„Samo ljubav može spasiti čoveka”

Književnica Ljiljana Habjanović Đurović izjavila je danas, povodom 35 godina od objavljivanja romana „Ana Marija me nije volela", da je ta knjiga nastala kao lična ispovest i poruka protiv mržnje, diskriminacije i zloupotrebe vere, ali i kao potvrda da „samo ljubav može spasiti čoveka".

Na svečanosti održanoj u Hotelu „Moskva" u Beogradu, Habjanović Đurović je podsetila da je roman počela da piše 1986. godine, u vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a završila ga 1990, kada je zemlja već počela da se raspada.

„Roman je objavljen krajem 1991. godine, u vreme kad ta zemlja više nije postojala i kad je nestajala u krvavom građanskom ratu", rekla je književnica. Govoreći o porukama knjige, ona je istakla za Tanjug da ni danas nema drugačiji pogled na teme koje je roman otvorio pre tri i po decenije.

„Ne odobravam mržnju, ne odobravam zlo, ne odobravam diskriminaciju ljudi i odbacivanje onih koji su drugačiji samo zato što su drugačiji. Ne prihvatam diskriminaciju na verskoj i nacionalnoj osnovi", rekla je Habjanović Đurović. Habjanović Đurović je istakla da je roman nastao iz ličnog iskustva i potrebe da se suoči sa teškim detinjstvom.

„Ja jesam proživela tu priču. Napisala sam je upravo zato da bih izbacila taj otrov iz sebe i da bih mogla da nastavim dalje“, rekla je književnica. Dodala je da roman govori i o zloupotrebi vere i čovekove potrebe da veruje.

„Gospod Isus Hristos došao je da nas nauči ljubavi i praštanju. To je i knjiga koja potvrđuje da nas samo ljubav može spasiti, ljubav koju primamo, ali i ljubav koju dajemo drugima", rekla je ona.

 Govoreći o trajnoj popularnosti romana, ocenila je da uprkos razvoju digitalnih medija interesovanje za knjige ne opada.

„Postoje ljudi koji vole knjigu i koji vole da čitaju, i ti ljudi i danas kupuju knjige", rekla je Habjanović Đurović, podsetivši na „veličanstvene prizore" sa Beogradskog sajma knjiga, gde posetioci dolaze sa spiskovima i koferima koje pune knjigama.

Prema njenim rečima, knjiga će trajati bez obzira na formu u kojoj bude postojala.

„Da li će to biti štampana knjiga, elektronsko izdanje ili zvučna knjiga, to je nebitno. Bitno je da ljudi stvaraju, da pričaju priče i da se te priče čitaju i slušaju", zaključila je Habjanović Đurović, prenosi Tanjug.