​Da li Evropi preti cunami

Na jugu Francuske se održavaju vežbe upozorenja na cunami, a evo zašto je to neophodno.

Smešten na obodu Pariza, francuski centar za upozorenje na cunami teško da bi mogao biti dalje od okeana.

Ipak, CENALT je sam epicentar mreže za upozoravanje na cunami u zemlji - i mesto koje bi jednog dana moglo da spase hiljade života.

Iako je veoma neobično videti bilo šta u razmerama cunamija u Indijskom okeanu iz 2004. godine, u kojem je poginulo oko 250.000 ljudi, cunamiji su češći nego što mnogi ljudi shvataju - uključujući i ovde u Evropi.

U Mediteranu i morima povezanim sa njim, od početka 20. veka bilo je oko stotinu cunamija. To je oko 10 procenata svih zabeleženih u istom periodu.

Iako ređi, cunamiji u severoistočnom Atlantiku i dalje čine oko pet odsto od ukupnog broja. Među njima je bio i jedan posebno katastrofalan događaj.

Zemljotres u Lisabonu 1755. godine

„Najjači cunami za koji znamo na Atlantiku bio je onaj izazvan zemljotresom u Lisabonu 1755. godine“, kaže Elen Eber, nacionalna koordinatorka CENALT-a - što je skraćenica od „CENtre d’ALerte Tsunami”.

Taj zemljotres je imao magnitudu blizu 8,5 stepeni Rihterove skale, objašnjava ona, što je slično onome što viđamo u Tihom okeanu nekoliko puta u veku, ali na Atlantiku je to veoma retko.

„Iako su francuske obale bile uglavnom zaštićene Iberijskim poluostrvom, cunami je uništio veći deo Lisabona i Kadiza i delove Maroka, sa nekoliko hiljada žrtava.“

Rezultujući talasi stigli su čak do jugozapadnog Kornvola i Irske.

„Ovo je vrsta velikog cunamija kakav možemo očekivati da se dogodi svaka tri do pet vekova. Dakle, mogao bi se dogoditi sutra - ili bi se mogao dogoditi u sledećem veku - ali znamo da će se dogoditi.“

Upozorenje na cunami u roku od 15 minuta

Iako je većina cunamija obično mnogo manja od toga, oni i dalje mogu ostaviti pustoš za sobom - i dovesti do gubitka života - zbog čega je rad CENALT-a toliko važan.

Centar je proslavio svoju 10. godišnjicu 2022. godine. Osnovan je nakon cunamija 2004. godine kao deo šire inicijative UNESKO-a za uspostavljanje sistema upozorenja na cunami širom sveta.

Smešten u najsavremenijoj zgradi koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, njime upravlja tim stručnjaka za analizu geofizičkih podataka iz CEA (Francuske komisije za alternativne energije i atomsku energiju).

Ukratko, postoje dva glavna cilja: prvo, da se otkrije bilo koji zemljotres koji bi mogao da izazove cunami i da se upozore nadležni organi u roku od 15 minuta. Drugo, da se obaveste da li postoji cunami - i, ako jeste, vreme dolaska i amplitude.

Početne informacije se prikupljaju iz mreže od nekoliko stotina seizmičkih stanica, koje se prikazuju na ogromnom ekranu u glavnoj galeriji i koje prenose podatke kad god se otkrije potres.

Događaju se zatim dodeljuje jedan od tri nivoa pretnje prema ozbiljnosti - žuti, narandžasti ili crveni - i šalje se odgovarajuće upozorenje. Takođe se prate odgovarajući meri plime i oseke kako bi se utvrdio nivo mora.

Kako funkcioniše tehnologija za detekciju cunamija?

Stanica bi mogla samo da detektuje jak vetar ili prolaz kamiona. Ali ako nekoliko stanica počne istovremeno da treperi, to znači da su pogođene prilično jakim seizmičkim talasom. Drugim rečima, zemljotresom.

Sistem zatim pokušava da pronađe epicentar ovih detekcija i dodaje informacije na mapu, u obliku kruga, čija veličina predstavlja magnitudu, a boja označava dubinu.

„Naš cilj je da upozorimo nadležne organe u roku od 15 minuta jer cunamiji mogu stići prilično brzo“, dodaje on. „U zapadnom Mediteranu, na primer, ako imamo zemljotres blizu Alžira, on će preći more u roku od sat i 15 minuta. Dakle, ne ostavlja mnogo vremena.

„Takođe, iako naši cunamiji nisu toliko veliki kao u Pacifiku, nisu vam potrebni talasi visoki 30 metara da bi nastali šteta i povrede. Čak i 50 cm može biti opasno za plivače.“

Koliki je rizik od cunamija u Francuskoj?

Srećom, barem do sada, nije bilo većih incidenata u CENALT-u.

Između svog osnivanja i 2022. godine, centar je izdao 84 upozorenja „nivoa informacija“ (nema rizika od cunamija) i samo dva upozorenja „nivoa upozorenja“ (talasi manji od jednog metra na obali) - poslednje od njih, u martu 2021. godine, izazvalo je porast nivoa mora u Tulonu za oko pet cm.

Ali takođe znamo da je to samo pitanje vremena.

„Francuska rivijera je verovatno jedno od najopasnijih područja u kontinentalnoj Francuskoj, a najveća pretnja dolazi sa severnoafričke obale“, kaže Eber.

Gradovi i mesta na Azurnoj obali, koja je veoma popularna među turistima, takođe rade na pripremi ljudi. Kan je postavio tačku za digitalnu transformaciju, dok Antib organizuje vežbe evakuacije.

„Ne očekujemo talase od 20 metara, kao u Japanu, Čileu ili Sumatri, već pre jedan do dva metra“, dodaje Eber.

Međutim, ono što je izuzetno opasno nije samo visina cunamija, već i tokovi i fluksi vode - i poplave koje dopiru do obale - što može prouzrokovati štetu na plažama, lukama i ulicama.“

Gledajući u budućnost, iako analitičari mogu biti opravdano ponosni na svoj rad u CENALT-u tokom poslednje decenije, oni su daleko od toga da stoje mirno.

Iako je tehnologija dramatično napredovala, oni su spremni da nastave svoja istraživanja - ne samo zato što bi porast nivoa vode izazvan klimatskom krizom mogao dodatno pogoršati stvari.

Uticaj klimatske krize

„Iako nivo vode sam po sebi ne utiče na cunami - jer se zemljotres može dogoditi bez obzira na nivo mora - on svakako može uticati na efekat na obalu“, kaže Eber.

„Na primer, ako je u pitanju mala luka i obala je veoma niska, kao u Kanu ili Tulonu, cunami bi mogao biti opasniji.

„Dakle, u narednim godinama bi bilo odlično praviti prognoze u realnom vremenu - kao što sada radimo sa vremenom - koristeći numeričku simulaciju. Na primer, da bismo predvideli da u Nici možemo očekivati 3,5 miliona, ili u Marseju oko 0,5 miliona itd., za određeni događaj.“

Još jedan razlog, dakle, zašto će CENALT nesumnjivo ostati u prvim redovima tehnologije upozoravanja na cunami. I ne samo u narednih 10 godina, već i u mnogim drugim, prenosi Juronjuz.