Češljanje srpskog podzemlja

Mafija u Srbiji ovih dana postaje ugrožena vrsta. MUP Srbije je protekle nedelje razbio četiri organizovane kriminalne grupe iz kojih je uhapšeno ukupno 39 ljudi. Za petoricom se intenzivno traga.

Naravno, srpska mafija neće doći na Uneskovu listu zaštićenih vrsta, ali nažalost neće ni izumreti. Prema podacima iz nedavno završene „Bele knjige o organizovanom kriminalu” koju je MUP Srbije izradio po drugi put u poslednjih osam godina, u Srbiji deluje oko 200 kriminalnih grupa u koje je uključeno više od hiljadu kriminalaca.

Poslednji udar na mafiju počeo je proteklog utorka kada je policija u tri akcije uhapsila 33 osobe. Počelo je hapšenjem 16 članova organizovane kriminalne grupe, među kojima je sedam osoba iz Ministarstva odbrane i dva lekara sa Vojnomedicinske akademije. Uhapšeni su osumnjičeni za davanje i primanje mita, zloupotrebu službenog položaja i prevare u oblasti rešavanja stambenih potreba vojske, naknade štete po osnovu povređivanja u ratovima na prostoru bivše SFRJ i prava iz socijalnog osiguranja. Prema prvim procenama policije, ova grupa je oštetila državni budžet za više stotina miliona dinara. Kao organizator grupe označen je Goran Mojović, kapetan Vojske Srbije u penziji.

Istog dana, pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su osam ljudi zbog zloupotrebe službenog položaja, davanja i primanja mita i drugih dela kojima su oštetili budžet Srbije za 25 miliona dinara.

U večernjim časovima tog utorka, počela su i privođenja članova „Pazovačke grupe”. Iz tog klana je privedeno devet osoba, osumnjičenih za razbojništva, iznude, trgovinu drogom i krađu automobila. Uhapšeni, u toku prošle i pretprošle godine su, uz pretnju vatrenim oružjem, opljačkali više banaka, pošta, benzinskih pumpi i menjačnica na teritoriji Beograda, Inđije, Stare i Nove Pazove.

Uspešni prošlonedeljni udar na mafiju završen je u petak, kada je uhapšeno šest članova grupe koja je tokom 2008. i 2009. godine, na teritoriji Srbije i zemalja Evropske unije, pustila u opticaj nekoliko stotina hiljada novčanica u apoenima od 100 evra. Prema izveštajima Narodne banke Srbije i evropskih centara za analize novčanica, do sada je iz opticaja povučen iznos od dva miliona falsifikovanih evra, koje je izradila ova grupa. Procene govore da je u zemljama zapadne Evrope u opticaju još osam miliona evra, napravljenih u Srbiji.

Slika današnjeg srpskog podzemlja u velikoj meri je izmenjena u odnosu na devedesete, kada su počele da se naslućuju konture organizovanog kriminala. Uglavnom se oni koji su ranijih godina zarađivali noseći čarapu na glavi, danas oblače u odela, pokušavajući da legalizuju prljavo stečeni novac. Naravno, sa scene nisu nestali ni oni koji će narednih godina, pokušavati takođe da „operu” onu istu čarapu sa glave.

Prva velika imena podzemlja u Srbiji stvorena su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka (Ljubomir Magaš – Ljuba Zemunac, Rade Ćaldović Ćenta, Đorđe Božović Giška, Željko Ražnatović Arkan...). Početkom raspada SFRJ 1991. godine neki od njih postaju nacionalni heroji, komandanti paravojnih formacija. Pod pritiskom Zapada, UN uvode sankcije SRJ koje su stvorile uslove za bujanje kriminala, pre svega šverca nafte i cigareta. Međunarodna zajednica kao da je poslala poruku: „Švercujte, trgujte, samo da vas ne vidimo...” Između državnih organa i podzemlja počela je da se gubi granica.

Usledila je serija likvidacija u borbi za prevlast, stradaju autoriteti podzemlja. U to vreme, saznaće se kasnije, formiran je svemoćni „zemunski klan” sastavljen od uličnih moćnika kao što su Dušan Spasojević i Ljubiša Buha Čume, sa jedne i komandant JSO Milorad Ulemek Legija sa grupom saboraca, sa druge strane. Osuđeni su da su, u poslednjem naporu da sačuvaju moć, izveli atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića.

Iako obezglavljen, „zemunski klan” i dalje postoji što potvrđuje ubistvo svedoka saradnika Vukojevića. I preživeli članovi „voždovačkog” i „bežanijskog” klana povremeno se pojave u crnoj hronici.

Dok se konture klasičnih bandi naziru zbog uličnih ratova koje vode, kriminal „belih kragni” u poslovnom svetu teško se razotkriva. A „profit” je uglavnom veći od onoga koji ostvaruju klasične organizovane kriminalne grupe. Svi sumnjaju da se u privredi države u tranziciji na veliko „mulja”, ali takve stvari je teško dokazati. Obračun sa kriminalom „belih okovratnika” počeo je pre nekoliko godina kada je pohapšena „stečajna mafija”, a nastavljen nizom drugih, spektakularnih hapšenja, završno sa prošlonedeljnim privođenjima u ministarstvima odbrane i ekonomije i regionalnog razvoja.

Dušan Telesković
Danijela Vukosavljević