Još 10 dana za dogovor oko NIS-a

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbiji vreme curi kada je reč o dogovoru s mađarskim MOL-om, ali da naša zemlja ostaje posvećena pronalasku dugoročnog rešenja i da će sve uraditi kao i do sada da zaštiti interese naše zemlje, građana i privrede, kao i da obezbedi sigurnost snabdevanja našeg tržišta.

– Pregovori sa mađarskom kompanijom MOL u vezi sa „Naftnom industrijom Srbije” (NIS) su složeni, ali je cilj postizanje kompromisa i da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni. „Gaspromnjeft” i „MOL grupa” imaju još 11 dana da američkom OFAK-u dostave dokumentaciju o kupoprodajnim ugovorima. Srbija će nastaviti da ulaže u naftni, gasni i elektroenergetski sektor, uz paralelni razvoj obnovljivih izvora energije i razmatranje nuklearne energije kao opcije za budućnost – rekla je ministarka i dodala da kada je reč o nuklearnoj energiji da je Srbija ispravila istorijsku grešku omogućavanjem razmatranja nuklearne energije i ulaskom u prvu fazu razvoja nuklearnog programa.

– Ako Slovenci, Bugari, Rumuni i Mađari mogu da imaju nuklearne elektrane, zašto ne bismo i mi razmotrili tu opciju – rekla je ona otvarajući juče dvodnevni Beogradski energetski forum 2026. (BEF), koji je okupio više od 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja. Ona je rekla kako razume da građane najviše brine bezbednost rada nuklearnog postrojenja, ali je navela da će se ona zasnivati na naučnim podacima.

„Veća verovatnoća je da vas ujede ajkula nego da osetite posledice bilo kakvog nuklearnog incidenta. Imajući u vidu da u svetu ima 400 nuklearnih reaktora u 32 zemlje, da su u izgradnji još stotine reaktora, a da 30 zemalja trenutno razmatra korišćenje nuklearne energije, meni to uliva poverenje”, kazala je Dubravka Đedović Handanović. Istakla je da će glavni zadatak u narednom periodu biti informisanje domaće i svetske javnosti, kako bi se ukazalo na prednosti, koristi i značaj korišćenja nuklearne energije i spreče manipulacija javnim mnjenjem.

Dubravka Đedović Handanović je podsetila i da je planom „Srbija 2030–2035” predviđeno ko 14,4 milijarde evra ulaganja u energetski sektor, od čega će najveći deo biti usmeren u nove proizvodne kapacitete, prenosnu mrežu i gasnu infrastrukturu.

Precizirala je i da je okosnica razvoja izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, dok će dodatnu sigurnost obezbediti nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu.

Ministarka je navela i da su planirane i dve nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i ulaganja od oko 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu. Time će se Srbija pozicionirati kao tranzitna zemlja i gasno čvorište u Jugoistočnoj Evropi.

„Energetska bezbednost jednaka je nacionalnoj bezbednosti i naš posao je da je održavamo na najvišem mogućem nivou”, zaključila je ministarka.