Pregovori sa talibanima iza Holbrukovih leđa

Dok se svakog dana očekuje da iz Bele kuće stigne vest o odluci Baraka Obame da pošalje nove vojne trupe u Avganistan, avganistanska vlada vodi tajne pregovore sa talibanima u nadi da se problemi mogu rešiti političkim sredstvima i pre nove najezde američkih vojnika. Prema saznanjima britanskog „Indipendenta”, saudijski princ Mukrin bin Abdulaziz al Saud, inače prvi čovek saudijske obaveštajne službe, posreduje u pregovorima Kabula i talibana i poprilično je ohrabren sastancima koje je imao na obema stranama.

Sastanci saudijskog princa u Avganistanu i Pakistanu predstavljaju novu rundu tajnih pregovora između predstavnika vlasti predsednika Hamida Karzaija i talibana, koji su nezvanično počeli septembra prošle godine. Pobunjeničke grupe su za svog predstavnika izabrale Aga Jana Mutasima, ministra finansija u bivšem talibanskom režimu, koji je, kako se veruje, imao veoma detaljnu diskusiju sa saudijskim zvaničnicima kako na nedavnom sastanku u Pakistanu, tako i u toku posete saudijskoj kraljevini za vreme ramazana.

S druge strane, avganistanski predsednik ne propušta priliku da pozove sve, kako kaže, opozicione lidere da se vrate u zemlju čime pokušava da počne pregovore, strahujući da će nova američka ofanziva samo povećati civilne žrtve i u potpunosti ugroziti mogućnost mirovnog procesa.

On je, štaviše, pozvao bivšeg talibanskog izaslanika u Njujorku (za vreme 11. septembra) Abdula Kahima Mudžahida da se vrati u zemlju i da mu pomogne u procesu pomirenja. Mudžahid je to, po svemu sudeći, prihvatio budući da je sa Karzaijevim starijim bratom Kajumom učestvovao na prvom sastanku sa pobunjenicima, održanom u Meki pod pokroviteljstvom kralja Abdulaha.

„Princ Mukrin je uticajan čovek i njegovo učešće u pregovaračkom procesu je veoma važno. Razgovori koje je imao ovde u Kabulu bili su na najvišem nivou, a sa druge strane naoružane opozicione grupe ga veoma poštuju. Postavljenje Aga Jana Mutasima je takođe važno jer on ima veoma dobre odnose sa Saudijcima, a pri tom ga talibanski pobunjenici shvataju ozbiljno”, kaže bivši talibanski ambasador, a prenosi „Indipendent”.

Međutim, Karzaijeva nastojanja da postigne izvestan napredak pre američke vojne akcije imaju veoma male šanse, naročito zato što i njegov rejting u Vašingtonu postepeno pada. Iako izabran za predsednika Avganistana kao „američki čovek”, američke diplomate se sve više mršte i podižu obrve na Karzaijeve izjave. Kada je u novembru prošle godine rekao da će u zamenu za mir zaštititi lidera talibana mulu Mohameda Omara, svidelo se to međunarodnoj zajednici ili ne, Karzai je izazvao podeljena mišljenja među predstavnicima zemalja NATO-a.

„Pozvaćemo sve talibane koji nisu deo Al Kaide, nisu deo terorističkih mreža a žele da se vrate u zemlju i u njoj žive u skladu sa ustavom Avganistana, da se vrate u svoju zemlju”, rekao je Karzai na nedavnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, apelujući na međunarodnu zajednicu da podrži, kako se izrazio, nastojanja njegove vlade da se postigne pomirenje.

Iako je delegacija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u decembru prošle godine utvrdila da postoji sve veća nacionalna podrška ovakvom stavu Karzaija, američke diplomate još nisu dale otvorenu podršku ovakvoj politici. Štaviše, postoji velika šansa da zbog ovakvih ideja SAD uskrate podršku Karzaiju na predsedničkim izborima koji će se održati 20. avgusta.

Osim toga, novoimenovani izaslanik SAD za Avganistan i Pakistan Ričard Holbruk nije se izjašnjavao o mogućim pregovorima sa talibanima već se zasad fokusira na „novi pristup” prema Avganistanu, koji se zasniva na boljoj vojnoj saradnji sa saveznicima, centralnoj komandi i povećanju broja trupa po „iračkom receptu”. Prema njegovom mišljenju, „neophodne su nove ideje, bolja koordinacija sa američkom vladom, saveznicima NATO-a i drugim zainteresovanim zemljama, kao i vreme da se sve uradi na pravi način”.

Iako su mu talibani priredili „dobrodošlicu” trostrukim bombaškim napadom u centru Kabula, Holbruk u toku ovonedeljne turneje po regionu nije davao izjave, poštujući stav da dolazi samo da „sluša i uči”. Ali, bez premca, najnoviji napadi osnažiće odlučnost Vašingtona da „nova politika” u Avganistanu počne dopremanjem nekoliko hiljada vojnika.

Međutim, i američki i ruski eksperti ističu da SAD moraju da promene politiku prema ratu u Avganistanu i shvate da se pre ili kasnije sa vojnih mera mora preći da politički nivo i pregovore.

Ruslan Aušev, ruski general koji je služio u Avganistanu za vreme sovjetske okupacije a kasnije bio predsednik Ingušetije, rekao je nedavno da SAD moraju da počnu da razgovaraju sa talibanima ukoliko žele da budu uspešne u tom konfliktu.

„Napravili smo političku grešku, a ta politička greška je vodila ka vojnim greškama”, rekao je Aušev o desetogodišnjoj sovjetskoj okupaciji, podsećajući da se Amerikanci i NATO sada, za razliku od Rusa, suočavaju sa fanatičnim verskim pokretom, koji je jak i uticajan.

Pedi Ešdaun, bivši visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, rekao je za TV mrežu „Al Džazira” da će „pre ili kasnije (SAD) morati da razgovaraju sa talibanima”, ali je dodao da će borci nerado da pregovaraju „u trenutku kada misle da pobeđuju”.

„Međunarodna zajednica mora da govori jednim glasom, ona mora da ima koordiniran plan, što trenutno nema”, rekao je Ešdaun.

N. Radičević