Tramp je morao da „na papiru” završi rat s Iranom

Nakon što je Donald Tramp bio primoran da saopšti da su „neprijateljstva s Iranom prekinuta” jer više nema neophodno odobrenje Kongresa da nastavi s ratom pošto je isteklo 60 dana od početka sukoba, intenzivirala se diplomatska aktivnost da se nađe rešenje za prekid sukoba. Međutim, kako sada stvari stoje, izgledi da se to uskoro desi vrlo su slabi. Iran je poslao pakistanskim posrednicima novi predlog za dalji pregovarački okvir, ali je američki predsednik izjavio da njime nije zadovoljan. Istovremeno, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručuje da su Oružane snage Irana u potpunosti spremne da „odlučno odgovore na svaku pretnju”, ali da je Teheran i dalje spreman na diplomatiju ukoliko Sjedinjene Američke Države promene svoj pristup.

U pismu Kongresu uoči isteka 60 dana, Tramp je rekao da su neprijateljstva s Iranom „prekinuta”, uprkos kontinuiranom prisustvu američkih trupa u regionu – stav koji omogućava administraciji da zaobiđe rok od 1. maja kako bi zatražila odobrenje za tekuću vojnu akciju.

„Neprijateljstva koja su počela 28. februara 2026. godine okončana su”, napisao je Tramp predsedniku Predstavničkog doma Majku Džonsonu, republikancu iz Luizijane, i privremenom predsedniku Senata Čaku Grasliju, republikancu iz Ajove.

Tramp je takođe priznao da sukob možda neće biti u potpunosti rešen.

„Uprkos uspehu operacija Sjedinjenih Država protiv iranskog režima i kontinuiranim naporima da se obezbedi trajni mir, pretnja koju Iran predstavlja za Sjedinjene Države i naše oružane snage ostaje značajna”, napisao je šef Bele kuće.

On je u svom pismu takođe napomenuo da bi rat mogao da se nastavi dok administracija nastoji da obezbedi trajni mir.

Prema Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima, predsednici moraju da okončaju vojne operacije u roku od 60 dana, osim ako Kongres ne odobri produženje. Demokrate su insistirale na sprovođenju tih ograničenja, dok su republikanci uglavnom podržali Trampovo ovlašćenje da odgovori na pretnje.

Pre odlaska na vikend na Floridu, Tramp je odbacio ideju o traženju odobrenja Kongresa.

„Nikada ranije nije traženo – bilo je mnogo, mnogo puta i niko ga nikada ranije nije dobio. Smatraju to potpuno neustavnim”, rekao je on novinarima u Beloj kući.

„Ali mi smo uvek u kontaktu s Kongresom. Niko to nikad ranije nije tražio. Nikada ranije nije korišćeno. Zašto bismo mi bili drugačiji?”, upitao je Tramp.

Ministar odbrane Pit Hegset potvrdio je u četvrtak stav administracije, rekavši Odboru Senata za oružane snage da je rok od 60 dana efikasno pauziran tokom primirja.

Senator Tim Kejn, koji je pitao Hegseta o vremenskom okviru, kasnije je novinarima rekao da je ministar odbrane „izneo veoma nov argument, koji nikad ranije nisam čuo” i „svakako nema pravnu potporu”.

Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson ponovio je taj stav, rekavši za En-Bi-Si njuz da SAD „nisu u ratu” protiv Irana jer nema „aktivnog, kinetičkog vojnog bombardovanja, pucanja ili bilo čega sličnog”.

Tramp je objasnio i da se pregovori vode telefonskim putem. Rekao je da Iran želi da postigne dogovor s Vašingtonom, ali je ocenio da je njegova vojna moć znatno oslabila, preneo je Skaj njuz.

„Iran želi da napravi dogovor”, rekao je Tramp obraćajući se novinarima u Beloj kući, dodajući da se takvi pregovori pominju već nedeljama, ali da konačni sporazum još nije na vidiku. Kako je istakao, Iran u suštini više nema vojsku. „Žele dogovor, ali ja nisam zadovoljan”, naglasio je.

Tramp je upozorio i da bi bilo kakvo prihvatanje nuklearnog naoružanja Irana bilo opasno.

„Ko god smatra da je u redu da Iran ima nuklearno oružje, nije baš pametan”, rekao je, ocenjujući da bi to u budućnosti bilo užasno i dovelo do problema kakve svet do sada nije video.

Dodao je da Iran više nema mornaricu, ratno vazduhoplovstvo, niti sisteme protivvazduhoplovne odbrane.

„Njihove snage su uništene”, istakao je Tramp i ustvrdio da je iransko rukovodstvo podeljeno i da ne zna ko je zapravo lider.

Govoreći o mogućim opcijama SAD prema Iranu, Tramp je naveo da Vašington ima izbor između vojne eskalacije i dogovora.

„Da li želimo da ih potpuno uništimo ili da pokušamo da postignemo sporazum?”, upitao je i dodao da lično ne želi vojni udar, ali da ta opcija postoji.

Komentarišući zabrinutost oko američkih zaliha raketa, Tramp je rekao da SAD imaju dovoljne kapacitete.

„Imamo više nego ikada ranije... snabdeveni smo i spremni”, rekao je.

Tramp je ponovio i svoju prognozu da će cene nafte i gasa pasti nakon završetka rata s Iranom.

