Iranci nisu mogli da zaustave američke razarače

Da li Kristalina Georgijeva, izvršni direktor MMF-a, zna nešto više od drugih kada je reč o američko-iranskom sukobu u Persijskom zalivu? „Ako se iranski rat nastavi i u 2027. godini, a nafta dostigne cenu od oko 125 američkih dolara, treba da očekujemo mnogo gori scenario (od sadašnjeg)”, preneo je juče „Blumberg” njeno upozorenje.

„Zamislite nezamislivo, i upravo se za to spremajte”, poručila je Georgijeva još na početku ovog oružanog sukoba.

Ovog puta njena mračna slutnja stigla je gotovo istovremeno sa dve konfliktne procene, jedne iz Vašingtona i druge iz Iranske revolucionarne garde (IRCG). Naime, predsednik SAD Donald Tramp najavio je juče da bi sukob sa Iranom mogao da potraje dve-tri nedelje, i da su SAD tu „već pobedile”. On je u ponedeljak sukob sa Iranom opisao kao „mini-rat” u Ormuskom moreuzu, koji ne ometa „fantastični procvat američke privrede”. Šta o tome misle, na primer, u Kaliforniji, gde je galon benzina juče dostigao cenu od 6,11 dolara, dok je pre 28. februara koštao 4,64 dolara?

S druge strane, IRCG je juče najavio „teške posledice” po Vašington u slučaju bilo koje dalje eskalacije. Šta će posle svega biti sa dogovorom o prekidu vatre koji su SAD i Iran sklopili 7. aprila, nije jasno. Tramp je juče odbio da odgovori novinarima da li je to primirje suštinski prekinuto tekućim oružanim dejstvima Amerikanaca i Iranaca u regionu Ormuza. Šef Bele kuće je takođe zapretio da će Iran biti „zbrisan sa lica zemlje” ako napadne američke ratne brodove. On je istovremeno primetio da su iranski pregovarači sada „pokorniji” nego što su bili ranije.

U međuvremenu, američki razarači „trukstun” i „mason” prodrli su u Persijski zaliv pod koordinisanim pritiskom iranskih raketa, dronova i malih čamaca, što je bio test njihove sposobnosti da drže kritični prolaz otvorenim pod vatrom, saopštila je američka vojska.

Ministar inostranih poslova Irana Abas Arakči otputovao je u Peking na konsultacije sa kineskom vladom o „bilateralnim i temama od regionalnog i međunarodnog značaja”. Ovo Arakčijevo prethodno nenajavljeno putovanje organizovano je uoči posete Trampa Kini 14. i 15. maja. Kina inače uvozi 82 odsto iranske nafte, i već je započela razradu strategiju kopnenog dopremanja barela sa istočnih obala Persijskog zaliva. Arakči je pre odlaska u Peking poručio da „nema vojnog rešenja za ovu političku krizu”, kao i da bi Amerika trebalo da bude oprezna da je „zlonamerni ne uvuku ponovo u močvaru”, preneo je „Fajnenšel tajms”.

U međuvremenu, stižu izveštaji o iznuđenim manevrima brodova „zaglavljenim” u Persijskom zalivu, jačanju američkog vojnog prisustva i novim udarima Iranaca na ciljeve u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu...

Tako se dogodilo da se u luku Dubaji (u UAE) od ponedeljka usidrilo „skoro 60 trgovačkih brodova raznih profila”, dok oko 363 plovila pluta u okolini, izvestio je „Blumberg”, ocenjujući da je reč o neuobičajeno velikom broju pristiglih brodova za to pristanište. Tako se ova civilna flota okuplja u Dubaiju uprkos činjenici da su od ponedeljka, kada je Tramp u Ormuzu pokrenuo Projekat „Sloboda”, UAE bili na meti najmanje 12 balističkih raketa, tri krstareće i četiri drona.

Postavlja se i pitanje da li taj američki „humanitarni servis”, kako još Projekat „Sloboda” nazivaju u Vašingtonu, u ovom napetim uslovima priželjkuju svi brodovlasnici i osiguravajuća društva čija su plovila u vodama UAE. Ili su se brodovi sklonili u Dubai zbog najnovijeg upozorenja IRCG da je značajno proširilo zonu kontrole oko Ormuza, odnosno da tamo plovidbe bez odobrenja Teherana?

Problem je što i Iranci i Amerikanci tvrde da „čvrsto obezbeđuju” strateški moreuz. Teheran je „stabilizovao” kontrolu nad strateškim moreuzom, izjavio je juče Mohamed Baher Galibaf, predsednik parlamenta Irana, ocenjujući istovremeno da su SAD i njihovi saveznici podrili bezbednost plovidbe i tranzit energenata kršenjem obustave vatre i uvođenjem blokade iranskih luka. Iran „još nije ni počeo” sa sprovođenjem kontrole Ormuza, dodao je Galibaf.

Na suprotnoj strani američki admiral Bred Kuper saopštio je da su snage SAD otvorile prolaz kroz Ormuz. I to nakon što su sprovele dva trgovačka broda pod američkom zastavom SAD kroz moreuz. Ovih dana „gotovo nula” trgovačkih brodova prolazi kroz Ormuz, dok je pre sukoba oko te pomorske trase njome prolazilo njih oko 135.

Povrh svega, iz Irana juče je stigla pretnja da bi evropski saveznici SAD mogli biti „laka meta”, javlja Juronjuz.

„Vojne baze onih evropskih zemalja koje budu stavljene Amerikancima na raspolaganje mogu i moraju biti legitimne mete naših napada”, poručio je radikalni iranski političar Hosein Šarijatmadari, blizak ubijenom ajatolahu Aliju Hamneiju.