Чешљање српског подземља

Мафија у Србији ових дана постаје угрожена врста. МУП Србије је протекле недеље разбио четири организоване криминалне групе из којих је ухапшено укупно 39 људи. За петорицом се интензивно трага.

Наравно, српска мафија неће доћи на Унескову листу заштићених врста, али нажалост неће ни изумрети. Према подацима из недавно завршене „Беле књиге о организованом криминалу” коју је МУП Србије израдио по други пут у последњих осам година, у Србији делује око 200 криминалних група у које је укључено више од хиљаду криминалаца.

Последњи удар на мафију почео је протеклог уторка када је полиција у три акције ухапсила 33 особе. Почело је хапшењем 16 чланова организоване криминалне групе, међу којима је седам особа из Министарства одбране и два лекара са Војномедицинске академије. Ухапшени су осумњичени за давање и примање мита, злоупотребу службеног положаја и преваре у области решавања стамбених потреба војске, накнаде штете по основу повређивања у ратовима на простору бивше СФРЈ и права из социјалног осигурања. Према првим проценама полиције, ова група је оштетила државни буџет за више стотина милиона динара. Као организатор групе означен је Горан Мојовић, капетан Војске Србије у пензији.

Истог дана, припадници Службе за борбу против организованог криминала ухапсили су осам људи због злоупотребе службеног положаја, давања и примања мита и других дела којима су оштетили буџет Србије за 25 милиона динара.

У вечерњим часовима тог уторка, почела су и привођења чланова „Пазовачке групе”. Из тог клана је приведено девет особа, осумњичених за разбојништва, изнуде, трговину дрогом и крађу аутомобила. Ухапшени, у току прошле и претпрошле године су, уз претњу ватреним оружјем, опљачкали више банака, пошта, бензинских пумпи и мењачница на територији Београда, Инђије, Старе и Нове Пазове.

Успешни прошлонедељни удар на мафију завршен је у петак, када је ухапшено шест чланова групе која је током 2008. и 2009. године, на територији Србије и земаља Европске уније, пустила у оптицај неколико стотина хиљада новчаница у апоенима од 100 евра. Према извештајима Народне банке Србије и европских центара за анализе новчаница, до сада је из оптицаја повучен износ од два милиона фалсификованих евра, које је израдила ова група. Процене говоре да је у земљама западне Европе у оптицају још осам милиона евра, направљених у Србији.

Слика данашњег српског подземља у великој мери је измењена у односу на деведесете, када су почеле да се наслућују контуре организованог криминала. Углавном се они који су ранијих година зарађивали носећи чарапу на глави, данас облаче у одела, покушавајући да легализују прљаво стечени новац. Наравно, са сцене нису нестали ни они који ће наредних година, покушавати такође да „оперу” ону исту чарапу са главе.

Прва велика имена подземља у Србији створена су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века (Љубомир Магаш – Љуба Земунац, Раде Ћалдовић Ћента, Ђорђе Божовић Гишка, Жељко Ражнатовић Аркан...). Почетком распада СФРЈ 1991. године неки од њих постају национални хероји, команданти паравојних формација. Под притиском Запада, УН уводе санкције СРЈ које су створиле услове за бујање криминала, пре свега шверца нафте и цигарета. Међународна заједница као да је послала поруку: „Шверцујте, тргујте, само да вас не видимо...” Између државних органа и подземља почела је да се губи граница.

Уследила је серија ликвидација у борби за превласт, страдају ауторитети подземља. У то време, сазнаће се касније, формиран је свемоћни „земунски клан” састављен од уличних моћника као што су Душан Спасојевић и Љубиша Буха Чуме, са једне и командант ЈСО Милорад Улемек Легија са групом сабораца, са друге стране. Осуђени су да су, у последњем напору да сачувају моћ, извели атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића.

Иако обезглављен, „земунски клан” и даље постоји што потврђује убиство сведока сарадника Вукојевића. И преживели чланови „вождовачког” и „бежанијског” клана повремено се појаве у црној хроници.

Док се контуре класичних банди назиру због уличних ратова које воде, криминал „белих крагни” у пословном свету тешко се разоткрива. А „профит” је углавном већи од онога који остварују класичне организоване криминалне групе. Сви сумњају да се у привреди државе у транзицији на велико „муља”, али такве ствари је тешко доказати. Обрачун са криминалом „белих оковратника” почео је пре неколико година када је похапшена „стечајна мафија”, а настављен низом других, спектакуларних хапшења, завршно са прошлонедељним привођењима у министарствима одбране и економије и регионалног развоја.

Душан Телесковић
Данијела Вукосављевић