евра. Суђење је ушло у трећу годину. Сви оптужени су у међувремену пуштени на слободу, а крај процеса се не назире.

После „стечајне”, оптужено је још неколико организованих криминалних група које у добијале називе према опису кривичних дела која су им стављана на терет. Пред суд су изведене „друмска”, „царинска”, „нафтна”, „саобраћајна”, па чак и „ђубретарска мафија”.

Случај „друмска мафија” највећи је по броју оптужених, јер на оптуженичкој клупи седе 53 особе. Њима се на терет ставља да су израдом клонираних картица за путарину оштетили предузеће „Путеви Србије” за 6,5 милиона евра. Покренуто је и више поступака против „дуванске мафије”, чији чланови нису међусобно повезани.

Група Станка Суботића Цанета, који је у бекству терети се да је шверцом цигарета током деведесетих година прошлог века оштетила државни буџет за 56 милиона немачких марака и осам милиона долара. Тужилаштво терети Михаља Кертеса, бившег директора царине, као и запослене у Управи царина да су омогућавали улазак теретних возила – камиона предузећа „Миа” са цигаретама без царинског евидентирања на граничним прелазима. Припадницима МУП-а ставља се на терет да су спречавали било какву контролу пословања Суботићеве фирме „Миа”.

Такозвана „Баџина група” оптужена је за шверц цигарета „тежак” око 2.000.000 долара. Првооптужени је Синиша Стојчић, брат Радована Стојчића Баџе, бившег заменика министра МУП-а, убијеног 1996. године под нерасветљеним околностима, а поред њега терете се и начелници станица полиције у Нишу и Зајечару, као и радници царине.

Трећи предмет против „дуванске мафије” још је у фази истраге. Осумњичен је Марко Милошевић, син покојног председника СРЈ Слободана Милошевића, његова супруга Мира Марковић као и Бојана Бајрушевић, удовица Владана Ковачевића Трефа, убијеног под неразјашњеним околностима 1996. године. Ова група је имала државну логистичку подршку у трговини цигаретама. Део профита од продаје цигарета био је намењен одржавању политичког режима током деведесетих година прошлога века.

Још једну групу „дуванске мафије” предводио је подгорички бизнисмен Антон Станај, син Рока Станаја, власника компаније „Рокшпед”.

Почетком септембра 2007. године почело је суђење Михаљу Кертесу, који се терети у афери „Кипар”, да је омогућио и организовао преношење вишемилионских сума новца из државног буџета на рачуне на Кипру за време владавине Милошевића. У оптужници се наводи да су чланови групе били Милошевић и двојица потпредседника Савезне владе, покојни Јован Зебић, као и Никола Шаиновић који је у притвору Хашког трибунала. На рачунима на Кипру завршило је, према оптужници, 60 милиона евра државног новца.

Специјални суд води два поступка против милитантних исламистичких група, познатих као вехабије. Прва оптужница подигнута је у септембру 2007. године против Сенада Рамовића и још 14 особа из Новог Пазара и околине. На терет им је стављена припрема убиства новопазарског муфтије Моамера Зукорлића, као и терористички напади на објекте у Београду. Још једна четворочлана група вехабија оптужена је за планирање напада на полицију током фудбалске утакмице у Новом Пазару.

Дарко Ерцег терети се за шверц и продају дроге, организовање групе у којој су били и страни држављани, као и растурање дроге у Шведској и Данској. Суђење Ерцеговој групи почело је крајем 2007. године. Приликом хапшења полиција је код њега нашла око 27 килограма хероина и око два и по килограма кокаина. Према оптужници, у његовој кући у Београду остали чланови групе су дрогу разблаживали и паковали у пакете од по 500 грама. У тој кући је нађена и извесна количина парацетамола и кофеина, који су коришћени за разблаживање хероина, а дрога је била намењена илегалном тржишту западне Европе.

У току је суђење познатом београдском адвокату Небојши Павловићу и групи полицајаца којима се на терет ставља да су за мито ослобађали криминалце из притвора и ублажавали оптужбе против њих.

Доротеа Чарнић