Vašington i Tel Aviv potcenili faktor Ormuz

Vašington, Teheran i Tel Aviv razbili su proteklog vikenda dosadašnje iluzije svetskih naftnih berzi da bi aktuelni sukob u Persijskom zalivu mogao da se okonča „za dve-tri nedelje”, kako je to pre neki dan najavljivao američki predsednik Donald Tramp.

„Mislim da je problem Ormuskog moreuza shvaćen kako su se borbe odvijale... Postao je shvaćen... Nisam siguran da li je pogrešno protumačen... Ne tvrdim da je postojala savršena vizija, niko nije imao savršenu viziju. Nisu je imali ni Iranci”, kaže Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, osvrnuvši se na to što je Ormuski prolaz od izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana, krajem februara, prerastao danas u centar konflikta, preneo je „Hindustan tajms”.

Jučerašnji efekat „razbijenog optimizma” na svetskim berzama nafte, posebno je upadljiv po tri signala.

Najpre, u najnovijem skoku cene barela: brent je juče dostigao cenu od skoro 106 američkih dolara, dok se laka teksaska nafta prodavala za oko 101 dolar. U upozorenju megabanke Morgan Stenli kaže se da će „iscuriti vreme sputavanja rasta cena nafte”, ukoliko se sukob u regionu oko Ormuskog prolaza ne okonča „do juna”. Prema proceni američke bonitetne agencije „Fič”, prosečna cena barela mogla bi da se kreće između 100–110 dolara, „ako Ormuski prolaz bude otvoren početkom jula”. 

Signali berzanskih strepnji usledili su juče nakon oštrih komentara Donalda Trampa povodom najnovijeg iranskog predloga za prekid sukoba u Persijskom zalivu, ali i najave premijera Izraela Benjamina Netanjahua kako bi se moglo doći do iranskih zaliha obogaćenog uranijuma; i objave vojske Irana da slede „opcije iznenađenja” u slučaju da „neprijatelji pogreše u kalkulacijama” i to „širenjem sukoba u neočekivane zone”.

S one strane Atlantika, predsednik SAD optužio je u nedelju Teheran da se „poigrava sa Amerikom” time što je poslao „totalno neprihvatljiv”, štaviše „beskoristan” predlog za prekid međusobnih sukoba. „Iranu više neće biti do smeha”, zapretio je šef Bele kuće povodom iranskog predloga, koji je inače stigao nešto kasnije nego što se očekivalo u Vašingtonu.

Šta je tačno u tom dokumentu koji je Teheran dostavio zvaničnom Islamabadu da prosledi Vašingtonu, deluje neizvesno, jer su medijski navodi (na primer „Volstrit džornala” i iranske agencije Tasnim), protivurečni.

Prema iranskim izvorima, Teheran je ovog puta insistirao na potpunoj obustavi sukoba „na svim frontovima”, isplati ratnih reparacija, priznanju punog suvereniteta nad Ormuskim prolazom, obustavi režima sankcija i odmrzavanju iranskih sredstava blokiranih u svetu. „Volstrit džornal” tvrdi da je Iran ponudio da deo svog obogaćenog uranijuma prebaci u „treću zemlju”, ali da je odbio da, kako je zahtevao Vašington, da prekine atomski program,  razmontira nuklearna postrojenja. „I SAD i Iran teže nekoj vrsti privremenog memoranduma o razumevanju (MoU), kojim bi se nekako odglavio saobraćaj u Ormuzu, a zatim u sledećih 30 dana započeo neki format pregovora o delikatnijim temama”, tvrde treći izvori. Donald Tramp bio bi sklon da „Ormuz” reši što pre, svakako pre posete Kini, koja počinje sutra, a „nuklearni problem” rešava i satelitskim i avio nadzorom iranskih atomskih postrojenja, navode pojedini izvori.

„Ako neko priđe tim lokacijama, mi ćemo znati za to i raznećemo ih”, opisao je tim povodom Tramp u intervjuu za američki televizijski program „Full Measure”.

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je povodom sukoba u Persijskom zalivu odlučan. „ Rat (protiv Irana) nije gotov. Još uvek postoji nuklearni materijal, obogaćeni uranijum koji mora biti iznet iz Irana, još postoje postrojenja za obogaćivanje koja moraju biti demontirana, još su tu simpatizeri koje Iran podržava, tu su i balističke rakete koje još uvek žele da proizvode... ima posla koji treba obaviti”, istakao je Netanjahu u emisiji „60 minuta” američke mreže Si-Bi-Es. Istom prilikom, na pitanje kako bi SAD i Izrael uklonili nuklearni materijal iz Irana, Netanjahu je odgovorio „Uđeš i izneseš ga.”

Iranska vojska je u „punoj pripravnosti” da odbrani skladišteni uranijum protiv eventualnih sabotaža, pokušaja infiltracije i vazduhoplovnog desanta neprijatelja, objavio je juče brigadni general iranske vojske Akrami Nija.

„Iran nikada neće saviti glavu pred neprijateljem: i ako se dogodi dijalog ili pregovori, to nije znak predaje ili uzmicanja”, poručio je iranski predsednik Masud Pezeškijan. On se inače, prema navodima iranskih medija, u nedelju susreo sa vrhovnim liderom ajatolahom Modžtabom Hamneijem, koji je istog dana primio i general-majora Alija Abdolaha, komandanta Hatam el Anbije, Centralne komande vojske Irana.

Ukoliko neprijatelji počine bilo kakvu „stratešku grešku, agresiju ili invaziju” iranske snage će odgovoriti „brzo, intenzivno i snažno”, najavio je general Abdolah. Ko bi sve mogli da budu „neprijatelji” u ovom slučaju, nije precizirano. U međuvremenu, Kazem Garibabadi, zamenik iranskog šefa diplomatije, upozorio je zvanični Pariz i London da Teheran budno motri na pristizanje francuskog nosača aviona „Šarl de Gol” u pravcu Crvenog mora i jednog britanskog ratnog broda u isti region. „Islamska Republika Iran jedina može da uspostavi bezbednost u Ormuskom prolazu i neće dozvoliti nijednoj zemlji da se tu umeša”, naglasio je juče Garibabadi.

Filijala američke Centralne banke u Dalasu procenjuje da će barel brenta koštati 167 američkih dolara, možda i više, ukoliko sukob u Persijskom zalivu potraje devet meseci, to jest do početka 2027.