Si: Moramo biti partneri, a ne rivali

Prva poseta američkog predsednika Pekingu posle gotovo jedne decenije imala je sve elemente spektakla. Si Đinping i Donald Tramp rukovali su se juče pre nego što su zajedno prošli pored počasne garde i redova dece koja su ih pozdravljala. Dok je intonirana himna „Barjak iskićen zvezdama”, Trgom Tjenanmen odjeknula je salva od 21 topovskog plotuna. Međutim, iza koreografije, po ulasku u Veliku dvoranu naroda, Si je upozorio da se odnosi između Amerike i Kine nalaze na raskrsnici pred globalnim turbulencijama. On je to opisao kroz Tukididovu zamku: geopolitičku teoriju prema kojoj, kada sila u usponu zapreti da zameni dominantnu silu, verovatnoća izbijanja oružanog sukoba postaje izuzetno velika.

„Mogu li Kina i SAD prevazići takozvanu Tukididovu zamku i oblikovati novu paradigmu odnosa velikih sila? Možemo li udružiti snage kako bismo se suočili sa globalnim izazovima i uneli veću stabilnost u svet? Moramo biti partneri, a ne rivali”, poručio je Si, izrazivši nadu da 2026. može postati istorijska i ključna godina koja će odnose Pekinga i Vašingtona usmeriti ka budućnosti.

Ali tokom zatvorenog sastanka, koji je trajao više od dva sata, duplo duže od planiranog, Si je bio direktniji kad su u pitanju crvene linije. On je upozorio Trampa da je pitanje Tajvana najvažnije pitanje u njihovim odnosima.

„Ako se njime bude pravilno upravljalo, dve zemlje mogu očuvati stabilnost. Ako se njime bude loše upravljalo, dve zemlje će krenuti ka sudaru ili čak sukobu, dovodeći čitave američko-kineske odnose u izuzetno opasnu situaciju”, rekao je kineski lider, prema navodima državne agencije Sinhua.

Ove izjave odmah su navele predstavnike sa odbeglog ostrva da reaguju. Portparol tamošnje vlade rekao je da su SAD više puta potvrdile svoj čvrst stav podrške Tajvanu i da je Tajpej na tome zahvalan. Dodao je da je kineska vojna pretnja jedini izvor nesigurnosti u Tajvanskom moreuzu i širem indopacifičkom regionu. Međutim, ostalo je nejasno šta je Tramp odgovorio Siju. Bela kuća je sastanak između dvojice predsednika opisala kao „pozitivan”, uopšte ne pominjući Tajvan.

Američki ministar finansija Skot Besent je bio rečitiji, izjavivši da Tramp razume osetljivost pitanja kineskog regiona Tajvana i najavio da će se šef Ovalnog kabineta narednih dana izjasniti o toj temi. Ipak, tema koja je prethodnih dana uznemirila pojedine članove obe partije u američkom Kongresu, nakon Trampove izjave da će o prodaji oružja Tajvanu diskutovati direktno sa kineskim predsednikom, ostala je otvorena. Prema ranijim navodima Rojtersa, Trampova administracija je odlagala odobravanje najnovijeg paketa naoružanja vrednog 14 milijardi dolara kako ne bi uznemirila Sija uoči samita. Ali ako se ispostavi da je Tramp iza zatvorenih vrata razgovarao sa njim o tome, to bi moglo biti shvaćeno kao kršenje „šest garancija” koje je Ronald Regan dao Tajpeju 1982, uključujući i obećanje da Vašington neće konsultovati Peking o prodaji oružja.

Pored toga, Si i Tramp su razmenili mišljenja o trgovini, Ukrajini, Korejskom poluostrvu i Bliskom istoku, navela je Sinhua, ne pominjući konkretno niti Iran, niti Ormuski moreuz. S druge strane, prema saopštenju Bele kuće, američki predsednik je pozvao svog kineskog kolegu da pomogne u ubeđivanju Teherana da pomogne u ponovnom otvaranju Ormuskog prolaza.

„Dve strane razgovarale su o tome kako ojačati ekonomsku saradnju. Kina i SAD su se takođe složile da Iran nikada ne sme posedovati nuklearno oružje i da Ormuski moreuz mora ostati otvoren kako bi se podržao slobodan protok energenata. Predsednik Si je takođe jasno stavio do znanja da se Kina protivi militarizaciji moreuza i svakom pokušaju naplate putarine za njegovo korišćenje i izrazio je interesovanje za kupovinu više američke nafte kako bi se smanjila zavisnost Kine od moreuza u budućnosti”, navodi se u izveštaju. Kako se dodaje, razgovori su takođe obuhvatili obezbeđivanje pristupa kineskom tržištu za američke kompanije, kao i povećanje kineskih investicija u industriju SAD.

Sem tog poslovnog dela, poseta je imala i simbolički značaj. Dok su ranije u toku dana obilazili Hram Neba, Si je iskoristio priliku da Trampu objasni kinesku filozofiju i ulogu Komunističke partije u njenom očuvanju. Si je rekao Trampu da su drevni kineski vladari na tom 600 godina starom mestu održavali žrtvene ceremonije kako bi se molili za nacionalni prosperitet, mir i povoljne vremenske uslove.

„Komunistička partija Kine nasleđuje i razvija ovu filozofiju kineske civilizacije usmerenu na narod”, rekao je Si, prema zvaničnom kineskom saopštenju. Bio je to poslednji susret dvojice lidera od oktobra prošle godine u Južnoj Koreji, gde su se dogovorili da pauziraju trgovinski rat tokom kojeg je Peking pretio velikim novim ograničenjima izvoza retkih minerala kao odgovor na visoke američke carine na kinesku robu. Si je tada odlučio da te mere odloži na godinu dana. Jedno od glavnih pitanja ovog samita, koji se nastavlja danas, jeste da li će Kina pristati na produženje tog sporazuma.antrfile

Šef Bele kuće pozvao kineskog predsednika u Vašington

Donald Tramp je rekao da je primljen u Pekingu uz veličanstven doček koji se ne može porediti ni sa jednim do sad. Dodao je da je sa Sijem juče imao produktivne razgovore i dragocenu priliku da govore o mnogim temama.

„Bila je velika čast biti sa vama”, rekao je Tramp, nazvavši Sija „velikim vođom”. „Svima kažem da ste veliki vođa. Ponekad se ljudima ne sviđa što to kažem, ali ipak to kažem, jer je istina”, rekao je Tramp, obraćajući se kineskom predsedniku.

On je pozvao kineskog predsednika da sa suprugom poseti Sjedinjene Američke Države 24. septembra.

Šta je sve bilo na meniju svečane večere

Kako je preneo Bi-Bi-Si, na meniju svečane večere za američku delegaciju u Pekingu bilo je: jelo koje se sastoji od jastoga u paradajz čorbi, hrskavih goveđih rebara, pekinške pečene patke, dinstanog sezonskog povrća, kuvanog lososa u sosu od senfa i pržene lepinje punjene svinjetinom. Za desert gosti će jesti pecivo u obliku trube, tiramisu, voće i sladoled.