Pamti li Užice Radnički bataljon

Užice – Četrnaesti kilometar, poetski rečeno, samo što nije pao. Ili, da bude jasnije, Spomen-obeležje borcima Radničkog bataljona na Kadinjači u jadnom je stanju, možda i padu sklono. Sve se tu već godinama osipa i propada, zub vremena (s besparicom udružen) opasno preti. Nekadašnji ponos i dika celog kraja – "mesto na kome je ispisana 1941. jedna od najsvetlijih stranica naše NOB i socijalističke revolucije", kako reče Josip Broz na otvaranju ovog memorijalnog kompleksa septembra 1979. godine, prilikom svog poslednjeg većeg državničkog nastupa – može, ne promeni li se šta, ruglo postati.

Vidljivo je to i površnim pogledom po spomeničkoj celini Kadinjače. Nema više one besprekorne beline spomenika, evo već delimično potamnelih, ni nekadašnje potpune uređenosti svakog detalja. Pristupne kamene staze propale, stepenice koje vode ka obeležju-piramidi "Herojima Kadinjače" uveliko se osipaju, kamene ploče pucaju. Oni koji prolaze obližnjim putem katkad primete čobanina koji napasa ovce po livadi, kraj samog spomenika. – Uz to, i Spomen-dom prokišnjava, malter na njemu se podlupio – potvrđuje za naš list Nikola Gogić, rukovodilac u užičkom Narodnom muzeju, nadležan za spomenike. – Spomenike zub vremena ugrožava, jer se više ne stavlja specijalna zaštita. A vremenski uslovi su surovi, tu je vododelnica dva sliva, četiri godišnja doba se takoreći za dan promene. Nedavno smo u ime Narodnog muzeja konkurisali za sredstva od tri miliona dinara iz NIP-a, da se bar pristupne staze poprave.

Podaci govore da je memorijalnim kompleksom na Kadinjači prošlo od otvaranja, u minulih 28 godina, ukupno 2,6 miliona posetilaca. Nekad mnogo više, iz cele bivše SFRJ. Sada znatno manje, s tim što je ove godine 11.000 ljudi došlo. Spomen-dom ipak radi, u njemu je odavno stalna izložba o Radničkom bataljonu i borbi na Kadinjači, a u novije vreme i tematska postavka "Užički kraj u NATO agresiji 1999. godine".

Besparica je ključni uzrok posrtanja Kadinjače. Po Nikoli Gogiću, do 2000, njome i ostalim spomenicima u užičkom kraju, pa i muzejem, gazdovala je država, da bi ih potom pod svoje okrilje preuzela lokalna samouprava. Ne zato što opštine imaju više para od države za brigu o tim vrednostima. Privlačila su ih, veruju ovde, direktorska mesta u tim ustanovama, prostor za partijske kadrove.– Prvi put, posle sedam godina, nedavno je dat deo potrebnog novca za renoviranje mokrih čvorova u Spomen-domu. To je samo kap u moru potreba – objašnjava Gogić.

Svesni važnosti očuvanja spomen-kompleksa Kadinjača, na kojem će se za desetak dana obeležiti 66-godišnjica bitke, u užičkom muzeju pomoć su potražili i od države, odnosno Ministarstva kulture, gde su dobili odgovor da će veliki spomenički kompleksi (Kadinjača, Šumarice, Avala, Šid i drugi) biti uređeni posebnim aktom.– A da će stvarno država da se za Kadinjaču zainteresuje – napominje Gogić – potvrdio mi je i moj jučerašnji razgovor sa ministrom za rad i socijalna pitanja Rasimom Ljajićem. Ne samo što će ovo ministarstvo finansirati predstojeći komemorativni program na Kadinjači povodom godišnjice bitke, već je ministar, kad je saznao u kakvom je stanju ovaj spomenički kompleks, ponudio i državnu pomoć u revitalizaciji.