Iranski vojni zvaničnik Mohamed Džafar Asadi izjavio je juče da je moguć ponovni sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, uz napomenu da su oružane snage Irana u potpunosti spremne za odgovor. „Dokazi su pokazali da se Sjedinjene Države ne pridržavaju nikakvih obaveza”, rekao je Asadi, zamenik inspektora u centralnom štabu iranske vojske Hatam el Anbija, prenosi „Iran internešenel”.

Naveo je da vojne procene ukazuju na mogućnost eskalacije tenzija bez obzira na poteze Vašingtona. Asadi je upozorio da je Iran „spreman da odgovori na svaki neprijateljski potez”.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči poručio je da je Teheran i dalje spreman na diplomatiju ukoliko Sjedinjene Američke Države promene svoj pristup.

„Iran nije pokrenuo nametnuti rat i Teheran je spreman da nastavi diplomatski proces ako SAD odustanu od svojih prekomernih zahteva, preteće retorike i provokativnih akcija. Iranske oružane snage ostaju u potpunosti budne i spremne za sveobuhvatnu i odlučnu odbranu zemlje od bilo kakve pretnje ili zlonamernog čina”, upozorio je Arakči.

U odvojenim telefonskim razgovorima sa šefovima diplomatija Turske, Katara, Saudijske Arabije, Egipta, Iraka i Azerbejdžana, Arakči je izneo stavove Irana prema aktuelnim regionalnim dešavanjima i optužio SAD i Izrael za, kako je naveo, „agresiju” koja ugrožava stabilnost Persijskog zaliva, prenosi agencija Tasnim.

Iranski ministar je naveo da je Teheran, uprkos „dubokom nepoverenju” prema Vašingtonu, bio spreman da učestvuje u pregovorima uz posredovanje trećih strana, s ciljem okončanja sukoba i smirivanja situacije u regionu.

Zvaničnici više država regiona, s kojima je Arakči razgovarao, izrazili su podršku diplomatskim naporima i spremnost da doprinesu smirivanju tenzija.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan i predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf traže smenu šefa diplomatije Abasa Arakčija, koga su optužili da je sledio uputstva šefa Korpusa Islamske revolucionarne garde u nuklearnim pregovorima, a da o tome nije obavestio predsednika, prenose tamošnji mediji.

Arakči zasad nije komentarisao te navode, ali je rekao da je „kockanje”izraelskog premijera Benjamina Netanjahua do sada koštalo Ameriku 100 milijardi dolara, a ne 25 milijardi, kako iz Vašingtona navode ratne troškove SAD.

En-Bi-Si njuz piše da Iran koristi prekid vatre sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi izvukao i povratio naoružanje koje je ranije sakrio. Prema navodima neimenovanih izvora, iranske vlasti intenzivirale su napore da iskopaju rakete i drugu municiju koja je bila zakopana pod zemljom ili zatrpana u ruševinama nakon američkih i izraelskih vazdušnih napada.

Tramp se u zemlji suočava s političkim posledicama jer ratni ciljevi ostaju neostvareni, a ekonomski pritisci rastu.

Analitičari upozoravaju na produženi zastoj, rizik od „zamrznutog sukoba” i zategnutih saveza sa SAD.

Tramp se, kako piše Rojters, suočava s rizikom da će se sukob s Iranom otegnuti unedogled i napraviti još veći problem za SAD i svet nego pre nego što je pokrenuo rat.

Pošto su obe strane uverene da imaju prednost, a njihovi stavovi su veoma udaljeni, nema očiglednog preokreta na vidiku, čak i nakon što je Iran podneo novi predlog za ponovno pokretanje pregovora. Za američkog predsednika i njegovu Republikansku stranku, posledice kontinuiranog zastoja su sumorne. Nerešeni sukob verovatno bi značio da će globalne ekonomske posledice, uključujući visoke cene benzina u SAD, nastaviti da se osećaju, što predstavlja dodatni pritisak na Trampa, čiji rezultati u anketama opadaju, a sve su lošiji izgledi republikanskih kandidata pred novembarske međuizbore za Kongres.

SAD traže pomoć saveznika za otvaranje Ormuskog moreuza

Stejt department je pokrenuo nove napore da stvori novu koaliciju pod nazivom „Konstrukcija pomorske slobode”, koja bi doprinela otvaranju Ormuskog moreuza koji je blokirao Iran, pokazuju interni dokumenti u koje je En-Bi-Si imao uvid. Koalicija bi bila zajednička inicijativa s Pentagonom za razmenu informacija među partnerima radi bezbednog tranzita kroz moreuz i koordinaciju diplomatskih i ekonomskih akcija protiv Irana, navodi se u memorandumu koji je poslat svim američkim diplomatskim predstavništvima. Ovaj napor je najnoviji pokušaj Trampove administracije da preuzme kontrolu nad moreuzom od Irana, dok globalne cene energije rastu, diplomatski napori stagniraju, a sukob oko budućnosti moreuza se nastavlja bez predvidljivog kraja.

Komanda mornarice Korpusa Iranske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je da će pretvoriti Ormuski moreuz u područje „bezbednosti i prosperiteta” nakon što uvede nova pravila kontrole tog plovnog puta.

U saopštenju objavljenom u petak uveče navodi se da će mornarica IRGC sprovoditi „nova pravila” u vodama u blizini iranske obale u Arabijskom moru i Ormuskom moreuzu, prenela je Al Džazira. Precizira se da će mornarica IRGC vršiti „kontrolu nad gotovo 2.000 kilometara iranske obale” u Arabijskom zalivu i Ormuskom moreuzu, što će, kako se navodi, dovesti do bezbednosti i prosperiteta regiona.